БОРБА за српску националну идеју и демократију била је окосница живота Драгише Васића, уметника, правника, ангажованог интелектуалца, политичара, академика, војника у свим ратовима од 1912. до 1945. године. Он је био учесник или непосредни сведок најважнијих догађања која су потресала српско друштво у првој половини 20. века. Васићева личност и делатност биле су изузетне, комплексне и противречне, баш као и време у коме је живео.
Зато је велики догађај објављивање књиге “Драгиша Васић и српска национална идеја”, историчара др Милоша Тимотијевића, у издању “Службеног гласника”. То је прва биографија великог интелектуалца и индивидуалисте, својеврстан приручник за разумевање нашег турбулентног времена које је изданак драматичне Васићеве епохе, речено је на промоцији у књижари “Гласник”.
– Ова књига отвара питање шта је то национална идеја и зашто је она као “назадна” и данас на удару “левичара” и “модерниста” – рекао је историчар др Коста Николић. – У ствари је обрнуто: реч је о сукобу колективизма, у који су нас увели комунисти, а који траје и данас, са индивидуализмом који рађа напредне и модерне идеје. Васић је радио управо то, о традицоналним идејама размишљао је на модеран начин.
О Васићевом индивидуализму говоре чињенице: у Први балкански рат је ушао као заклети монархиста, а из Великог рата је изашао као непоколебљиви републиканац. У међуратном периоду је на суду бранио истакнуте комунисте Симу Марковића и Спасоја Стејића оптуженог за атентат на краља Александра. У Другом светском рату био је један од оснивача и идеолог равногорског покрета, због чега је све до рехабилитације 2009. био под стигмом злочинца.
– Васић је волео свој народ, али га је и жестоко критиковао – каже Тимотијевић. – Био је потпуно посвећен националној идеји и демократији, али никада није хтео да зарађује на њима. Дивио се британском либерализму и демократији, али је био противник повезивања Србије с Енглеском, свестан да се њени интереси никад неће поклопити са српским. Васић се залагао за повезивање с Русијом, чак и у време комунизма, јер је ову идеологију сматрао за пролазну.
АРХИВИ ЈОШ ЗАТВОРЕНИ
ЖИВОТ Драгише Васића није потпуно расветљен, јер неке тајне крију још неотворени архиви, каже Милош Тимотијевић:
– Васић је одстрањен 1943. из блиског окружења Драже Михаиловића на захтев Британаца, а само се пртпоставља разлог. Његова лична преписка с Михаиловићем у којој између осталог критикује бахатост једног броја команданата и бораца ЈВуО завршила је код Александра Ранковића, а овај ју је дао Добрици Ћосићу. Овај је поклања Мирославу Крлежи и ту јој се губи траг. Крлежа је пре рата често долазио код Васића и претпоставља се да је у преписци било нешто што је желео да сакрије.
Б. СУБАШИЋ, Новости
