Беогрaд – У документацији која је процурила из једне од водећих агенција за регистровање офшор фирми, појављују се имена различитих домаћих бизнисмена. КРИК открива ко су најпознатији људи из Србије који су оснивали офшор компаније преко агенције „Mossack Fonseca“, а у наредним данима објављиваћемо и најинтересантније приче о њима.
Истраживање „Panama Papers“ које предводе Међународни конзорцијум истраживачких новинара – ИЦИЈ и немачки лист „Зидојче Цајтунг“, у ком су учествовали истраживачки новинари из више од 100 светских медија, открива да су власници офшор компанија, које се често користе за обављање тајних пословних аранжмана и избегавање плаћања пореза, истакнути светски политичари, бизнисмени, особе из криминалног миљеа, али и јавне личности.
КРИК је учествовао у овом пројекту и анализирао документацију у вези са Србијом. У овој причи откривамо који познати српски држављани су користили услуге агента „Panama Papers“ за оснивање скривених компанија у пореским рајевима. Међу њима су особе које су већ откривене у бази докумената.
То што неко поседује офшор компанију не значи да је укључен у незаконите радње. Ове компаније, међутим, могу се користити за избегавање плаћања пореза, скривање правог власника, прање новца и друго.
Неке од особа које се помињу у тексту биле су под истрагама или су оптужене за кривична дела која се тичу пословања у офшору. Други су, међутим, користили ове фирме у законитим оквирима. У наставку сазнајте и неке интересантне детаље које открива ова база.
Веза у Емиратима
Породични пријатељ и пословни партнер градоначелника Београда Синише Малог, бизнисмен Владимир Делић, један је од оних који се појављују у бази.
Делић је 2009. године напустио Србију, након што је држави вратио финансијски пропалу фабрику вагона „Братство“ коју је приватизовао са оцем Синише Малог, Бориславом. Против Делића је у Србији вођена истрага под сумњом да је оштетио приватизовану фирму. Он је залагао имовину „Братства“ код банке, а његова кипарска фирма „Униброс“ је на основу тога подигла кредит од око 3,7 милиона евра.
„Panama Papers“ база открива да се Делић 2013. године преселио у Дубаји одакле руководи великим новцем. Прошле године отворио је две офшор фирме у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), а купио је и панамску компанију која се бави међународним превозом робе прекоокеанским бродовима.
Делић је у разговору са новинарима КРИК-а потврдио да оснива компаније у УАЕ, али оне, према његовим речима, немају везе са Синишом Малим. Негирао је и да је учествовао у малверзацијама с Братством. Детаљну причу о Делићевим компанијама, КРИК ће објавити у наредним данима.
Агент „Panama Papers“ саветовао Малог како да прода „Беопетрол“
У „Панама паперс“ бази се не појављује документација о компанијама градоначелника Београда Синише Малог, за којег је КРИК раније открио да управља над четири фирме са Британских Девичанских Острва – јер је он користио другог агента за оснивање офшор компанија.
Новинари КРИК-а су, међутим, открили да је Мали пре више од десет година сарађивао са представником „Panama Papers“ за Србију – Марком Харисоном.
Тада је Мали водио сектор за тендере у Агенцији за приватизацију и у име државе договарао продају бензинских пумпи „Беопетрол“, а Харисон је био ангажован као саветник Агенције управо при приватизацији „Беопетрола“.
Пумпе су продате руском „Лукоил“-у, а Савет за борбу против корупције назвао је ову приватизацију коруптивном и утврдио да је „Беопетрол“ оштећен за више од 100 милиона евра. Ова институција је поднела кривичну пријаву, али до данас истрага није завршена.
Новинари КРИК-а су пре пола године открили да је Синиша Мали, као директор две офшор фирме, купио 24 апартмана у бугарској током 2012. и 2013, управо од бившег директора српског „Лукоил“-а. КРИК-ово откриће је, изгледа, узнемирило Харисона.
Харисон је недељу дана након што је КРИК објавио причу послао мејл централи агенције „Panama Papers“ и распитивао се о Синиши Малом и његовим фирмама, показује интерна мејл преписка. Инсистирао је да му се хитно одговори.
У мејлу Харисон констатује да је Мали постављен за директора офшор компанија „Brigham Holding & Finance Inc“ и „Etham Invest & Finance Corp“ током јула и августа 2011. године и пита за тренутно стање ових компанија. Ове фирме купиле су апартмане на бугарском приморју.
Харисону су одговорили да Синиша Мали није њихов клијент и да немају увид у документацију с обзиром да је Мали користио услуге друге агенције – „Trident Trust Company“. Агент „Mossack Fonseca“ додаје у мејлу да за информације о Малом може да пита „Тридент“, али да сумњају да ће их добити.
Мали већ пола године одбија интервју са новинарима КРИК-а.
Гледање кроз прсте
Контроверзни српски бизнисмен Игор Сабо који је више од деценије умешан у финансијски криминал, користио је услуге агенције „Mossack Fonseca“ за изградњу мреже офшор компанија.
Његове компаније коришћене су за извлачење новца из приватизованих предузећа, оптужен је за злоупотребе у случају „Азотара“, а блиско је сарађивао и са Зораном Ћопићем који је у Босни осуђен за прање кокаинског новца Дарка Шарића. Сабо је осуђен због злоупотреба у приватизацији компаније Звезда. Према оптужници, из ове фирме је изнето преко пола милиона евра и уплаћено на рачун офшор компаније „Limess Limited” у којој је Сабо био директор, а која је основана код „Mossack Fonseca“.
Агенти из „Mossack Fonseca“ знали су да је Сабо осуђен у овом случају, као и да је против њега подигнуто неколико оптужница – показују мејлови који се налазе у бази ИЦИЈ-а. Они су, ипак, наставили да сарађују са њим.
Сабо је новинарима КРИК-а рекао да није власник компанија основаних код „Mossack Fonseca“, већ да је само њихов заступник. Објаснио је да су оне основане како би трговале вештачким ђубривом са Словачком и Јужноафричком републиком, али да нису имале никакве послове у Србији. Ускоро више о овом случају на сајту КРИК.
Кипарски новац
Документа објављена у ИЦИЈ бази откривају и нове детаље о значајном случају из деведесетих – изношењу новца на Кипар. Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић са својим сарадницима је, посредством офшор компанија, на Кипар изнео преко милијарду немачких марака украдених од грађана Србије.
Нови подаци показују да је српски бизнисмен Зоран Дракулић био пуномоћник компаније која је контролисала фирму за коју се сумња да је преко ње изнет део новца из Србије. Вук Хамовић, познати трговац струјом, појављује у бази се као Дракулићев пословни партнер. Новинари КРИК-а су им послали позиве за интервјуе.
Слободан Анђић, који је према писању медија кум бившег председника Србије Слободана Милошевића, такође се појављује у бази. Постао је у мају 2012. године директор офшор компаније „Blue Earth Refineries Inc“ са Британских Девичанских Острва. Три месеца након тога, компанија је променила име у „Accelonic ltd“. Новинари КРИК-а нису успели да утврде која је била сврха ове компаније. Новинари су га звали на кућни број, али се није јављао.
Продаја рекламног простора преко офшора
Срђан Шапер, један од важнијих „играча“ у оглашавању у Србији и једна од најмоћнијих особа у медијима, према листи коју је објавио „Блиц“, користио је офшор компаније да три милиона евра, које је зарадио продајом простора за оглашавање, пошаље из Србије у офшор дестинације – острва Ниуе, Самоа, Бахами. Шапер је власник компаније „Mediapool“ у Србији, али је паралелно основао и истоимену офшор фирму, на коју је слао новац. Овај новац зарадио је продајући простор за оглашавање на највећим националним телевизијама – Радио телевизији Србије и телевизији Пинк. Трансфер од три милиона евра могуће је до детаља реконструисати на основу документације која се налази у бази ИЦИЈ-а, а о чему ће КРИК писати у посебној причи.
Након позива на интервју са новинарима КРИК-а, из Шаперове компаније су нам само послали његову изјаву. У њој Шапер није говорио о свом пословању преко офшор фирми, већ је дао уопштени одговор како је то легалан начин пословања за који се многи инвеститори одлучују.
Сакривен руски интерес у Србији
Пројекат “Panama papers“ показује да руски новац и послови често у Србију долазе скривени иза компанија регистрованих у пореским рајевима. База открива четири богата Руса који на тај начин послују у Србији, а неки од њих се налазе на листи лица којима је забрањено да путују и послују у Европској унији (ЕУ).
Руски олигарх Игор Ротенберг је посредством офшор компаније купио акције приватизоване грађевинске фирме „ППТ Инжењеринг“.
Иза мреже офшор компанија, познати српски бизнисмен Милан Поповић ушао је партнерство са Константином Малофејевим, руским тајкуном који је близак Владимиру Путину. Ротенбергов отац и Малофејев налазе се на листи лица којима је ЕУ увела санкције. Поповић је новинарима КРИК-а одговорио на нека од питања у вези са његовим партнерством са Малофејевим.
База открива још неке руске моћнике који су кроз офшор компаније пословали са Србима. Детаље ће КРИК објавити у посебној причи.
Позната имена из бизниса
База открива да су многи други утицајни домаћи бизнисмени отварали офшор компаније преко агенције „Panama papers“
Војин Лазаревић је посредством своје компаније „Руднап Гроуп“ 2007. купио офшор фирму „Giralia Resources Limited“ са Сејшела. Сврха ове офшор фирме је непозната. Новинари КРИК-а су контактирали „Руднап“, али на мејл до данас није одговорено.
Један од водећих српских бизнисмена који се бави пољопривредом и банкарством, Миодраг Костић, појављује се у бази као бизнисмен у чије је име извршен трансфер 368.000 евра са рачуна офшор компаније „Kelt Asset Management“ са Панаме на „Venturer Management AG“. „Venturer Management AG“ поседовала је акције у АИК банци, коју Костић контролише. Овом бизнисмену су новинари КРИК-а послали питања, али није одговорио.
Предраг Лучић, власник „Лучић Инвест“ и „Панонке“, још један је српски бизнисмен који се појављује у бази докумената „Panama papers“. Оснивач је две офшор компаније – „Bluering LTD“ и „LP Line Investment“ 2005. и 2006. године на Сејшелима. У бази нема детаља о пословању ових компанија.
Лучић је новинарима КРИК-а рекао да ове две фирме нису имале никакве послове. Основао их је с намером да преко њих уложи у посао са силосима у Африци, али је од тога одустао јер, како каже, Африка није сигурно тржиште.
Љиљана Мишковић, супруга познатог српског бизнисмена Мирослава Мишковића коме се суди за малверзације са путарским предузећима, дописивала се 2014. године са агентима „Mossack Fonseca“ како би јој отворили компанију која би се бавила инвестицијама ниског ризика. Како се наводи у мејлу, компанија би имала рачун у швајцарској банци у Дубаију. КРИК није успео да ступи у контакт с њом.
Незгодно партнерство
Један од најбогатијих српских бизнисмена Филип Цептер, према подацима из базе ИЦИЈ-а, сарађивао је са сумњивим адвокатом и трговцем нафтом Алаином Биондом из Швајцарске. Бионда је, према извештају Уједињених нација, био умешан у манипулације у вези са нафтом у Ираку. Он је ступио у контакт са агентом „Mossack Fonseca“ како би отварао офшор компаније за Цептера, али је био и директор у Цептеровим фирмама.
Цептер је, како база показује, имао компаније на Британским Девичанским Острвима, Панами и Кипру, а једна од његових компанија је изнајмљивала вилу у Београду Комисији за заштиту конкуренције, о чему је раније писао портал Пиштаљка.
Новинари КРИК-а мејлом су питали Цептера за партнерство са Биондом, као и која је сврха офшор компанија које се појављују у бази. Цептер је рекао да ће информације о томе доставити наредних дана.
Пилоти и офшор
Пилоти Слободан Стричевић и Ђорђе Јовановић, који су повезани са случајем шверца цигарета у Црној Гори и Италији, основали су 2009. године офшор компанију „DSP Jet Co Limited“ на Сејшелима. Сврха компаније није позната. Стричевић и Јовановић поседују и авиокомпанију „Prince Aviation“ у Београду, која је на италијанској оптужници означена као компанија коришћена за трансфер новца зарађеног шверцом цигарета. Шверц су организовале италијанске криминалне групе и државни званичници из Црне Горе. Премијер Црне Горе Мило Ђукановић и његов пријатељ, контроверзни бизнисмен Станко Суботић, били су оптужени у овом случају, али су касније ослобођени. Стричевић се није јављао на телефон, а Јовановић је одбио да говори за КРИК.
