Почиње масовно штампање евра

Европска централна банка објавила одлуку о квантитивним олакшицама, тешким 1,1 билиона евра у наредних 1,5 годину, које би требало да извуку еврозону из дефлације и подстакну на привредни раст. За Србију то ће значити јефтиније задуживање земље

Вест дана, а вероватно и године је да Европска централна банка покреће своју верзију квантитативних олакшица „тешку“ око 1,1 билион евра у наредних 1,5 годину како би спречила дефлацију којој се еврозона опасно приближила, али и како би покренула привреду еврозоне која се налази у стагнацији и још није изашла из кризе.

Марио Драги, гувернер Европске централне банке објавио је да ће ЕЦБ и националне централне банке откупљивати државне обвезнице чланица еврозоне у вредности 60 милијарди евра од марта ове бар до септембра 2016. године. ЕЦБ неће откупљивати само државне обвезнице инвестиционог рејтинга већ ће и на секундарном тржишту куповати хартије европских агенција и институција. ЕЦБ и националне централне банке поделиле су ризик тако што ће ЕЦБ откупити 20 одсто, а националне централне банке 80 одсто планираних финансијских деривата.

Олакшице – штампањем пара

На питање да ли ће куповати и обвезнице Грчке, Драги је одговорио да појединачне земље нису искључене, али да ће неки услови морати да се испуне како би се обвезнице држава нашле у портфолију ЕЦБ. Приликом откупа обвезница биће примењиван кључ по коме ће бити куповано највише обвезница највећих економија.

Квантитативне олакшице или како су већ раније окарактерисане као „штампање пара“, будући да ће централна банка свежим новцем откупљивати дуг држава и тако повећавати понуду новца, већ шест година примењују Сједињене Америчке Државе односно ФЕД. Владајуће мишљење економиста данас је да је то главни разлог зашто су САД изашле из рецесије и остварују привредни раст, док се еврозона мучи око нултог раста. Сличан програм је још раније применила Банка Енглеске, а недавно и Централна банка Јапана.

Највећи опонент овом програму, који неки стручњаци већ годинама зазивају, била је Немачка, инсистирајући да земље у проблемима треба да штеде и проводе структурне реформе и фискалну консолидацију. Чак и после објављивања одлуке, канцеларка Немачке Ангела Меркел на самиту у Давосу рекла је да, без обзира шта ЕЦБ уради, прави подстицаји за привредни раст морају да дођу од услова које стварају политичари, упозоравајући да ово не схвате као могућност да купују време у одлагању структурних реформи.

Пад евра према долару

Валутна тржишта су одмах реаговала и вредност евра према долару је пала. Како оцењује Ненад Гујаничић, економиста Вајс брокера, обим олакшица је далеко већи од очекиваног с обзиром да су играчи на финансијским тржиштима очекивали интервенцију од око 500 милијарди евра и да ће то свакако утицати на смањење вредности евра у односу на друге валуте, пре свега долар.

„Требало би очекивати слабљење евра у односу на долар и вероватно швајцарски франак, али тешко је рећи колико с обзиром да је ова одлука већ делом укалкулисана у садашње курсеве. Што се тиче берзи, оне воле овакве одлуке. Упумпавање великих количина новца у сиситем значи и да ће добар део отићи на куповину акција. Инвеститори и власници акција се томе радују, али то носи и потенцијалну опасност. Може доћи до стварања балона и његовог пуцања, а онда би ситуација била много тежа него на почетку“, објашњава Гујаничић, додајући да је ово мера којом ЕЦБ покушава да спаси европску монетарну унију.

Главни економиста Централне банке Црне Горе Никола Фабрис напомиње да је ЕЦБ донела пакет подстицаја како би покренула посрнулу привреду еврозоне.

„Експанзивне мере су могуће јер је инфлација изузетно ниска и све пројекције за 2015. и 2016. годину указују да ће она бити испод циља ЕЦБ (нешто испод два одсто). Мере ће се одразити пре свега на курс евра и конкурентност европске привреде“, истиче Фабрис.

Нас занима како ће се ова „историјска“ одлука ЕЦБ како је називају неки светски медији одразити на Србију. Гујаничић сматра да ће и наше тржиште преплавити јефтин капитал што пре свега значи да се камате на дуг Србије неће повећавати, односно држава ће моћи да се задужује релативно јефтино. С друге стране, Фабрис оцењује да неће бити директних ефеката, али и да опоравак европске привреде посредно помаже и српску економију с обзиром да је ЕУ веома значајно тржиште за српске производе.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин