Масовни одлазак хрватских грађана у иностранство покренуо је два озбиљна процеса на тржишту рада, један је да је дошло до раста зарада, а други да се тржиште знатније отворило старијим радницима, пише Вечерњи лист.
Просечне плате крећу се око 930 евра нето, с тим што Загрепчани зарађују око 140 евра више, становници сиромашнијих жупанија у просеку око 140 евра мање. Ипак, сваки други запослени плаћен је мање од 800 евра, а сваки четврти доноси кући мање од 600 евра.
Почетак раста плата поклапа се са завршетком рецесије и почетком опоравка 2014. године, али Звонимир Савић, аналитичар Хрватске привредне коморе, упозорава да је раст зараде у Хрватској, поготово протеклих година, нижи од раста који бележи већина земаља у транзицији.
Веће бруто плаће од Хрватске имају Словенија, Естонија и Чешка, а границу од хиљаду евра бруто, према подацима за 2018 годину, прескочиле су Пољска, Мађарска, Словачка и Литваија.
Већина земаља у транзицији суочила се с озбиљним миграцијама на које је Румунија одговорила повећањем плата за надреалних 54 посто у две године па се и она приближила износу од хиљаду евра.
Румуни су највише повећали плаће лекара па сад и хрватски синдикати здравства траже више него што је Влада наменила јавном сектору.
У последњих годину дана, од значајнијих делатности и сектора, најбржи раст плата – око пет посто – забележен је управо у здравству, где је пуно прековремених сати и просечна зарада износи око 1200 евра, затим, трговини, производњи намештаја, производњи текстила и финансијском сектору.
Прерађивачка индустрија је повећала плате око два одсто, прехрамбена индустрија око један посто, док су у фармацији (где су плате знатно изнад просека и близу су 1430 евра нето) и снабдевању плином и електричном енергијом примања смањена за два одсто. Највећи пад зараде на годишњем нивоу забележен је у производњи осталих превозних средстава и нискоградњи – око пет одсто, пише Вечерњи лист.
Политика.рс
