фото: Атлантик

Пландемија збрисала 12 билиона долара

5
(1)

ВАШИНГТОН – Разорно дејство корона кризе изазваће драматични привредни пад у свету који се за ову и наредну годину процењује на око 12 хиљада милијарди долара, изјавила је данас директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева.

То је једнако вредности већој од једногодишњег бруто домаћег производа еврозоне, рекла је Георгиева на онлајн конференцији „Инфрастуктура, инвестиције и централна Европа: Иницијатива 3 мора (3СИ)’, у организацији Атлантског савета, на којој је учествовао и Танјуг.

Она је навела да, иако Фонд сада процењује глобалне економске изгледе за 2020. нешто мање суморним него пре пар месеци због бољих резултата појединих напредних економија него што се очекивало, пре свега Кине, раст ће и даље бити знатно на негативној територији ове године.

За земље централне, источне и југоисточне Европе (ЦИЕ), пандемија значи брисање прогреса оствареног у последње три године, када је регион постизао најбоље резултате у овој деценији у погледу економског раста, јачања конкурентности и унапређења управљања, рекла је Георгиева.

Регион је, према њеним речима, у просеку бележио раст од 3,0 посто у смислу реалних прихода, што је утицало на смањење јаза између ЦИЕ и 15 западних чланица ЕУ.

Додала је да је приход по становнику у региону ЦИЕ достигао око 55 посто прихода по становнику у 15 западних земаља ЕУ.

Шефица ММФ-а је нагласила међутим да и даље постоји велики инфрастуктурни геп између 12 земаља укључених у Иницијативу три мора и преосталих 15 ЕУ чланица у погледу енергетских производних капацитета, прецизирајући да тај јаз износи 50 процената.

Тај јаз је још већи када из групе 12 чланица 3СИ искључи Аустрија, и износи 70 процената за преосталих 11 држава ЦИЕ у односу на 15 западних земаља ЕУ.

Георгијева је навела да што се тиче интернет конективности и броја претплата на мрежу, уз изузетак Естоније, регион ЦИЕ заостаје у поређењу са западном Европом.

Такође је констатовала да развијеност путне инфрастуктуре у региону заостаје у односу на 15 земаља ЕУ, при чему је друмска на нивоу од 60 процената западноевропских држава, а железничка тек на 40 процената.

Да би смањиле сва ова заостајања у односу на 15 држава ЕУ до 2030. године, чланице 3СИ би то коштало 3-8 одсто БДП-а годишње, рекла је Георгиева, додајући да су то врло велика средства.

Захваљујући инвестиционом фонду 3СИ, како је истакла, издаци земаља ЦИЕ за те сврхе биће смањени на 2-3 процента бДП-а годишње, мада ни то није занемарљив трошак.

Циљ скупа, који је организовао Атлантски завет, био је разматрање могућности које овај економски виталан регион нуди за инвестирање.

Догађај је организован у сусрет самиту Иницијатива три мора 19. октобра у Талину, чији ће домаћин бити председница Естоније, који ће окупити лидере из централне Европе, ЕУ, Сједињених Држава и Немачке.

У дискусији је истакнуто да је инфраструктура, угаони камен темељац и моћан покретач економског раста и јачања отпорности. Иницијативу 3СИ покренуло је дванаест држава чланица ЕУ, које се налазе између Балтичког, Црног и Јадранског мора, како би убрзале развој прекограничних енергетских, транспортних и дигиталних мрежа.

Иницијатива 3СИ усмерена је на обезбеђење недостајућих средстава од 1.000 милијарди долара за регионалне инфраструктурне пројекте и проширење веза између држава чланица 3СИ, као и између региона и остатка Европе, преноси Танјуг.

У том циљу, почетком ове године покренут је комерцијално вођени инвестициони фонд 3СИ за улагања у прекограничне пројекте у региону, а САД су се обавезале да ће уложити до милијарду долара у фонд и 3СИ енергетске пројекте.

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Пооштрене мере у Србији: Глобалистичка брњица обавезна стално и свуда

4.3 (6) Одлучили смо да се пооштре све до сада мере, у смислу контроле њихове …

Мирослав Здравковић: Економија Србије до 2025. према прогнози ММФ

5 (1) Уколико се очекивани раст оствари Србију ће према развијености претећи Гвајана, а Србија …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend