fbpx

ПОЈЕО ВУК МАГАРЦА! Сви одбијају одговорност за кредите дате тајкуну Богићевићу

0
(0)

Дан обележио сукоб око тога ко је тачно проглашавао одлуку о додели кредита, јесу ли кредити дистрибутерима Фармакома дати условно или безусловно и да ли су одобравани без потпуне документације

Миодраг Салаи, бивши председник Кредитног одбора Привредне банке Београд, и његове колеге чланови тог тела јуче су се сукобили око питања ко је одговоран за одлуке о додељивању кредита Фармакому Мирослава Богићевића и његовим дистрибутерима.

Расправа око тога да ли су одлуке одбора постајале важеће тиме што би већина чланова дала позитивно мишљење на такозваној „кредитној апликацији“ или је било потребно да коначну одлуку донесе Салаи пребројавањем позитивних мишљења и заокруживањем одговарајућег поља или је то могао да уради неко трећи, обележиле су цео јучерашњи дан на суђењу.

Питање потпуно процедуралне питање постало је битно јер је Кредитни одбор имао четири члана (мада је требало да има пет), а у великом броју одлука о спорним кредитима гласови су били подељени тако да су два члана гласала за, а друга два „условно за“. То је, по речима судије, морало створити конфузију код референата који су после морали да спроводе одлуке Кредитног одбора – јер им није могло бити јасно да ли је Кредитни одбор „условно одобрио захтев за кредит“ или га је одобрио без икаквих услова. Пошто би Кредитни одбор требало да одлуке доноси већином гласова, што због парног броја чланова често није био случај, ово је јуче постао камен спотицања.

Салаи је тврдио да су чланови Одбора могли да гласају позитивно, условно позитивно или негативно – тако што не би ставили свој потпис на апликацију. По том објашњењу пошто су се сви потписали, одлука је била позитивна већином гласова, па по њему, референти нису имали никакву конфузију око тога шта треба да раде.

Међутим, други чланови одбора су се успротивили оваквом тумачењу, тврдећи како је коначну одлуку морао да донесе Салаи, пребројавањем гласова, јер је тако прописано правним актима банке, то јест да је у случају подељених гласова коначна одлука била на њему. Нарочито оштра била је размена са Предрагом Тошићем, замеником члана Кредитног одбора, који је питао Салаија да ли је он (Тошић) имао право да изнесе „условно мишљење“. „Имали сте“, рекао је Салаи, „али нисте имали право да жврљате по апликацији“.

По среди је то што су поједини чланови Кредитног одбора уз своје мишљење стављали звездице и фусноте и дописивали напомене, због чега Салаи сматра да њихово условно мишљење није било обавезујуће. Салаи је навео да је, ако су хтели да изнесу обавезно условно мишљење, било потребно да то ураде у другачијој процедури коју прописује банка. Он је тврдио да услови нису могли да се дописују руком, али је касније током суђења установљено да је то ипак могло.

Условно мишљење је иначе мишљење којим се одобрава давање кредита, али само ако се испуни одређени услов – у овом случају ако Фармаком своје јемство за кредите дистрибутера ојача хипотеком. Сви спорни кредити одобрени су без хипотеке, што је и разлог јучерашњег покушаја свих актера да део одговорности пребаце са себе на неког другог.

Међутим, чињеница је да је Фармаком, након одобравања кредита дао и хипотеку, чиме је испуњен услов појединих чланова Кредитног одбора, као и одељења ризика у ПББ-у. Због тога су Салаи и поједини други оптужени тврдили да никаква штета није причињена и да никакву разлику не би направило ни то да је хипотека одмах уписана, како је иначе тражило одељење ризика.

Суштина случаја, међутим, није у томе на коме је тачно да каже како је гласао Кредитни одбор – условно или безусловно, већ је основна теза тужилаштва да је Привредна банка Београд прикривено кредитирала Фармаком, уз знање Салаија и осталих да Богићевић неће вратити кредите.

У том контексту је судија и упитао Салаија да ли је било случајева да су дистрибутери који су обухваћени оптужницом на крају вратили кредите које су узели од ПББ-а, на шта је Салаи одговорио да је таквих случајева било. На суђењу је потврђено и то да је Богићевић искористио шест милиона евра од кредита који је добио од холандске АТБ банке да врати доспеле кредите ПББ-у.

