Политика и даље дели новац преко Фонда за развој, закључио је у најновијем извештају владин Савет за борбу против корупције. Од 2007. до лане подељено је 793 милиона евра, али није дошло ни до повећања запослености, нити су подигнуте нове фабрике, чему су иначе биле намењене те паре.
Новац је углавном одлазио пословним људима које јавност у Србији доживљава као тајкуне, у првом реду Делта Холдингу Мирослава Мишковића, али и АБС Минелу Ненада Поповића, те Рундапу Војина Лазаревића, те компанији ФМП на чијем је челу Небојша Човић, или МК Комерцу Миодрага Костића, Ју Поинту Зорана Дракулића и Пинку Жељка Митровића. Није новост да многе ствари у Фонду не ваљају. Штавише, из самог врха државе је лане покренуто неколико кривичних пријава, а тадашњи министар привреде Саша Радуловић чак је најавио и укидање Фонда и сродних организација које су испумпавале паре без контроле, а свакако без видљивих ефеката.
Извештај у тужилаштву
Савет за борбу против корупције у извештају под називом “Анализа политичког утицаја на пословање Фонда за развој Републике Србије” закључује да су кредити одобравани углавном и претежно особама блиским одређеним политичким структурама или личностима које су познате у јавности, као и да су новац добиле фирме које се мање баве производњом, а најчешће услужним делатностима. Савет је извештај доставио 15. јула влади, МУП-у и Републичком јавном тужилаштву, али је 21. јула извештај проследио и Тужилаштву за организовани криминал.
Међутим, уместо да са државних јасала одлети Фонд, одлетео је министар Радуловић.
Упркос разумним сумњама нико из Владе која управља Фондом, нити из самог Фонда није грађанима објаснио на какве се то развојне пројекте троши новац грађана.
У оставци је министар Радуловић између осталог објаснио и шта је била кап која је прелила његову чашу.
– Директно су из кабинета (Александра Вучића) и без знања Министарства привреде ишли налози директорки Фонда за развој да скида блокаде за поједине тајкунске фирме – написао је Радуловић, указујући да су чак и они који су на власт долазили заклињањем у борбу против корупције легли на руду кад су намирисали новац.
Фонд је брзо одговорио Радуловићу и нагласио да на органе управљања те институције није вршена никаква врста притисака из кабинета Вучића и да Фонд функционише самостално.
“Све одлуке су доносили органи управљања – директор и Управни одбор, у складу са својим надлежностима. Влада је у складу са законом контролисала рад Фонда непосредно, кроз рад највишег органа, Управног одбора, кога чине министри, односно државни секретари ресорних министарстава”, наводи се у одговору Фонда.
И заиста право је чудо како се то влада уопште љутила на Фонд, кад су у његовом управљању учествовали министри. Данас Управним одбором Фонда председава министар привреде Душан Вујовић, а у његовом саставу су још и министарка саобраћаја Зорана Михајловић, министар спољне трговине Расим Љајић, бивши министар финансија Лазар Крстић, те министар рада Александар Вулин и министарка пољопривреде Снежана Богосављевић-Бошковић.
Ненаплативо пола зајмова
Фонд управља портфолиом вредним на папиру више од 217 милијарди динара. Од тог износа, више од 40 одсто је потпуно доспело, а није наплаћено. Додатних више од 20 одсто делимично је доспело са кашњењима у плаћању, у износу од 10 одсто до 99 одсто укупног дуга. Фонд за развој је издао и гаранције вредне преко 79 милиона евра привредним субјектима који нису солвентни, наводе медији.
Поставља се питање да ли је Србији уопште потребан такав Фонд за развој. Поједини привредници су се више залагали за развојну банку, али ни та идеја не гарантује неселективно трошење новца кроз кредите. То доказује пример пропале Агробанке и других државних банака које су на рубу пропасти.
Професорка Економског факултета у Београду Дана Поповић тврди да би и Развојна банка служила развоју корупције. Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште и саветник бившег министра привреде Радуловића такође је против Развојне банке.
– Након лоших искустава са Развојним фондом, Развојном банком Војводине и домаћим банкама, док не направимо овде нормалан систем, нама не треба још једна авантура са Развојном банком – објашњава Стевановић.
Треба рећи и да се привреда Србије у претходном периоду финансирала, помагала, субвенционисала из многих извора – Фонд за развој, Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), Национална агенција за регионални развој, тако да ће држава морати озбиљно да се преиспита коме и по којим критеријумима дели новац грађана.
Љ. Ивановић – Вести
STA SE U OVOJ ZEMLJI RADI I DOKLE