Београд – 12. новембра 2016. упокојио се у Господу др Ђорђе Јанковић, археолог, рођен 1947. године, један од најзначајнијих стручњака ове области међу Србима.
Руководио је бројним археолошким истраживањима на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и археологији Словена и Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса.
На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.
Бројне поставке до којих је долазио наилазиле су на оспоравања у археолошким круговима. Време пред нама даће прилику за објективнију оцену његовог доприноса српској археологији, а захваљујући Пројекту Растко у прилици сте да прочитате у продужетку његово последње дело (издање Хришћанске мисли, Бгд, 2015), као и још неке значајне научне радове.
Био је из угледне интелектуалне породице: његов прадеда Војислав Бакић био је наш први доктор педагогије, директор Учитељске и ректор Велике школе. Деда, по коме је добио име, био је председник београдске општине уочи балканских ратова, а отац Ненад, запажени астроном, сарадник Београдске опсерваторије. Упркос великом интелектуалном капиталу који је поседовао, као археолог др Ђорђе Јанковић давао је предност теренским истраживањима.
Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Каријеру је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију.
Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у ВИ-XИИ веку, а са темом Становништво Балкана у ВИ и почетком ВИИ столећа докторира 1987. године. У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године. Ову дужност је обављао до 2008. године. Радио је као професор на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и као продекан за наставу ове установе. Др Јанковић је био председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године, а такође и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.
ИН4С