Занимљив детаљ је био и када је тужилац упитао Салаија да ли је ПББ некад одобравала кредите Фармакомовим дистрибутерима без потребне документације, која је тек накнадно достављена, на шта је Салаи одговорио да се то није догодило.

„Али раније сте тврдили да је таквих случајева било?“, упитао је тужилац и тражио од њега да се изјасни која је од те две његове изјаве тачна. Салаи је одговорио да је контекст био другачији тада, на шта је добио реплику да изабере „било који контекст који хоће“.

„Никада се није догодило да смо одобрили кредит без битне документације за одлучивање о зајму. Могуће је да је у неким случајевима недостајала одређена документација која није од значаја за доношење саме одлуке“, рекао је Салаи, додајући да је у свим случајевима та документација касније стигла.

Суђење се наставља 17. октобра.

Богићевић: Ја сам то рекао и Синиши Малом

Мирослав Богићевић је јуче тврдио да је сама ПББ банка крива због тога што је он остао без новца којим је могао да јој врати кредите и Фармакома и његових дистрибутера. Наиме, Фармаком је у једном тренутку добио кредит од Европске инвестиционе банке у износу од 10 милиона евра и тај кредит је у Србију стигао преко Јубмес банке. Међутим, да би Богићевић добио новац, морао је да положи банкарску гаранцију од пет милиона евра, коју би му одобрила Привредна банка Београд.

Читав посао је ишао преко Управног одбора ПББ-а, који је Фармакому дао обавезујуће писмо о намери да му да гаранцију, а Фармаком је, да би добио ту гаранцију, у ПББ уплатио милион евра депозита. Међутим, Управни одбор на крају уопште није дао гаранцију Фармакому, због чега овај није могао да добије 10 милиона евра кредита ЕИБ-а. Богићевић је тврдио да је ПББ имала законску обавезу да му да гаранцију, јер је већ потписала обавезујуће писмо, а Салаи се с тим сложио. Богићевић је тврдио да би добијени новац искористио за враћање кредита ПББ-у.

„Како да вам верујемо у то?“, упитао је судија.

„Тако што сам показао намеру да вратим кредите, онда када сам кредит од АТБ банке искористио да вратим кредите у ПББ-у и АИК-у и да новац пласирам у производњу“, рекао је Богићевић.

Тада је дошло до занимљивог детаља када је Богићевић поменуо садашњег градоначелника Београда, а тада саветника за економију првог потпредседника Владе Александра Вучића.

„Ја сам то рекао и Синиши Малом“, рекао је Богићевић, мислећи на то да би новац од ЕИБ-а употребио за враћање кредита ПББ-у.

„Да ли сте то рекли неком из ПББ-а“, прекинуо га је судија.

„Да, Салаију“, одговорио је Богићевић, што је затим овај и потврдио.

Је ли изложеност банке 10 или 321 одсто?

Судија је упитао Салаија и да ли по правилима банке, ПББ сме да одобри кредит некој фирми, ако је ПББ већ превише изложена према њеном јемцу (у овом случају Фармакому).

„Рецимо ако изложеност износи 321 одсто“, рекао је судија, цитирајући налаз вештака који је проценио да је ПББ имала толику изложеност према Фармакому.

„Ако је изложеност не 321 одсто, него ако је само 1 одсто изнад 10 одсто или 25 одсто за повезана лица, банка не би могла да одобри кредит“, рекао је Салаи, оптуживши поново вештака за грубе пропусте у раду којима је како тврди, потпуно погрешно израчунао изложеност банке, због чега је затражио да суд ангажује финансијског стручњака да све поново израчуна.

Вештака су за „нелогичност и нетачност чак и у основним математичким операцијама“ оптужили и други окривљени, који су додали и да НБС није пронашла изложеност о којој говори вештак.

Пише: А. Милошевић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kолико Вучић плаћа стране дипломате на служби у Београду Уста пуна похвала а џепови новца

4 (4) Стране дипломате активно су се укључиле у предизборну кампању Александра Вучића и Српске …

РЕЖИМСКИ КАРТЕЛ: 20 директора највећих државних предузећа постављено без конкурса

5 (3) Уместо да их бира на конкурсу, чак 20 директора највећих државних предузећа Влада …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *