Хроника

Ово издајничко и шпијунско говно послати на робију а не давати му простор у државним медијима!

По­сле од­лу­ке Апе­ла­ци­о­ног су­да да га пра­во­сна­жно осу­ди на че­ти­ри го­ди­не за­тво­ра због шпи­ју­на­же, Мом­чи­ло Пе­ри­шић (78), не­ка­да­шњи на­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба и пот­пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је, за „По­ли­ти­ку” ка­же да је раз­о­ча­ран од­лу­ка­ма пр­во­сте­пе­ног и дру­го­сте­пе­ног су­да и на­ја­вљу­је да ће ис­ко­ри­сти­ти сва прав­на сред­ства у Ср­би­ји, али и ван ње ка­ко би се из­бо­рио за сво­ју, али и част и до­сто­јан­ство на­ше зе­мље и ње­не вој­ске.

Апе­ла­ци­о­ни суд у Бе­о­гра­ду, под­се­ти­мо, по­ве­ћао је за го­ди­ну да­на ка­зну за­тво­ра Пе­ри­ши­ћу и пра­во­сна­жно га осу­дио на че­ти­ри го­ди­не због ода­ва­ња тај­них по­да­та­ка слу­жбе­ни­ку ам­ба­са­де САД у Бе­о­гра­ду Џо­ну Неј­бо­ру у мар­ту 2002. Истом суд­ском од­лу­ком, оп­ту­же­ни­ма Ми­о­дра­гу Се­ку­ли­ћу и Вла­да­ну Влај­ко­ви­ћу по­твр­ђе­не су ка­зне од по го­ди­ну да­на за­тво­ра због ода­ва­ња вој­не тај­не. За­ни­мљи­во је да би за 15 да­на на­сту­пи­ла ап­со­лут­на за­ста­ре­лост кри­вич­ног го­ње­ња за ову дво­ји­цу окри­вље­них.

– Ве­о­ма сам раз­о­ча­ран од­лу­ка­ма и пр­во­сте­пе­ног и Апе­ла­ци­о­ног су­да јер су до­не­те на ба­зи прет­по­став­ки и кон­струк­ци­ја, а не на осно­ву чи­ње­ни­ца и до­ка­за. Суд ни­је имао ни­је­дан до­каз да сам би­ло шта дао стра­ном др­жа­вља­ни­ну, а ни­је ни мо­гао да има јер ни­шта ни­ка­да ни­сам ни дао. По­но­сан сам што сам у ра­ту бра­нио и од­бра­нио част вој­ске и срп­ског на­ро­да, што сам за­шти­тио жи­вот љу­ди у мо­јој зо­ни од­го­вор­но­сти и да при­том ни­је­дан мој пот­чи­ње­ни ни­је оп­ту­жен, а ка­мо­ли осу­ђен за рат­ни зло­чин – ка­зао је не­ка­да­шњи пот­пред­сед­ник вла­де.

На­гла­сио је да је ту­жан због по­на­ша­ња срп­ског пра­во­су­ђа и да је оно у ње­го­вом слу­ча­ју по­сту­па­ло не­про­фе­си­о­нал­но или под ути­ца­јем моћ­ни­ка и из­вр­ше­не вла­сти што је нео­др­жи­во у са­вре­ме­ним усло­ви­ма.

– И да­ље ћу се бо­ри­ти за част и до­сто­јан­ство Вој­ске Ср­би­је, Ср­би­је, мо­је и мо­је по­ро­ди­це ко­ри­сте­ћи сва прав­на сред­ства у на­шој зе­мљи, али и ван ње – за­кљу­чио је Пе­ри­шић.

На­кон што је Ха­шки три­бу­нал у ње­го­вом пред­ме­ту до­нео осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду, Пе­ри­шић се 2013. вра­тио у Бе­о­град, а по­сту­пак за шпи­ју­на­жу по­но­во је ак­ти­ви­ран 2014.

Сем не­пот­пу­них де­ло­ва оп­ту­жни­це, све дру­го из овог про­це­са за јав­ност је тај­на. По­сту­па­ју­ћа су­ди­ја На­та­ша Ал­би­ја­нић до­не­ла је од­лу­ку да про­цес за­тво­ри за јав­ност. Она је на су­ђе­њу про­чи­та­ла до­пи­се Ге­не­рал­шта­ба и Ми­ни­стар­ства од­бра­не у ко­јем се на­во­ди да је њи­хов став да са од­ре­ђе­них спи­са не тре­ба ски­ну­ти озна­ку тај­но­сти и да њи­хов са­др­жај не тре­ба от­кри­ва­ти јав­но­сти.

За­ни­мљи­во је да је ци­вил­ни суд ко­ји је по­кре­нуо по­сту­пак про­тив Пе­ри­ши­ћа 2016. за­тво­рио су­ђе­ње за јав­ност, док је вој­ни суд сво­је­вре­ме­но во­дио про­цес отво­рен за јав­ност.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Политика.рс

2 Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button