fbpx
Насловна / Став / Православнима се намеће глобално грегоријанско „рачунање” историје, а не само времена
Православнима се намеће глобално грегоријанско „рачунање” историје, а не само времена 1

Православнима се намеће глобално грегоријанско „рачунање” историје, а не само времена

Питање промјене календара је да ли ћемо прећи на туђи, а не на тачнији календар, да ли ћемо се одрећи православне, а прихватити ”нову” историјску `истину`, друге религиозне и политичке ауторитете историје, а тиме и будућности. У овом контексту: прворазредно питање православног календара је са киме ћемо, а не када ћемо славити вјерске празнике

Данашње заговарње новокалендарства међу православнима нема предзнак прозелитске пропаганде, наметања других религиозних и историјских “истина“, већ прагматизма, потрошачког избора економичније религиозности, екуменског конформизма, демократизма, прилагођавања међународном екуменском и економском поретку, својеврсном економском екуменизму

Нехришћанске намјере новокалалендарске пропаганде се посебно разоткривају у непомињању Свете Горе Атоса, језгра православнe духовности, гдје се до данaс поштује јулијански календар, а грегоријански одбацује као папски прозелитизам

Ново вавилонско нивелисање није формално стапање језика и народа, већ брисање `прошлог` и програмирање новог памћења, преиначење историјске истине и свијести; брисање `старих` и учитавање нових историјских `истина`, формирање и форматирање  једнообразног сјећања, до глобалне једнакости у `памћењу`, заправо забораву

______________________________________________________________________

         Пише: Огњен ВОЈВОДИЋ    

         ’ХРИШЋАНИ који се придржавају грегоријанског календара сјутра славе празник Васкрсења’, ‘хришћани који славе по грегоријанском календару сјутра славе Васкрс’,’све хришћанске цркве које су усвојиле грегоријански календар сјутра ће одржати богослужење’, тако се на јавним медијским сервисима Србије и Црне Горе најављују римокатолички Божић и Васкрс; као да је у питању временско-следствена, формално-религијска разлика прославе истовјетних папско-протестантских празника у односу на православне празнике, који су у истом атеистичком рјечнику-појмовнику названи као ‘хришћански вјерници и цркве који се придржавају јулијанског календара.’

         Таквом медијском мисијом `меке моћи` се вјерски необразованим православним Србима намеће погрешна представа хришћанске вјере, то јест, да између православља, римокатолицизма и протестантизма, нема суштинске духовне и догматске разлике, осим временско-календарске.

         Системски се ствара илузија да православни, римокатолици и протестанти поштују иста духовна начела, догматски и канонски утврђене исте истине вјере, да је православље са римокатолицизмом и протестантизмом у свему исто осим у неусаглашености календарских рокова, као последице календарског неспоразума метереолошко-математичке природе.

          Сходно таквим претпоставкама, православним вјерницима се препоручују и религиозне евроатлантске интеграције, да у процесу политичке транзиције пређу и на други црквени календар, да нас уз једнопартијску прошлост прође и православље. Дакле, да се учлањењем у политичко-економске европске институције учланимо и у унију старог-новог папско-протестантског евроцентричног религиозног поретка.

         У програму евроатлантских интеграција балканских народа питање “старог“ и “новог“ календара се поставља као још једна православна препрека на путу евроатланских интеграција.

         Европски савјет је фебруара 2012. године донио одлуку о додјели Србији статуса кандидата за чланство у Европску унију од када је прозелитско дјеловање папских прелата у Србији појачано.

         Београдски надбискуп у празничним посланицама од тада отворено позива православне Србе на духовно и политичко јединство у Европској унији, на прихватање заједничке европске прошлости и будућности, и ,,без обзира на различите датуме прослављања вјерских празника“.

Православнима се намеће глобално грегоријанско „рачунање” историје, а не само времена 2

         Ове године римокатолички београдски надбискуп је изјавио, у духу београдске медијске мисије религиозног релативизма, да Србија треба да буде земља «контакта различитих религија», а не православног предања.

         Савремени секуларизам користи дјелотворнију антирелигиозну друштвену доктрину него што је било револуционарно забрањивање религиозности – релативизује религиозне разлике и истине вјере, а истиче непосебне стране религија.

         Нова атеистичка тактика подстиче арелигиозност и религиозну равнодушност.

         Агресивни атеистички прогон побожности подстицао је често поштовање вјере, али залагање за `општерелигиозна права` подстиче арелигиозност и религиозну равнодшност.

         Једно такво опште мјесто мисије `религиозног релативизма` кроз залагање за повратак општехришћанском јединству јесте свођење вјерског значења календара на питање прецизнијег рачунања времена.

         Савремена пропаганда глобалног једнокалендарства подилази човјековим приземним поривима, указује на законе природе, прогреса, потрошачког друштва, вољу већине, ‘свијета’, друговјерних, невјерујућих, а на првом мјесту религиозно равнодушних.

