Предузећа Драгана Марковића прикупила новац за „слободу” члана управног одбора ЕПС-а, а тек се сада утврђује колико је коме исплаћивано пара за експропријацију имања у Вреоцима
Гаранцију за јемство од 2,5 милиона евра захваљујући којем се бизнисмен Радосав Саватијевић Кене, који се налази на оптужници Специјалног тужилаштва због сумњи на малверзације у предузећима РБ „Колубара” и „Путевима Србије”, нашао на слободи дале су фирме у Јагодини, које се доводе у везу са Драганом Марковићем Палмом, лидером Јединствене Србије и градоначелником Јагодине, сазнаје „Политика” из извора блиских истрази. Према тврдњама нашег извора, „пола Јагодине”, тачније фирме чији су власници блиски Марковићеви рођаци, дало је гаранцију за јемство на основу којег му је у августу прошле године укинут притвор. Није тајна, а и сам Саватијевић прича да је близак са Марковићем и да му је он кућни пријатељ.
Саватијевић је, подсетимо, у жижу јавности поново доспео пре неколико дана због чињенице да му је бивше руководство РБ „Колубара” у фебруару 2010. године за објекат и земљиште који се, како надлежни тврде не налазе у зони предвиђеној за ширење рударских копова, исплатило прву рату од 1,2 милиона евра за експропријацију од укупно 3,4 милиона, на колико му је процењена кућа и њиве које поседује. Спорна је процена имовине Саватијевића, као и целокупна документација на основу које му је исплаћен новац.
Да је Саватијевићева имовина веома прецењена, практично „надувана”, сведоче и информације до којих смо дошли: имовина ресторана „Амиго” од 900 квадратних метара, као и кућа, хале, вулканизерска радња истог власника, који се налазе у зони копа, процењена је на 1.486.550 евра, што је логички вредније од Саватијевићевог имања.
Прва рата власнику, односно аванс за експропријацију од око 35 одсто ове имовине исплаћена је у јуну 2011. године, у вредности од 520.292 евра или 55.300.000 динара.
За ресторан „Гранд”, са преноћиштем, који се налази на 300 метара од предвиђене границе копа, Градски завод за вештачење је урадио попис у коме је навео непокретну имовину, за разлику од случаја Саватијевића, и то без процене новчане накнаде. За тај објекат, како сазнајемо, још није исплаћен ни динар. Како наводе наши извори, ресторан „Гранд” и ресторан „Амиго” налазе се уз Ибарску магистралу, а на будућем „пољу Г” које је требало да буде отворено за радове 2012. године. Међутим, почетак радова је одложен за 2014. годину.
Поједини медији су јуче објавили нетачне информације да ће власнику „Гранда” бити исплаћено 1,8 милиона евра а власнику „Амига” чак око 5,5 милиона евра.
У предузећу РБ „Колубара” су у току ревизије осталих уговора и процена имовине предвиђене за експропријацију, као и утврђивање да ли је још некоме исплаћен новац за земљиште и објекте у зонама које нису предвиђене за ширење рударских копова. Спорна документација биће прослеђена надлежним органима.
– Проверавамо у ком проценту су откупљена имања из прве и друге зоне приоритета, али и колико је уговора реализовано у индиректној зони угрожености, у којој се неће ширити копови, а у којој је и кућа Радосава Саватијевића Кенета, којем је исплаћено 1,2 милиона евра на име експропријације – прецизирали су у „Колубари”.
У тој индиректној зони неће ширити копове и то земљиште се неће прекопавати, али је „Колубара” у складу са законом у обавези да понуди откуп земљишта и у тој зони, због могућег утицаја рада копова на то подручје, наводе у „Колубари”.
Оптужница због сумње на злоупотребе у „Колубари” против Саватијевића подигнута је у априлу 2012. године и на њој се нашло још 27 оптужених заједно са Драганом Томићем, бившим генералним директором Рударског басена „Колубара”. Они су осумњичени да су злоупотребом службеног положаја оштетили то предузеће за 938 милиона динара, односно око 8,4 милиона евра.
Прва оптужница против Саватијевића подигнута је новембра 2011. године, због сумње на малверзације на изградњи путева. На истој оптужници се налази и Бранко Јоцић, бивши директор „Путева Србије” и још 15 сарадника. За њих се сумња да су малверзацијама на изградњи путева оштетили буџет за више од 300 милиона динара од 2005. до 2008. године.
—————————————————-
Болећиви према Саватијевићу
Апелациони суд у Београду је у марту прошле године правоснажно одбио захтев Тужилаштва за организовани криминал да се привремено одузме имовина од Саватијевића. Тужилаштво је тражило да се Саватијевићу, који је директор и власник предузећа „Пам-ек” из Београда и „Беоогрев” привремено одузму четири аутомобила, апартман у Врњачкој Бањи, пословни објекат у Лазаревцу и стамбена зграда са базеном у Вреоцима. Тражено је и привремено одузимање теретног возила, два прикључна возила и готовина у девизама која је нађена у кући.
—————————————————-
Грчић: За малверзације у „Колубари” одговорни појединци
Директор привредног друштва „Колубара” Милорад Грчић изјавио је јуче да, када су у питању истражне радње о спорним случајевима и малверзацијама у том друштву, није реч о колективној одговорности, већ о неодговорним појединцима који за то треба да сносе личну одговорност. Ко су ти људи, директор није рекао.
Грчић је напоменуо да у РБ „Колубара” највећи број радника поштено ради посао и у веома тешким радним условима обезбеђује безбедност и стабилност нашег енергетског система.
– Свима њима, али и грађанима општина на чијим се просторима копови Колубаре простиру, поручујем да се све ове истражне радње спроводе у интересу свих њих, како би се зауставио неконтролисан одлив новца из компаније која осим што пуни буџете тих општина истовремено храни више од 15.000 породица – навео је Грчић у писаној изјави медијима.
—————————————————-
Ћеран: Спречио сам пљачку од 100 милиона евра
Небојша Ћеран, члан Главног одбора ДС и бивши директор РБ „Колубаре” изјавио је јуче да је за три године, колико је био директор „Колубаре”, спречио пљачку у вредности од 100 милиона евра.
Толико је, каже, износио најам машина од приватника, на начин како је то рађено пре његовог доласка. Он је нагласио да је у складу са одлуком владе Војислава Коштунице из 2007. године извршена експропријација целог насеља Вреоци. Такав програм, каже Ћеран, је донет и поред чињенице да зона експлоатације не покрива цело насеље зато што су становници у ранијим покушајима, протестима и блокадама захтевали да пресељење важи за све.
