Порастао јавни дуг Србијe – дефицит буџета 24,2 милијарде динара

0
(0)

Јавни дуг Србије на крају јула 2015. године износио је 24,03 милијарде евра, што је 72,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је данас Министарство финансија.

У односу на јун јавни дуг је већи за око 250 милиона евра.

Укупне директне обавезе државе у јулу износиле су 21,5 милијарди, а индиректне 2,5 милијарди евра.

На крају 2014. године, јавни дуг Србије је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,9 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Дефицит буџета 24,2 милијарде динара

Дефицит буџета Србије на крају јула износио је 24,2 милијаде динара, а заједно са расходима за пројектне зајмове 34,6 милијарди динара, саопштило је данас Министарство финансија.

У јулу су приходи републичког буџета били 85,2 милијарди, а расходи 83 милијарде, тако да је суфицит износио 2,2 милијарде динара.

Порески приходи у јулу износили су 76,6 милијарди динара. Наплата пореза на додату вредност (ПДВ) била је 39,6 милијарди динара, што је месечни рекорд у 2015. години, а од акциза је наплаћено 24,7 милијарди динара.

Непорески приходи износили су 8,4 милијарде, а донације 200 милиона динара.

Расходи буџета, како је саопштено, били су мањи него у јуну углавном због мањег износа за отплату камата. Разлика је делимично ублажена повећањем расхода за социјалну заштиту, због исплате отпремнина радницима предузећа у реструктурирању, већим капиталним издацима и већим издацима по основу гаранција.

Н1

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Дефицит буџета Србије у првој половини ове године 304,8 милијарди динара

5 (2) У првој половини ове године дефицит буџета Србије износио је 304,8 милијарди динара, …

РЗС: Пад БДП-а у Србије у другом кварталу 2020. године за 6,5 одсто

1 (1) Према флеш процени Републичког завода за статистику (РЗС), реални пад бруто друштвеног производа …

Један коментар

  1. Некада се питам шта је боље? За време социјализма када треба да се уради неки пројекат, држава наштампа паре и пројекат крене. У том случају су паре без покрића и инфлација скочи и сав народ „отплаћује“ пројекат кроз инфлацију. Данас ПОЗАЈМЊУЈЕМО исто тако инфлаторне паре од светских банака под интерес и опет народ мора све да врати али и КАМАТЕ које нису мале. На онај начин смо сами себе кредитирали а овако ММФ и остали банкари нам кроје капу како њима одговара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *