fbpx
Насловна / Србија / Пећка важнија Кирилу и Путину него Тадићу и Шутановцу

Пећка важнија Кирилу и Путину него Тадићу и Шутановцу

Светиње на Космету су наше док се у њима чује молитва – а докле ће се чути?

* Упокојила се сестра Гликерија, схимонахиња која је Пећку патријаршију са осталим сестринством чувала равно педесет пет година. Преминула је та добра старица у деведесет и некој и за собом оставила још тридесетак болесних, старих, немоћних жена, баш као што је и сама била, да у име Христа на бранику отаџбине чувају оно за шта нам је недавно министар војни, Драган Шутановац, рекао да и није толико важно

 Важнији су нам људи од тамо неких светиња, рече министар из чије изјаве закључујем да би он, као у осталом и неке западне дипломате, најрадије да од српских светиња направи музеје

* Одлично је за политички имиџ председника Бориса Тадића када се на Божић слика са братијом у Високим Дечанима, али није добро за његову част што стратешки не размишља о проблему опстанка Пећке патријаршије и сваког другог манастира који чувају углавном жене

Пише: Јадранка Тасић

         ,, ВЕОМА је важно да се не запусте светиње на Косову и Метохији. Била би то духовна катастрофа која би нанела озбиљну штету православном наслеђу у Европи. Споменици који немају цену, а које је српски народ направио на Косову и Метохији, биће живи док се у зидинама храмова чује молитва, а у ћелијама врше монашки подвизи“.

         Ово су речи патријарха московског и целе Русије – Кирила ових дана изречене за једне српске новине. Добар шлагворт за ову тему…

         Протекле недеље упокојила се сестра Гликерија, схимонахиња која је Пећку патријаршију са осталим сестринством чувала равно педесет пет година. Преминула је та добра старица у деведесет и некој и за собом оставила још тридесетак болесних, старих, немоћних жена, баш као што је и сама била, да у име Христа на бранику отаџбине чувају оно за шта нам је недавно министар војни, Драган Шутановац, рекао да и није толико важно. Важнији су нам људи од тамо неких светиња, рече тај човек из чије изјаве закључујем да би он, као у осталом и неке западне дипломате, најрадије да од српских светиња направи музеје.

         Ако је истина да су нам важни само живи Срби на Космету, како Вам онда, министре, није пало на памет да су манастири такође живи организми и да смо и ми живи и живљи са тим манастирима?! Саборна места Срба који у божији храм уђу, не само на црвено слово, као у своје бодљикавом жицом опасане амбасаде да „на сада туђој земљи“ нахране дух и тело вером и слободом.

         И колико још тако? Вероватно до тренутка док не издахне и последња бранитељка Пећке патријаршије – мајке свих српских цркава.

         Не можемо очекивати да ће само патријарх Иринеј и све владике са њим, преко ноћи, решити питање остарелог монаштва иако је у првом реду то њихова света дужност. Морала би, за почетак, и нека медицинска установа, ван покрајине, да се озбиљно позабави здрављем монахиња које некада и месецима леже у недовољно лековима опремљеној митровичкој болници. Због туберколозе, херпеса, разних алергија и жутице коју су зарадиле тако што су поправљале зубе у неадекватним хигијенским стоматолошким ординацијама, опет на северу Покрајине. О паду имунитета и акумулираном стресу као последици дугогодишњег битисања у непријатељском окружењу – сувишно је и говорити. То се, на жалост, подразумева.

         Морална помоћ појединаца који с времена на време, када им то безбедносне прилике дозвољавају, посете манастир, као и материјална подршка грађана Србије, а најчешће породице Карић, добродошла је али није довољна.

         Одлично је за политички имиџ председника Бориса Тадића када се на Божић слика са братијом у Високим Дечанима, али није добро за његову част што стратешки не размишља о проблему опстанка Пећке патријаршије и сваког другог манастира који углавном чувају жене!

         Није добро и зато што му патријарх Кирил мудро поручује да ће свако нечињење нанети штету православном наслеђу Европе. Европе којој тежи!

         Мало је, или готово нимало Срба остало који би у овом тренутку  били спремни да напусте комфор световног и остатак живота посвете духовном уздизању.

         Монашке редове, како знамо и умемо, морамо попуњавати. И браћом и сестрама из остатка православног света који су поуздано спремни да помогну и подмладе наше монаштво. Али, услов је, наравно,  да гарант њиховог живота на Косову и Метохији буде држава Србија.

         Велика је и обавезује опомена: „Само док се у зидинама храмова чује молитва, а у ћелијама врше монашки подвизи, манастири ће бити живи“. Додајем ово што би сигурно придодала и Гликерија и сваки Србин – и наши!

         Можда је сама Промисао навела премијера Руске Федерације, Владимира Владимировича Путина, да пре месец дана православним Србима Косова и Метохије – заједно са хуманитарном помоћи – пошаље и икону Христа Спаситеља из XVII века. Икону из једног спаљеног сибирског манастира, а намењену – нимало случајно – баш Пећкој патријаршији.

         Патријарх Кирил и Путин нису могли знати сестру Гликерију, али знају – величину и важност Светиње коју је чувала. За њих у далекој Москви– за разлику од српских еврофанатика на власти –  Пећка не може бити ни `косовска баштина` ни музеј…

Факти

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ОДАKЛЕ ИМ ТОЛИKО ПАРА? Мигранти пристигли у Београд тврде да плаћају 12.000 евра за кријумчарење!

4.2 (5) Неке од група избеглица из Ирана, Ирака, Сомалије, Авганистана, које се још од …

Штрајк радника Поште се шири Србијом

5 (13) Радници Поште Србије у Београду, Зрењанину, Kикинди и Лазаревцу ступили су 3. децембра …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *