fbpx

„Платформа“ је оперативни део Ахтисаријевог плана

0
(0)

НА почетку документа, који има 12 страна, државни врх Србије позива се на Устав и Резолуцију 1244, сва досадашња скупштинска документа о КиМ, и предлаже Скупштини пет кључних принципа чију суштину преносимо:

* Србија не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова. Влада се овлашћује да примени све постигнуте споразуме и да сваки договор са Приштином допринесе ЕУ интеграцијама.

* Кроз преговоре тежићемо изналажењу споразумног и свеобухватног решења за КиМ.

* Спремни смо за додатне уступке Албанцима, али без угрожавања наших државних и националних интереса.

* Приступамо дијалогу са Приштином свесни значаја који би постизање обострано прихватљивог решења имало за убрзане интеграције региона у ЕУ.

* Скупштина захтева од Владе да је редовно извештава о развоју догађаја и спровођењу утврђених циљева.

 

ПРЕЦРТАНЕ ТРИ ВОЈСКЕ Помиње се и увођење дводоме Скупштине АП, у којој би горњи дом представљао Дом региона и верских заједница, а доњи дом би био Дом грађана. У Дому грађана би српско и неалбанско становништво било заступљено у складу са гарантованим квотама и изборним резултатима. За разлику од прве верзије платформе, у овој, која прати резолуцију, не помиње се демилитаризација КиМ коју би гарантовале снаге ЕУ и војске Србије и Албаније.

 

Текст резолуције за КиМ прати образложење чија је основа платформа, коју је предложио председник Томислав Николић. Ту се тражи да сва права и надлежности које као резултат преговора буду признате Приштини буду пренете законом на органе Аутономне покрајине КиМ у складу са Уставом Србије. Београд предлаже поделу АП КиМ на неколико региона, од којих би један засебан била ЗСО. Наша страна посебно инсистира на:

– Успостављању Аутономне заједнице српских општина на КиМ (четири општине на северу и друге општине са већинским српским и мањинским становништвом, попут Грачанице, Штрпца, Горе…). Та заједница имала би извршно веће, скупштину и своју полицију као део полицијских снага КиМ.

Аутономија би имала и изворне надлежности у просвети, здравству, спорту, култури, информисању, заштити животне средине, просторном планирању, пољопривреди, шумарству, водопривреди, рударству, фискалној политици и финансијама. Све ове области могле би допунски да се финансирају из буџета Србије.

Предвиђена су и тужилаштва у првом степену, а судови би одлучивали у споровима о основним личним односима, правима и обавезама грађана. Аутономна заједница самостално одлучује о изгледу свог грба, заставе, химне.

Траже се, такође, и гаранције за повратак расељених.

Предлаже се и специјални статус за сеоске енклаве у којима Срби и други неалбанци чине већинско становништво, евентуално и за подручје општине Гора.

Такође, прецизирано је и успостављање посебног уговорног односа између Српске православне цркве и Привремених институција у Приштини. Овим уговором, који би требало да узме у обзир искуства из статуса Римокатоличке цркве у Италији, требало би да буде утврђена међународно валидна гаранција за верске објекте, црквене поседе и деловање СПЦ на подручју Покрајине.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Коха: Технички тимови Београда и Приштине у четвртак у Бриселу састављају текст споразума Србије и Косова

3.4 (5) Очекује се да ће коначни споразум између Косова и Србије бити састављен на …

Зоран Чворовић: Генерал под маском или Један доказ континуитета издајничке политике

4.4 (7) Особа од посебног Вучићевог поверења  BBC на српском језику је забележио, између осталог, како током последњих …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *