Хелм

Петар Иванцов: Време је да се протекторат странаца над БиХ заврши, народи треба да преузму пуну одговорност

Прије 20 година међународна заједница је била присиљена директно интервенисати да се заустави крвави братоубилачки рат “свих против свих”, који је пратио насилни распад бивше Југославије – некада моћне јединствене државе Јужних Словена.

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини је значио крај ратним операцијама, раздвојио сукобљене стране, положио камен темељац нове мултиетничке и мултиконфесионалне државе на начелима широке аутономије. Тешко је прецијенити значај Дејтона у овом смислу.

Иако звучи банално, 20 година је дуг период. Можда не у смислу историје, али свакако са тачке гледишта људског живота. Током овог периода у Босни и Херцеговини је одрасла и сазрела нова генерација која не зна за страхоте рата, експлозија, бомбардовања и снајпериста. И то није мало. Али очигледно то није довољно. Нема друштва које би могло живјети само од историје, успомена и преживљавања. Али овакву ситуацију сада видимо у Босни и Херцеговини. Друштву је потребно стално кретање према напријед, развој и усавршавање, при томе покретачке снаге ових процеса морају се налазити у срцу друштва. Али то се није десило.

Учешће вањских снага у управљању приликама у БиХ је првобитно имало пресудни значај. Мировни споразум је рођен преко океана, наметнут народима Босне и Херцеговине од стране међународне заједнице, која је на себе преузела посебну главну улогу у његовом спровођењу и одговорност за организацију боље будућности нове државе. Чини се да је прије 20 година то био логичан и прихватљив излаз. Питање је сада да ли смо успјели извршити постављени задатак… Тешко је дати једнозначни одговор.

Принцип равноправности конститутивних народа и расподјеле надлежности између два ентитета и власти на државном нивоу ударио је темељ новом систему, од чијег интегритета је зависила чвсртоћа и ефикасност цијеле административне изградње. Уз досљедно испуњавање дејтонских принципа и одредаба Устава, Босна и Херцеговина је могла постићи стабилну државну структуру. Сада видимо да до тога није дошло.

Нажалост, дио међународне заједнице, која је одговорна за подстицање процеса националног помирења и повјерења у Босни и Херцеговини, је разматрао стање у земљи као неку врсту “историјског и социјалног експеримента”, себе сматрао “супервладом” и додијелио себи право да диктира овој сувереној и независној држави услове, правила и начине понашања, али и самог његовог постојања. И не би то било проблем да је то довело до позитивних резултата. Међутим, споменуто “ручно управљање” и покушаји неоправданог мијешања, између осталог и с циљем насилне унитаризације БиХ, која није предвиђена Дејтоном, током двије деценије не само да нису обезбиједили достојанствени социјални и економски развој босанскохерцеговачког друштва, него су погоршали ситуацију и појачали већ постојеће дубоке расцјепе у друштву.

Убијеђени смо да је вријеме да се екперимент вањског протектората над независном Босном и Херцеговином заустави. Тај експеримент не само да понижава народе с богатом историјом државности, него и објективно прави додатне препреке на сувереном путу помирења и развоја, рађа осјећање неиспуњености, ставља у положај тоталне зависности, одузима иницијативу и приморава људе да живе с прошлошћу. Намјере које произлазе од стране међународне заједнице да “усрећују” БиХ на основу властитог погледа на њену будућност су сумњиве и са тачке гледишта искрености и могућности спровођења. На крају крајева, велику цијену за такво експериментисање ће платити народи Босне и Херцеговине.

Дошло је вријеме да напокон дозволимо народима БиХ да преузму пуну одговорност за судбину своје земље у своје руке, одговорност за њихову садашњост и будућност без уплива Канцеларије високог представника и страних амбасада, да не постоји бојазан од повика и блокада са њихове стране, да не чекају милостињу, да не морају слушати дијељење лекција са стране, већ да живе своје животе, да сами одреде своје приоритете и начине њихових постизања. Можда ће некога зачудити да ова идеја долази од представника Руске Федерације – државе чланице Управног одбора Савјета за имплементацију мировног споразума, једног од гараната Дејтона и активног учесника у процесима регулисања у Босни и Херцеговини. Али наш основни став јесте да је ригидни међународни протекторат одавно исцрпљен и да је постао кочница развоју БиХ. Интервенционизам, посредовање и арбитража високог представника више нису потребни и дошло је вријеме да његова канцеларија буде коначно затворена. Устав у облику у којем је замишљен и усвојен представља чврсту основу за развој босанскохерцеговачке државе. Сматрамо да бх. друштво треба да пошаље међународној заједници одговарајућу и недвосмислену поруку, која онда у цијелом свијету мора да буде прихваћена. То не значи да Босна и Херцеговина мора остати сама. Никако, БиХ као равноправан и поштовани члан међународне заједнице и сада је у пуној мјери присутна у систему глобалних веза.

Руска Федерација сматра БиХ важним политичким, трговинским и економским партнером.

Аутор је амбасадор Руске Федерације у БиХ

Независне новине

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!