Србија

“Платформа” је оперативни део Ахтисаријевог плана

НА почетку документа, који има 12 страна, државни врх Србије позива се на Устав и Резолуцију 1244, сва досадашња скупштинска документа о КиМ, и предлаже Скупштини пет кључних принципа чију суштину преносимо:

* Србија не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова. Влада се овлашћује да примени све постигнуте споразуме и да сваки договор са Приштином допринесе ЕУ интеграцијама.

* Кроз преговоре тежићемо изналажењу споразумног и свеобухватног решења за КиМ.

* Спремни смо за додатне уступке Албанцима, али без угрожавања наших државних и националних интереса.

* Приступамо дијалогу са Приштином свесни значаја који би постизање обострано прихватљивог решења имало за убрзане интеграције региона у ЕУ.

* Скупштина захтева од Владе да је редовно извештава о развоју догађаја и спровођењу утврђених циљева.

 

ПРЕЦРТАНЕ ТРИ ВОЈСКЕ Помиње се и увођење дводоме Скупштине АП, у којој би горњи дом представљао Дом региона и верских заједница, а доњи дом би био Дом грађана. У Дому грађана би српско и неалбанско становништво било заступљено у складу са гарантованим квотама и изборним резултатима. За разлику од прве верзије платформе, у овој, која прати резолуцију, не помиње се демилитаризација КиМ коју би гарантовале снаге ЕУ и војске Србије и Албаније.

 

Текст резолуције за КиМ прати образложење чија је основа платформа, коју је предложио председник Томислав Николић. Ту се тражи да сва права и надлежности које као резултат преговора буду признате Приштини буду пренете законом на органе Аутономне покрајине КиМ у складу са Уставом Србије. Београд предлаже поделу АП КиМ на неколико региона, од којих би један засебан била ЗСО. Наша страна посебно инсистира на:

– Успостављању Аутономне заједнице српских општина на КиМ (четири општине на северу и друге општине са већинским српским и мањинским становништвом, попут Грачанице, Штрпца, Горе…). Та заједница имала би извршно веће, скупштину и своју полицију као део полицијских снага КиМ.

Аутономија би имала и изворне надлежности у просвети, здравству, спорту, култури, информисању, заштити животне средине, просторном планирању, пољопривреди, шумарству, водопривреди, рударству, фискалној политици и финансијама. Све ове области могле би допунски да се финансирају из буџета Србије.

Предвиђена су и тужилаштва у првом степену, а судови би одлучивали у споровима о основним личним односима, правима и обавезама грађана. Аутономна заједница самостално одлучује о изгледу свог грба, заставе, химне.

Траже се, такође, и гаранције за повратак расељених.

Предлаже се и специјални статус за сеоске енклаве у којима Срби и други неалбанци чине већинско становништво, евентуално и за подручје општине Гора.

Такође, прецизирано је и успостављање посебног уговорног односа између Српске православне цркве и Привремених институција у Приштини. Овим уговором, који би требало да узме у обзир искуства из статуса Римокатоличке цркве у Италији, требало би да буде утврђена међународно валидна гаранција за верске објекте, црквене поседе и деловање СПЦ на подручју Покрајине.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!