Прота Воја – чувар тајни Срба из Хашког трибунала

ВИ сте наши хероји. Воле вас ваши Цигани”. Ова порука исписана крупним словима и ћирилицом била је за Васкрс смештена у печено јагње, које је ротердамски прота Воја Билбија добио од земљака да га поклони српским заточеницима у притворској јединици у Шевенингену. Затворска стража је посумњала и у тајну поруку и у јагњетину, па је српском свештенику дозволила да унесе само једну печену плећку, а да писмену поруку наших људи преприча Караџићу, Младићу, Станишићу, Лукићу и другим оптуженицима.

– Сви притвореници су постили припремајући храну искључиво на води, а затим су се и причестили. Славље Васкрса увеличала и прослава Ђурђевдана – крсне славе генерала Ратка Младића и Љубомира Боровчана. Православни празници су прослављени уз звуке гитаре и староградске песме проте Воје Билбије, заједничку молитву и васкршњим ручком – сазнали смо у ротердамској цркви Свете Тројице, чији су верници за заточене Србе припремили и салату, сарму, баклаве и пуно воћа.

Деценију и по свештеник Војислав Воја Билбија посећује хашке заточенике и улива им наду у живот, веру у свевишњег и исповеда их. За то се изборио тако што је управнику, протестанском вернику, објаснио да је Српска православна црква спасилац. Један кутак ове робијашнице претворио је у мисионарску парохију Светог архангела Михаила.

– Долазим у затвор да помогнем нашим Србима да им буде лакше, да немају осећај кривице и да их депресија не убије. Неки од њих су били на ивици смрти, јер су једноставно били самлевени и уништени као личности. Моје није да истражујем њихове кривице, које само Бог зна. Указали су ми поверење.Сваки од њих четрдесет је велика тајна за друге. Ја ту тајну не смем да одам – поверио нам се Воја Билбија.

Прота ротердамске цркве је мајстор каратеа, шампион са манирима, стоматолог, самоуки сликар и вајар, композитор и појац верских песама, хиландарски иконописац и ђакон од 1972. Билбија је Никшићанин од породице Радовић, који је рођен 1942. у Босанском Грахову. Маштао је да буде светски првак у каратеу, одличан отац, а постао је Хиландарац ван Хиландара, Србин посвећен православљу.

– У време док сам студирао стоматологију у Београду 1969. добио сам доживотну забрану бављења спортом. У хали “Пионир” изазивач ме ударио после судијиног знака “Стоп!” Нокаутирао сам га, али ме судија због тога дисквалификовао. Пришао сам љут судији, он уплашен удари у плексус. Рефлексно ударим ја њега и они ме доживотно дисквалификују – сећа се Билбија своје бурне младости, у којој је одмеравао снагу са браћом Јорга, али и са страшним Џоом Хејком, званим Тенк.

После тога је Билбија тражио је свој мир међу људима и међу свецима. Осликавао је иконе у православним црквама у Книну и Метковићу. Радећи иконостас за цркву светог Покрова у Книну, живео је у манастиру Крка. Богослови с којима је живео у манастиру Крка учили су од њега борилачке вештине, а заузврат сам од њих био учен смирењу. Ђакон Горан Ковачевић га је описао као човека који потпуно даје себе, који штити свој народ, јер је невољу осетио на својој кожи.
НАЈПОЗНАТИЈИ КАО самоуки уметник Војислав Билбија је осликао два православна храма, израдио на стотине икона и дубореза који се налазе у спрским манастирима. СПЦ га је 1991. одликовала орденом Светог Саве првог реда. За проту Билбију се каже да је најпознатији српски свештеник на Старом континенту. То признање доделила му је држава Луксембург у оквиру програма Година европске културе, када је отворена изложба његових ликовних, иконографских и вајарских радова.

– Моја родбина, покојна матер и сви с њом, морали су да беже из Крајине. Моја супруга, после 14 година брака, из својих разлога желела је да се разведе. Остави мене, а децу поведе са собом. Био је то страшан ударац – открива прота Воја, који је потом одлучио да буде ђакон у Српској цркви.

Године 1999. патријарх Павле га је рукоположио у чин јереја и поставио га за пароха, како рече једном, покретне “кофер-цркве”, са којом је обишао Европу и пола Америке. У Ротердаму је као парох срео залутале и несналажљиве Србе, збуњене у неприродном окружењу хладних Холанђана и друштва које је строго подељено на више и ниже класе и које не разуме наше кућно васпитање. Помогао им је да нађу свој пут. И они у све већем броју долазе у цркву да га слушају док беседи, упозорава, гусла или пева.

– Ако младе на обдариш живим Христом, ми немамо никакве шансе да их заштитимо, јер наш противник је подмукао, нуди дрогу бесплатно, само да нам зароби младе људе. Ми смо уложили животе у ту младу генерацију и морамо да је спасавамо од свих порока – има обичај да им говори прота Воја, чији је храм данас пун младих људи и деце.

Пријатељ Радомир Батуран каже да Воја Билбија има каталитичку моћ да делује на друге, иако, због смирења, он то не жели да истиче, а још мање жели да му се дивимо. Било док приказује нека од 120 својих уметничких дела, узбудљиве дуборезе “Приче из детињства” или “Нерођено Српче” или док пева Давидове псалме или стихове светог Николаја Велимировића

Овај мисионар благе руке, јасног језика и дивног гласа,отац петоро деце и деда многобројних унука, који је на темељима протестантског храма изградио српску цркву усред Ротердама, који је постао чувар тајни хашких притвореника, обично после Васкрса никуда не иде празних руку. Најчешће походи несрећне Србе. Основао је Добротворну мисију “Света Анастасија” у Холандији. Допремио је ових дана 13 тона хуманитарне помоћи и довољно новца породицама у Лебану, Бојнику и Медвеђи.

 – Прави српски живот је у провинцији, а не у престоници. Међу Србима на југу земље нема беле куге. Боли ме, међутим, што тамо у српским кућама видим немаштину. Бол му ублажују деца која се неизмерно радују даровима из Холандије – каже задовољно прота Воја Билбија, који је управо окончао своју мисију на југу Србије.

 

Новости