У бази се појављује још један пилот – Владимир Бањац, бивши пилот националне авиокомпаније ЈАТ, који је због неколико успешних принудних слетања у српским медијима називан херојем. Бањац и његов пословни партнер оснивачи су компаније „Наноинспект“ у Београду која је почетком 2014. добила, у оквиру конзорцијума, тендер код Министарства енергетике, које је водила Зорана Михајловић, и постала једина компанија за маркирање горива у Србији. Девет месеци касније, новембра 2014, Бањац је са партнером основао офшор компанију „Nanoinspekt Solutions Limited“ на Сејшелима. Бањац је одбио да разговара са новинарима КРИК-а.
Железара у послу с криминалцима
База офшор компанија показује да је „Железара Смедерево“ потписала 2013. године уговор са компанијом са Британских Девичанских Острва. Фирма је, према истраживању новинара КРИК-а, у власништву украјинских држављана који су били под истрагом финансијске агенције Британских Девичанских Острва због сумње на прање новца. У Украјини се ова фирма повезује и са илегалном трговином угља. КРИК наставља да истражује овај случај.
Мода, фудбал и архитектура
Светски позната дизајнерка српског порекла Роксанда Илинчић, чије креације носе Мишел Обама и војвоткиња од Кембриџа Кејт Мидлтон, поседовала је офшор компанију „Greenland Property Limited“ на Британским Девичанским Острвима. Ова фирма у Србији је власник компаније „МП Инвест“, која се бави продајом компјутера јавним предузећима и државним агенцијама. Новинари КРИК-а су покушали да је контактирају преко њене прес службе, али нам нису одговорили.
Дарко Ковачевић, познати српски фудбалер, званично је зарађивао од шпанског кулба Реал сосиједад око 2.000 долара месечно током сезоне 2006/7. Документа компаније „Mossack Fonseca“, међутим, показују да је овај клуб Ковачевићу исплатио приближно 1,4 милиона долара те године и то посредством холандске компаније. На овај начин, фудбалски клуб и Ковачевић избегли су да плате пун порез у Шпанији.
Зоран Флорић, познати српски грађевински инжењер основао је 2010. офшор компанију са Британских Девичанских Острва – „B&R Expert Company LTD“. При оснивању фирме посредовала је адвокатска канцеларија из Будимпеште, види се из документације. Новинари КРИК-а послали су Флорићу мејл, али до данас није одговорио.
Странци у Србији
Бизнисмен из Јордана Абдрабоу Дахалан, рођак контроверзног Мухамеда Дахалана, моћног Палестинаца који поседује српски пасош и близак је премијеру Александру Вучићу – такође је ангажовао компанију „Mossack Fonseca“. Абдрабоу је са својом супругом основао офшор фирму „Al Yasmeen Company Limited“ 2011. године на Британским Девичанским Острвима. Фирма је направљена како би преко ње управљао некретнинама у Великој Британији.
Абдрабоу је у Србији 2006. године основао фирму „Алфурсан“ у Београду. Ова компанија, према истраживању БИРН-а, исте године купила је 50 хектара земље поред аутопута Београд-Загреб.
Индијски бизнисмен који послује у Србији, познат и као организатор фенси журки у Лондону, Нанди Ахуџа такође се појављује у „Panama papers“ бази. Ахуџа је члан надзорног одбора „Вицториа Гроуп“, једне од најпознатијих домаћих пољопривредних компанија. Документа процурила из офшора показују да је Ахуџа сувласник компаније са Бахама „Stanbridge Company“ основане 1999. чије пословање се не може утврдити из докумената.
Ахуџа је у писаном одговору КРИК-у навео да се Станбридге бави инвестицијама, али није објаснио каквим и где. Само је написао да његова компанија није никада пословала у Србији или са људима из Србије, као и да послује легално.
У наредним данима и недељама КРИК ће објављивати приче о најзанимљивијим открићима из „Panama Papers“ пројекта.
Мрежа за истраживање криминала и корупције – КРИК
