fbpx

Поводом писма које су, како је наглашено, ”утицајни Срби” из САД упутили патријарху Иринеју

5
(4)

Као што то добро знамо, у данашњим Сједињеним Државама Америке је постало прихватљиво да свако за себе одлучи какво ће звање и заменицу да користи – то је не само помодарство већ и показатељ психопатологије тог друштва, као и доказ да империја увек корумпира чак и своје најбезначајније поданике уверивши их у важност и моћ макар и бесмисленим пројектовањем њене важности и моћи на себе.

Управо такво је и то друштво ”потписника” писма патријарху СПЦ[1] – писма којим покушавају не само да оваплоте стање које постоји само у њиховој маштарији већ и да, из само њима знаних разлога, ублаже велике и тешке муке и јаде три компромитоване особе које су познате као владике Српске Православне Цркве на америчком континенту.

Није само њихово писмо нешто што треба прочитати аналитички и заправо са сажаљењем, већ је и пропратни медијски текст нешто што врви самовољом и епитетима који немају основе у стварности. Наиме, писац медијског обраћања јавности тврди да су ти ”потписници” ”утицајни” и ”истакнути”, и да су ”чланови српске заједнице у Америци.” Можда би се неки појединачни епитети и могли налепити уз име појединих потписника али је сигурно да сва три никако не би могла да буду постављена уз имена особа које су или Срби који игром судбине живе у САД али нису ни истакнути ни утицајни (осим у очима чланова својих породица и блиских пријатеља), или су истакнути (због, рецимо, личног успеха у неком спорту или озбиљној професији) али нису утицајни у неком ширем друштвеном смислу (да јесу, не бисмо били деценијама понижавани и уништавани од њихове Америке!), а најгоре од свега је што већина потписника нити је истински истакнута нити утицајна, а најмање спада у групу која би била ”чланом” некакве ”српске заједнице у Америци.” Оно што је најтрагичније је чињеница да управо негативним вишедеценијским деловањем већине потписника тог писма у САД не постоји никаква ”српска заједница” чији би они чланови могли да буду! Заправо, још увек постоји неколико невладиних организација, тј. удружења држављана САД,  које још увек у свом називу имају реч која има везе са Србијом и Србима али је општепознато да су управо те особе највише допринеле да и оно мало Срба у САД прекине чланство у тим организацијама и да одбије да има икакве везе са тим групицама узајамно уско повезаних самохвалисаваца који једни другима служе за годишње додељивање признања и титула добротвора и значајних личности (мустра преузета од књижевника и уметника у Србији). Уз то, познато је из њихових деценијских јавних изјава да се они прво сматрају Американцима па тек онда Србима, и то само када им је потребно да у америчкој безличној гомили задобију неку посебност и изроне из реке просечности која срља у неки мулти-култи бућкуриш заборава и бесмисла у несигурној америчкој будућности.

Но, као што рекосмо, у том болесном друштву уобичајено је да и појединци болују од мегаломаније и маније гоњења, па ћемо те патологије оставити на разматрање некоме стручнијем за те проблеме. Овде нас интересује само суштина тог писма које, надамо се, неће превише драгоценог времена одузети патријарху СПЦ, и да ће и он сам (а надамо се и уз помоћ Светог Духа) успети да закључи следеће:

Писмо је, пре свега, пуно нетачности и замена теза, а нарочито врви оним што би у народу назвали ”кићењем туђим перјем”, и још више једном огромном и забрињавајућом накарадношћу, а то је да ”потписници,” свесно или несвесно (што је још тужније!) поистовећују Цркву са личностима обичних смртника, а деценијски рад, залагање, жртвовање и посвећеност српског народа и обичних свештеника и монаштва у САД Србији приписују тројици људи који не само да нису могли све то да обаве већ углавном нису ни хтели да време троше на нешто тако лично бескорисно и досадно као што је помагање Србима у српским земљама на Балкану. Напротив – осумњичени су за пљачку и проневеру, и присвајање Црквене и народне имовине!

И поред гомиле звучних титула и бескрајног списка звања и почасти на крају ”писма” (ОСАМ пута дуже од лингвистичко-логичке збрке коју су упутили патријарху!) ”потписници” заборављају да широм Америке наш народ зна да је међу тим верним и љубезним овчицама стада ове тројице пастира велики број оних којима су сопствени очеви порицали српство, а они сами се дичили својом ветреном посвећеношћу интересима америчке врхушке и деловању на унижавању Руса и Словна генерално. То су особе које дају кошаркашу или препродавцу половних аутомобила статус стручњака за теолошка, морална и национална питања а поричу га најугледнијим правницима, филозофима, уметницима и политиколозима јер су се усудили да дигну глас против пљачке, разврата и издаје од стране оних који би требало да буду узор народу. Ту су особе које су умислиле да је управљање финансијском институцијом западњачког (дакле, лихварског, профиту-посвећеног) типа истоветно добротворном и милосрдном раду у једном напаћеном и пониженом народу, као и оне које верују да познавање законитости и технологије разбијања атома даје некоме знање и способност да осети најтананије трептаје народне душе Срба како би их окупили и ујединили да би спречили расап и растурање нашег народа и Цркве. Такође – да је стручњаку за психопатологију лакше да оцени менталне недостатке тзв ”клеветника” (које уопште не познаје) него да утврди расцеп личности, врсту самозаваравања, слабост воље, мрачне чежње и егзистенцијални немир управо онога кога жели да оправда пред патријархом, кад већ пред Богом не може.

Племићи ”потписници” би требало да се сете да ”племенитост обавезује” на часност у понашању, на стамено и храбро супротстављање нитковлуку, и на спремност на крајњу жртву за народ и Цркву! Осим ако је та племенитост заправо лажна и добијена од непостојећег и недостојног самодржавног изворника таквих почасти!

Има ту и оних који се сете да су Срби само кад треба прикупити паре за њихове америчке политичке кампање и обезбедити још који гласичак на локалним изборима.

На чтеце не вреди ни трошити речи овде – они увек чтају како им је написано!

Оно што забрињава је бројност припадника правне професије јер би барем они требало да знају да би оваква представка била одбачена на суду као бесмислена и испразна гомила речи које не би прошле ни на конкурсу за најпатетичније стихоклепачко сотвореније намењено уцвељеним малограђанкама.

Чак и на средњошколском такмичењу дебатног клуба савесне судије би одбациле ову гомилу логичких фалација, тј. неистина и узајамно поништавајућих противуречности. И, што је најниже и потируће тако величанственим епитетима које им је приписао писац медијског текста,  текст ”потписника” ври страсним нападима на личност (ad hominem) тзв. ”клеветника.”

Једна од утеха тзв. ”клеветницима” може бити сигурност у то да неће бити, што је у свим прљавим работама данашњих лажних Срба толико уобичајено, нападнути да су лопови и хомосексуалци јер би се то вратило као бумеранг управо на оне које ови ”потписници” подржавају и о њима ”говоре истину у љубави.”

Све у свему, очигледни су очај и страх ове самопроглашене ”српске” ”елите” у САД пред коначним суочавањем са осећајима и вољом народа којег већ деценијама избегавају и заобилазе окупљајући се у прескупим хотелима и на местима (као и овог пута!) удаљеним од домета просечног запосленог Србина који уз своје трошкове мора да покрије и оне које имају његови вољени који су остали у Српским земљама.

Уз то, изгледа да је најважнији циљ ”потписника”, а по аналогији и ”њихових милости” (на енглеском се бискупима каже: Ваша Милости, тј. Грејс), да се ”не ремети мир и хармонија огромне већине” – како би непочинства могла да буду обављена без узнемиравања и у сигурности тајне удруженог злочиначког подухвата.

Оно што се види из приложеног ”писма” је да у њему нема нити једног доказа за било шта што се у њему тврди – осим оне тако честе и већ израбљене фалације: позивање на ауторитет, и то сопствени!

Упоредите то са доказима и сведочењима приложеним у оптужбама против тих мученика савести па ће вам бити јасно зашто су у очају покренули и небо и земљу како би некако утишали грају која се дигла када је народ спознао какве су заправо ”Грејс” и ”преосвештенства” којима руке целивају верујући да су невине и неопогањене.

Правећи лажна поређења и претварајући оне који желе да се сазна истина и оствари правда у страшила, ”потписници” само пред своја лица подижу огледала у којима ће видети јад и беду ”наше” ”елите” у САД, и кичерајски сјај злата и драгуља ”наших” ”пастира” заклетих на сиромаштво. Надамо се да ће и патријарх СПЦ то видети и да га неће занети шуштање свиле и кадифе одора његових колега, и уста му слепити мед и шећер које ће му послужити при сусрету.

Нека загрми суд вапијућег народа у пустињи коју су од наше Цркве направили ови врачеви и вештаци у притворништву, и мајстори игроказа врлине и богобојажљивости!

________________

[1] УТИЦАЈНИ СРБИ ИЗ АМЕРИКЕ ПИСАЛИ ПАТРИЈАРХУ: „Клеветници лажу, наше владике нису сепаратисти!“ | Саборник

Борба за веру

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

СПЦ: Антицрквени и антисрпски кругови кренули су у оркестрирану хајку – поштујемо мере за заштиту од коронавируса, али нећемо верницима ускратити причест

5 (4) Синод Српске православне цркве (СПЦ) саопштио је да је у свим њеним храмовима …

Катастрофалне прогнозе економиста: Амерички БДП пашће за 30 одсто

5 (3) ЊУЈОРК – Економисти „Морган Стенлија” и „Голдман Сакса” оцењују да ће пандемија коронавируса …

Један коментар

  1. Takozvana elita takozvanom patrijahu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *