Данас, 24. априла 2014. године, у Блоку 21, између солитера С-5 (арх. Л. Кабиљо) и С-6 (арх. Б. Игњатовић) постављена је велика руска застава. Застава је висине три спрата солитера и дужине око двадесетак метара. Због велике јачине ветра, постављена је тек поподне, око 16.50 часова.
Објавио Горан Анђелковић – Giorano Angelo у 20.53
Svaka cast !!
свака част 6 каплара бивше комшије.
svaka cast momci
SRBIJA SE BUDI!
крај у коме сам одрасла, генијалци, као и увек
ja sam u 23
Омладина зна који правац је исправан за мајку Србију али страни агенти су се инфилтрирали у кичмену можднину владе!
Плаче ми се иако сам мушкарац, али само зато што многи препознају некакве идоле по фармама и великим братовима а не увиђају колико тај исти ТВ угрожава њихов идентитет, понос и љубав према нечему што би заиста требало да се поштује и воли!
НИСАМ ФАШИСТА АКО ПИШЕМ ЋИРИЛИЦОМ!
BRAVO1 SAMO SRCEM!
Маладци!
Da li se soliteri prikljucuju Rusiji?
BRAVO !!!
bravo
jao njima samo dok kandickail sonja biserko to vidi svice biti poapeni i pod itno u apsanu:P
Kapa dole MOMCI.
Carevi ste!
sad kad rusi ovo vide, ima da oteraju amerikance sa kosova i kosovo ce biti nase. da
NEMA NISTA BEZ MOIH SEST KAPLARA REPUBLIKA 6 KAPLARA
Bravo, cestitam…
tu je predhodno stajalo Blok ceka titulu
TAKO TREBA. RUSI SU NASA PRAVOSLAVNA BRACA.
jos puno zastava treba staviti da vijore
Bilo je dva slucaja da su nam Rusi konkretno pomogli – Prvi svetski rat, kad su usli u njega nespremni i potom, naravno, doziveli ultimativnu katastrofu i Drugi svetski rat, kad je pomoc bila posledica saveznickog dogovora na Jalti, po kome je Jugoslavija pripala SSSR-u (taj dogovor je Tito, naravno, kasnije izigrao). Bilo je ruskih dobrovoljaca na srpskoj strani u ratovima Kralja Milana krajem 19. veka, ali to nije bila zvanicna drzavna pomoc. U medjuvremenu smo, dakle, imali najpre prvi srpski ustanak, koji je Rusima odgovarao zbog njihovog rata s Turcima, ali su, kad ih je napao Napoleon, oni brze-bolje potpisali primirje u kome su maltene dali odobrenje Turskoj da nas satre. Imali smo rat s Bugarskom u kome su Rusi bili na strani Bugara. Imali smo politicke krize zbog Milana i Aleksandra koji su bili austrofili, pa su se Rusi trudili da ih svrgnu (sto se, u oba slucaja pod ne sasvim razjasnjenim okolnostima, i desilo). Izmedju dva rata nismo uopste imali diplomatske odnose. Od ’48. do sredine sezdesetih takodje. Za vreme Jeljcina si imao Kozirjeva koji je otvoreno nastupao protiv Srbije, a Mihailo Markovic je bio jedini politicar u svetu koji je pozdravio uspeh drzavnog udara ’93 (koji, naravno, na kraju nije uspeo, pa nam je ta podrska bila, je li, malko zamerena).
Dakle, vise od polovine protekla dva veka, nasa i ruska drzava ili nisu imale diplomatske odnose, ili su se ti odnosi svodili na nacin da se dovedu neki njima adekvatniji likovi na vlast. I mi sad treba da obozavamo Putina zato sto mu je odnos prema Srbiji, da kazemo, ne-sasvim-zlonamerno-indiferentan? Pa jesmo li toliki idioti? Jesmo. Realno, jesmo.