         Пропаганда новокалендарства питање црквеног календара своди на другоразредно политичко питање, са богословско-историјског на ниво `научног` демократског договора – став јавног мнења.

         Данашње заговарње новокалендарства међу православнима нема предзнак прозелитске пропаганде, наметања других религиозних и историјских “истина“, већ прагматизма, потрошачког избора економичније религиозности, екуменског конформизма, демократизма, прилагођавања међународном екуменском и економском поретку, својеврсном економском екуменизму.

Православнима се намеће глобално грегоријанско „рачунање” историје, а не само времена 3

         Питање грегоријанског календара се више не поставља ни као потреба наводно тачнијег рачунања времена, већ као демократско питање, ствар принципа већине, али одређене, пожељне геополитичке већине; а та надмоћна страна за поједине наше политичаре и пастире није православна Русија, која чини већину православних вјерника, већ папско-протестантска страна, и оне православне помјесне цркве, то јест државе које су после преласка на папски календар постале и чланице НАТО евроатлантског војног пакта.

         У новокалендарској пропаганди нема помена Руске православне цркве, која чини деведесет одсто православних вјерника, као што Грузијску, Јерменску и Коптску цркву, те Јерусалимску патријаршију, које такође поштују јулијански календар, активисти новокалендарства не помињу.

         Нехришћанске намјере новокалалендарске пропаганде се посебно разоткривају у непомињању Свете Горе Атоса, језгра православнe духовности, гдје се до данaс поштује јулијански календар, а грегоријански одбацује као папски прозелитизам.

         Охрабрени силом војно-политичке евроатлантске алијансе, као јединим аргументом својих ‘научних’ и ‘богословских’ тврдњи, политичари и пастири прозелитизма пропагандом новокалендарства позивају православне Србе да се придруже поред политичке и евроатлантској религиозној унији. Пастир прогреса је поручио православним Србима: – Не можемо постављати, како ни политичке, тако ни вјерске услове на путу европске будућности. 

         У ери информатике, технолошког напретка космичких размјера, свијету премреженом рачунарским системима, добу биотехнолошког модификовања природе и људи, програмирања човјекове прошлости и будућности, надања и памћења – стварање гломазног глобалног синкретистичког сурогата једне свјетске религије је непотребно.

         `Старозавјетни` вавилонски пројекат је превазиђен, архитекте нововавилонског пројекта су заобишли религије и језике, као декоративне културно-религозне разлике демократских права. Ново вавилонско нивелисање није формално стапање језика и народа, већ брисање `прошлог` и програмирање новог памћења, преиначење историјске истине и свијести; брисање `старих` и учитавање нових историјских `истина`, формирање и форматирање  једнообразног сјећања, до глобалне једнакости у `памћењу`, заправо забораву.

Православнима се намеће глобално грегоријанско „рачунање” историје, а не само времена 4

         `Ко контролише прошлост, контролише садашњост, а ко контролише садашњост, креира будућност`, пише Џорџ Орвел у својим антиутопијским есејима. Све империје у историји су уводиле своје календаре, своју повјесну политику памћења, креирајући пожељну политичку прошлост и перспективу.

         Јединствен пројекат историјског и идентитетског инжињеринга, архетип савремених система програмирања друштвено-политичке свијести, евроатлантске мисије `меке моћи`, управљања човјековим временом и животом, повјесним памћењем и предвиђањем, представља папска промјена јулијанског и установљавање новог, наводно рачунски тачнијег, грeгoријанског календара папе Гргура из 16. вијека.

         Од средњег вијека до данас, латинско наметање грегоријанског календара представља матрикс евроатлантске мисије `меке моћи`. Папски пројекат памћења кроз промјену јулијанског календара, под изговором прецизнијег временског прорачуна, представља програм савремених пројеката историјског инжењеринга и религиозног ревизионизма, брисања ‘старих’ историја и календара” древних народа и религија, и наметања ”нове” глобалне историје и будућности.

         Као у 16. вијеку и данас наметање грегоријанског календара представља средство наметања папског планетарног поглаварства, папске воље ,,како на земљи, тако и на небу”. Наиме, неприкосновене земаљске и духовне власти папства као персонификације евроатлантског екуменизма и планетарног патернализма.

         Разлог римокатоличке реформе јулијанског календара је успостављање глобалног грегоријанског „рачунања” историје, а не само времена.

         Рачунање времена је повод, а узрок је историјски и религиозни ревизионизам, програмирање памћења, а према памћењу претпоставки будућности. Данас бисмо казали успостављања медијског монопола планетарног опсега на наметање глобалне политике памћења, учитавања прошлости, а тиме контролисања садашњости и креирање будућности.   

         `Новокалендарско` нивелисање представља својеврсно вавилонско мијешање, које у првостепеном мијешању значи прелазак у јединство заједничких религиозно-политичких датума, успостављање евроцентричне једнакости памћења повијести, док је у другостепеној нивелацији потпуно брисање историје и памћења.

         Пројекат глобалног `новокалендарског` нивелисања је и програм брисања датума великих покретних празника из календара православне цркве, што  у `новокалендарској` нивелацији значи брисање свијести о вјерском значењу и смислу црквених празника, као што је урађено у евроамеричкој `хришћанској` празничној култури.

         Питање промјене календара је да ли ћемо прећи на туђи, а не тачнији календар, да ли ћемо одрећи православну, а прихватити ”нову” историјску `истину`, друге религиозне и политичке ауторитете историје, а тиме и будућности.

Православнима се намеће глобално грегоријанско „рачунање” историје, а не само времена 5

         У том контексту, прворазредно питање православног календара је са киме ћемо, а не када ћемо славити вјерске празнике. Очување поретка јулијанског календара је прије свега питање историје и саборности Цркве, али и националне и културне политике народа и државе, а на последњем мјесту питање прецизног рачунања времена. 

         Поштовање одређеног календарског празничног канона у народу изграђује друштвену културу памћења и историјску националну свијест.

         Календарска култура изграђује културни континуитет, природу и политику памћења, и својеврсну`перспективу памћења`. Раскид са календарским континуитетом представља раскид са културним континуитетом.

         Свођењем значењa календара на ванвјерски и ванкултурни времеказ народ губи културно-историјски орiјентир у времену и простору, историји и будућности.

         Народ лишен календарског култа и канона постаје дио другог календарског континуитета и културе, туђег организованог система `политике памћења`, туђих културно-религиозних и геополитичких пројеката будућности, дио државне и духовне доктрине других нација и држава ‘које контролишу прошлост и садашњост, а креирају будућност’.

http://www.ognjenvojvodic.info/propaganda-novokalendarstva.html

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ЕУ преузела управљање Скупштином Србије 15

ЕУ преузела управљање Скупштином Србије

Јуче су политички изасланици ЕУ, Едвард Кукан и Кнут Флекенштајн, сазивали и интервјуисали одабране посланике …

Краљица суспендовала парламент, Борис Џонсон изводи Британију без споразума са ЕУ 16

Краљица суспендовала парламент, Борис Џонсон изводи Британију без споразума са ЕУ

У саопштењу се наводи да ће парламент бити суспендован почевши од периода између 9. и …

2 Коментара

  1. Kao prvo, nama je silom i macem nametnuto tudje, tzv hriscanstvo, na silu nam je nametnuto, ponavljam! Niti je nase, niti je nase vreme koje se sada racuna, odnosno 2019. izmisljena po navodnoj godini rodjenja navodnog Bozijeg sina, koji sa Bogom ima veze taman koliko i mi, mislim na direktnu, iako odlicno znaju crkvenjaci u skupim zlatnim i srebrbim odorama u draguljima i biserima, sa zlatnim skiptrom optocenim draguljima i biserima, sa onim krunama na glavama, sve puca i sljasti od bogatstva dok narod grca gladan, dakle, odlicno znaju da nije rodjen te nulte godine, vec 33. godine novog doba otprilike! Dakle, seli, sracunali i isplanirali i prisvojili judejskog samozvanog mesiju, tj prestolonaslednika za „svog“ i ostatku sveta poceli macem i ognjem sirom planete da namecu tu tvorevinu!
    Mi smo se odrekli svog porekla, svoje tradicije, svoje kulture, svoje religije, svog pisma, koje nema nikakve veze sa omiljenom cirilicom, odrekli smo se svog nasledja zarad nekog izmisljenog i judejskog, pa nam sada te krvopije i pljackasi i svetski manipulatori jos namecu neke svoje izmisljene budalastine i racunanja!
    Sto nas briga za tamo neki Julijanski ili Gregorijanski kalendar!?
    Mi imamo svoj, neuporedivo stariji koji su uspesno izbrisali iz nase svesti, iz naseg kolektivnog secanja i umetnuli njihov!
    Nasa je 7527. godina, i to najmanje, znaci mnogo smo stariji nego li i jevrejska kultura, da ne pricamo o zapadnjackim bizgovima i divljacima koji su daleko primitivniji od nas, prostiji i zaostali u svakom pogledu pa su lepo napisali svoju verziju istorije i nama je silom nametnuli dok nisu nasu izbrisali iz secanja naroda!
    i svi vi koji se kunete u hriscanstvo i dicite time da ste hriscani razmislite malo ko ste, sta ste zaista i od koga poticete!
    Procitajte malo, potrazite podatke i saznajte, ako do sada niste, ko su vam preci i sta su vam preci postovali, kako su racunali i gde su bili sto se tice razvoja u odnosu na te primitivne divljake koji vam brisu memoriju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *