fbpx
Насловна / Србија / Економија / ПОПОВИЋ: Влада у буџет уградила 100-300 милиона евра скривених трошкова

ПОПОВИЋ: Влада у буџет уградила 100-300 милиона евра скривених трошкова

Недопустиво је да се за субвенције по основу старих уговора и то углавном са страним компанијама предвиди осам милијарди динара, а да нико, осим појединаца у Влади, не зна коме и колико ће тог новца бити исплаћено, колико ће добити Фијат, колико Ер Србија, Јура, Леони, Бенетон и друге компаније, које је наша, прилично сиромашна држава частила и са по 10.000 евра за свако ново радно место. У дефицит буџета, такође, нису укључени ни пројектни зајмови, а они се процењују на више од 100 милиона евра, па ће за толико стварни дефицит бити већи од планираног

Министар финансија Душан Вујовић морао је да призна да ће само у децембру дефицит бити практично 2,5 пута већи него што је био у претходних 11 месеци – заједно. Па, је ли то добро планирање прихода и расхода? Или су неки расходи намерно одлагани да се створи вештачки привид да је стање у јавним финансијама боље него што реално јесте? Јер, како је могуће да баш нико све до последњег месеца у години није знао да Србијагас неће моћи да врати 200 милиона евра дуга руском Газпрому за раније испоручени гас?
Невероватно је и како је Влада Србије реаговала на одлуку Русије о забрани увоза воћа, поврћа, меса и месних прерађевина из Турске, а раније је званична Москва, као одговор на санкције Европске уније, забранила и увоз хране из ЕУ. Уместо да искористи шансу која се српским пољопривредним произвођачима указала на огромном руском тржишту, Влада предлаже да се смањи аграрни буџет за 2016. Просто невероватно. Као да неко намерно подмеће клипове у точкове српских сељака да би странцима широм отворио врата и нашег и руског тржишта

ИАКО је Предлог закона о буџету за 2016. годину много реалнији од свих досадашњих, и он у себи садржи „системску грешку“, јер су у њему на више од 1.000 страна сакривени неки од трошкова, који ће у наредној години сигурно бити преваљени на државну касу, односно на плећа пореских обвезника. Уосталом, чак је и Фискални савет оценио да је овај буџет, са аспекта његове транспарентности, корак уназад у односу на овогодишњи, а народни посланици и јавност морају да знају како се троши новац пореских обвезника.

Недопустиво је, на пример, да се за субвенције по основу старих уговора и то углавном са страним компанијама предвиди осам милијарди динара, а да нико, осим појединаца у Влади, не зна коме и колико ће тог новца бити исплаћено, колико ће добити Фијат, колико Ер Србија, Јура, Леони, Бенетон и друге компаније, које је наша, прилично сиромашна држава частила и са по 10.000 евра за свако ново радно место. У дефицит, такође, нису укључени ни пројектни зајмови, а они се процењују на више од 100 милиона евра, па ће за толико стварни дефицит бити већи од планираног.

СКРИВЕНИ ТРОШКОВИ: У сваком случају, процењује се да су ти скривени трошкови најмање 100 милиона евра, а лако се може десити да буду и два-три пута већи. За толико ће аутоматски бити већи и дефицит буџета, који је предложеним законом пројектован на 121,8 милијарди динара или око милијарду евра. Оно што је додатни проблем јесте да ће и без тих скривених, а скоро извесних трошкова мањак у државној каси наредне године бити већи него ове, чиме се шаље лош сигнал, да се стање у јавним финансијама после солидне консолидације у 2015. погоршава, са малим изгледима да се до краја 2017. постигне жељени циљ и да се фискални дефицит смањи испод три одсто бруто домаћег производа.

За неке је, можда, сам по себи овако низак дефицит, мањи од три одсто БДП-а, споран, али ако је Влада већ донела одлуку о томе и покушава да убеди јавност и посланике да предузима све мере да га оствари, онда се мора на време упозорити да предложени буџет скреће са тог пута.

ЛОШЕ ПЛАНИРАЊЕ ОВЕ ГОДИНЕ: Влада се и ове године, све до краја новембра хвалила рекордно ниским мањком у државној каси, а онда је министар финансија Душан Вујовић морао да призна да ће само у децембру дефицит бити практично 2,5 пута већи него што је био у претходних 11 месеци – заједно.

Па, је ли то добро планирање прихода и расхода? Или су неки расходи намерно одлагани да се створи вештачки привид да је стање у јавним финансијама боље него што реално јесте? Јер, како је могуће да баш нико све до последњег месеца у години није знао да Србијагас неће моћи да врати 200 милиона евра дуга руском Газпрому за раније испоручени гас? Па за тај дуг се зна већ годинама уназад. И није ваљда министар финансија веровао да ће Србијагас, који је прошлу годину завршио са нето губитком од 45 милијарди динара, а 2013. са минусом од скоро 50 милијарди динара, моћи сам да плаћа своје обавезе.

Зато би министру Вујовићу било боље да одмах провери колико наредне године доспева за плаћање кредита одобрених не само Србијагасу, већ и Петрохемији, РТБ Бору и другим јавним и државним предузећима у реструктурирању, за чије је позајмице гарантовала држава те да и те обавезе одмах уврсти на расходну страну, да после не буде непријатних изненађења. У супротном ће их бити. Па изгледа да сви, осим министра финансија, знају да већ следеће године доспева за наплату 10 милијарди динара обавеза Петрохемије, за које је држава гарантовала.

Није, ваљда, да неко у Влади мисли да ће та фирма, која већ две године заредом прави нето губитак од око 100 милиона евра, моћи сама да плати тај дуг?

Зато, ако хоћемо реалан буџет, ту ставку одмах треба уврстити на страну расхода и за толико повећати дефицит.

Исто је и са дуговима РТБ Бора, који се процењују на више од 500 милиона евра, од чега је држава гарантовала за 150 милиона, а већ у 2016. за наплату доспева рата од 23 милиона евра, плус 50 милиона евра дуга НИС-у. Зато би и тај трошак одмах требало укључити као расход буџета, да знамо на чему смо и да се не играмо жмурке. Било би добро да од ресорног министра чујемо колико још има оваквих буџетских замки, које је шеф мисије ММФ-а у Београду Дехенг Ким с разлогом назвао „костурима из ормана“, који стално искачу и представљају велику сметњу на путу фискалне консолидације.

ИСМЕВАЊЕ СКУПШТИНЕ И ЗАКОНА: И кад смо већ код тих непријатних изненађења, прошле године били су то и трошкови ликвидације пропалих државних банака, које су такође преко буџета платили сви грађани Србије. А банкрот свих државних банака коштао је, по неким проценама, скоро милијарду евра. Ове године ће уз 200 милиона евра или око 24 милијарде динара дуга Србијагаса, из државне касе, иако то Законом о буџету није планирано, бити исплаћено и око 15 милијарди динара дугова војним пензионерима, плус осам милијарди динара, колико се за субвенције, због лоше планираног аграрног буџета, дугује пољопривредним произвођачима. Све заједно то је око 400 милиона евра додатног трошка.

Поређења ради, Влада се хвали да ћемо ове године имати привредни раст од 0,7 одсто, а то значи да ће БДП Србије да порасте за 200 милиона евра. Па, само за непланиране трошкове буџета отићи ће два пута више новца.

Да зло буде веће, никоме у Влади не пада на памет да предложи ребаланс овогодишњег буџета. Па, ако Влада може по сопственом нахођењу да потроши 400 милиона евра или више од 1,3 одсто БДП-а, чему онда и служи Закон о буџету? Чему служи парламент? Само да констатује да је Влада потрошила онолико колико је хтела и за шта је хтела?

Овакви високи, а непланирани расходи би можда и могли да се толеришу у једној години, али они су већ постали правило, а не изузетак. И понављају се трећу годину заредом, а јасно је да ћемо репризу гледати и 2016. и 2017. године, јер је држава олако давала гаранције јавним и пропалим предузећима у реструктурирању.

Па ако је већ тако, зашто се сви ти трошкови одмах не укључе у буџет, него се упорно гурају под тепих, све док рачун не стигне за плаћање. Скривањем од јавности проблеми се неће решити.

КАТАСТРОФАЛАН АГРАРНИ БУЏЕТ: Невероватно је и како је Влада Србије реаговала на одлуку Русије о забрани увоза воћа, поврћа, меса и месних прерађевина из Турске, а раније је званична Москва, као одговор на санкције Европске уније, забранила и увоз хране из ЕУ. Уместо да искористи шансу која се српским пољопривредним произвођачима указала на огромном руском тржишту, Влада предлаже да се смањи аграрни буџет за 2016. Просто невероватно.

Као да неко намерно подмеће клипове у точкове српских сељака.

Ова одлука још је чуднија ако се има у виду да су укупне субвенције (укључујући и аграрни буџет) повећане за 5,5 милијарди динара, са 80,5 на 86 милијарди динара. Једноставно, повећане су све остале субвенције, за туризам чак 50 одсто, а смањене су само за пољопривреду.

И не пије воду покушај да се објасни како су субвенције за пољопривреду смањене за само 100 милиона динара (са овогодишњих 28,06 на 27,95 милијарди динара у 2016), јер се на тај начин замагљује стварност. А истина је да ће у 2015. те субвенције бити за осам милијарди динара веће, јер је Влада лоше проценила њихов износ, па ће накнадно морати да измири тај дуг.

То онда значи да ће наредне године аграрни буџет практично бити за скоро 30 одсто мањи него ове године (27,95 према 36,06 милијарди). И то номинално, а реално ће бити још мањи. То је заиста недопустиво. Поготово што је ово идеална прилика да се српски сељак ојача и да му држава помогне да стане на своје ноге.

Пре него што у септембру 2017. ступи на снагу одредба ССП-а, по којој ће и странци моћи да купују пољопривредно земљиште у Србији, што ће бити јединствен случај у историји да је нека земља то дозволила пре званичног уласка у ЕУ, а многе су избориле додатни мораторијум на продају земље странцима, док економски не ојачају (Мађарска је отишла и корак даље, па је уставним променама трајно забранила продају земљишта странцима).

Последица овако предложеног аграрног буџета биће и значајно смањење субвенција, које су ионако неупоредиво мање од помоћи коју од својих држава добијају фармери из земаља ЕУ, па и региона.

Према проценама Фискалног савета, ако се усвоји предложени аграрни буџет, субвенције, које се пољопривредним произвођачима исплаћују по хектару, биће у 2016. упола мање него до сада, односно 3.000 уместо 6.000 динара. Ако се то деси, у наредној години могао би изостати очекивани раст пољопривредне производње, а уместо српске хране на руским трпезама ће се служити пољопривредни производи из других земаља. Други ће знати да искористе шансу коју наша влада није препознала.

На страну што је на многим поседима и сетва каснила, јер држава није на време исплатила ни овогодишње субвенције. А шта мислите зашто у Србију покушава да дође немачки Тенис, један од највећих европских произвођача месних прерађевина? Да за српско, или за руско тржиште одгаја три милиона свиња годишње? Немци очито знају боље од нас где је наша шанса. Само што ћемо овако накарадном аграрном политиком и сталним кресањем субвенција за пољопривреду уништити домаћег сељака, да бисмо странцима широм отворили врата и нашег и руског тржишта.

Пише: Ненад ПОПОВИЋ, ауторски текст у дневном листу Данас

Председник Српске народне партије – анализа Предлога закона о буџету за 2016. годину

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Добро бре бандо напредна нарко дилерска докле мислите да нам трујете децу, народ и државу? (видео)

4.8 (17) Шта ви бре бандити мислите? Да ћете несувислим небулозама и спиновима да затрпате …

НАПРЕДНИ KОНОБАР KОЈИ ЈЕ ЈЕДВА ЗАВРШИО ШКОЛУ са двојкама води привреду Србије

4.6 (24) Београд – Продају највећег пољопривредног комбината у овом делу Европе водио је веровали …

10 Коментара

  1. Уградила да би могла да украде. Треба пара СНС за изборе… Али неће тако лако проћи овај пут. Надам се да се народ освестио.

  2. Zar je moguće da Vlast toliko laže narod kako je sve sjajno i bajno a onda poslednji mesec tajac a u stvari poslednji mesec najveći deficit ali sobzirom da o nama brine Vučko nemamo razloga za brigu i taj deficit nije strasan…Kako moze da bude strašan kad donosi zakone koji samo odgovaraju pojedincima koji su bliski sadasnjoj vlasti a zakone koje treba da poštuje nimalo nepoštuje..
    Samo jadan narod koji sve to mora da gleda i trpi..

  3. Sad će Vučić da izadje i da kaže da Srbija nikad nije imala bolji budžet. Ovo je katastrofa.

  4. Lopovcine! Samo me zanima dokle ce da kradu, dokle???

  5. Tako i bude kad budzet „balansiraju“ oni koji nemaju ni osnovnu skolu. I takvi ce da nas vode. Jel u budzet ulaze i njihova putovanja u ameriku i nemacku ili?

  6. Ma ne mogu da verujem. Vlada radi nešto kako ne treba. Šokiran sam 🙂

  7. Pa ovo nema smisla. Cele godine se prave da rade odličan posao, a onda nas na kraju godine stigne sve što su zabrljali tokom nje.A mi smo glupi…

  8. Mi već sada saznajemo da je budžet loše isplaniran. Ima li nekog ko je kompetentan da ga ispravi ili da ga uradi ponovo kako bismo realno znali u kolikoj rupi se nalazimo?

  9. Lažu, kriju od nas, a onda nas i očerupaju. Kada ćemo da shvatimo da neko sa više znanja mora da bude na visokim državnim funkcijama?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *