Путеви Србије за две године ненаменски потрошили ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!
фото: Милан Илић, РАС Србија

Путеви Србије за две године ненаменски потрошили ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!

4
(4)

Субвенције јавним предузећима „Путеви Србије“ и „Kоридори Србије“ су ребалансом буџета за ову годину повећане са 9,7 на чак 25 милијарди динара. Ова средства се користе за издржавање и изградњу путева, па би ово требало да је добра вест, јер се повећавају улагања у инфраструктуру која је код нас и даље прилично запуштена. Међутим, када се томе додају налази извештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) о јавним набавкама у ЈП „Путеви Србије“ за 2018. и 2019. годину, онда ствари и не изгледају тако добро.

Иначе су јавне набавке у Србији црна рупа у којој нестаје значајан део јавног новца. Према извештају ДРИ о пословању за 2019. годину, утврђене су неправилности у висини од 2,82 милијарде динара или 9,7 одсто, „што значи да је сваки десети динар, у јавним набавкама које смо ревидирали, неправилно потрошен“.

Ревизија ЈП „Путеви Србије“ урађена је ове године па се није нашла у овом извештају, али да јесте ствари би изгледале још много лошије. Наиме, према налазима ДРИ, ЈП „Путеви Србије“ су скоро пола милијарде евра у току 2018. и 2019. године потрошили са грешкама и неправилностима у примени или уопште прескачући Закон о јавним набавкама.

На пример, предузеће уопште нема документацију о томе како је утврђивало процењену вредност јавних набавки у вредности од 7,18 милијарди динара, што је важан корак у процесу набавки који обезбеђује да се не узимају пренадуване понуде.

За 30 поступака јавних набавки у вредности од шест милијарди динара нису били испуњени услови за покретање поступка, најчешће зато што те набавке није уопште ни било у плану набавки. Набавке у вредности од чак четири милијарде динара накнадно су додаване у план набавки и по пет месеци након што је јавна набавка обављена.

У ЈП „Путеви“ су ревизорима објаснили да је то рађено због хитности и по налогу оснивача, односно државе, али како се наводи у извештају, ти разлози за хитност нису документовани. Затим, код 22 јавне набавке у вредности од 4,6 милијарди динара поступци и уговори нису урађени по закону.

Рецимо, у плану набавки стоји једна ставка, а у тендеру друга. У предузећу су објаснили да се не ради о другачијем предмету набавки, већ о прецизирању истог предмета набавки, али државни ревизори не прихватају објашњење „јер се код наведених јавних набавки ради о очигледно другачијим предметима јавних набавки од оних који су наведени у Плану набавки и Одлуци о покретању поступка, са другачијим радовима и другачијим деоницама пута на којима се изводе радови“.

За око две милијарде динара предузеће је покренуло поступке јавне набавке са другачијим предметом набавке од набавке која је планирана. Даље, за посао вредан 1,3 милијарди динара „Путеви“, иако је у уговору стајало, нису од понуђача узели банкарску гаранцију за добро извршење посла.

Kод једног посла од пет милиона динара не само да нису вратили неотворену понуду која је касно достављена, већ су је после и прихватили. Затим, има случајева да чланови комисије нису потписали изјаве о сукобу интереса, као и да нису пријавили Управи за јавне набавке и ДРИ тендер на коме су прихватили понуду за 120 милиона динара скупљу од процењене вредности радова, као и да нису имали документацију о томе како су проценили вредност тих радова.

На крају, у 2018. и 2019. години радови у вредности 51,38 милијарди динара су спроведени без расписивања тендера, што је неоправдано по мишљењу ревизора. Наиме, ЈП Путеви Србије су преузели уговор са 24 предузећа о одржавању путева још из 1992. године, у коме стоји да ће се примењивати док се не распише поступак јавних набавки, које „Путеви“ од 2006. године, када су настали, не спроводе.

Њихово објашњење је да не спроводе јавне набавке зато што немају пара „за свеобухватно одржавање мреже државних путева, како лети тако и зими“ и зато што чекају да се категоришу државни путеви, за шта је потребно снимити све путне правце. Осим тога, део новца је потрошен на ургентне радове, али испоставило се да они немају прописану документацију која би потврдила да су ти радови били ургентни.

Шлаг на торту је што је ДРИ утврдила да је директор ЈП Путеви Србије више од шест година у в. д. стању, што је противзаконито и препоручио Надзорном одбору да изабере директора по закону. Ипак, ово није питање за предузеће већ за Владу, која већ годинама одржава в. д. стање у јавним предузећима.

У таквим околностима занимљиво је видети које вредности ЈП „Путеви Србије“ негују, бар у својим годишњим извештајима. На врху су законитост у раду и вршењу услуга, компетентност, професионализам, етичност и одговорност, ефикасност и ефективност.

Некако баш у време када је извештај о ревизији трошења новца ЈП „Путеви Србије“ објављен, в. д. директора Зоран Дробњак је најавио да ће тражити од Владе поскупљење путарина за пет до шест одсто. Иначе, ове године скоро не постоји транзитни саобраћај који је доносио значајна средства од путарина.

Према ранијој изјави Дробњака, до краја августа је губитак на путаринама био 40 милиона евра. Нови министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић је оценио да „грађане Србије у овом тренутку не можемо да оптерећујемо новим наметима. Сматрамо да пре свега морамо да радимо на подизању унутрашње ефикасности у јавним предузећима“.

Истовремено, односно у последње две године, ЈП „Путеви Србије“ направили су губитак од 28 милијарди динара, односно више од 230 милиона евра. У прошлој години губитак је достигао целих 16,8 милијарди динара.

У финансијским извештајима објашњавају да је губитак последица тога што се у билансима предузећа налази вредност свих државних путева којима управљају, па стога имају огроман трошак амортизације. „Путеви“ су у прошлој години имали пословне приходе од 33,5 милијарди динара и расходе од 48,7 милијарди динара, односно губитак из пословања од 15,25 милијарди динара.

Истовремено трошкови амортизације путева су износили 10,7 милијарди динара, па би чак и да нису ни динара дали за амортизацију, били у губитку пет милијарди динара. Треба рећи и да су у прошлој години 20 милијарди динара добили из државне касе. Око 10 милијарди су субвенције које се књиже као пословни приходи и користе се за одржавање путева, а 10 милијарди су дугови по иностраним кредитима за изградњу путева које држава отплаћује уместо предузећа.

Оваквих кредита држава је од 2009. до сада отплатила у износу од 632 милиона евра. Они се воде у билансу „Путева“ као обавеза према држави, а још 2015. године покренута је иницијатива да држава то претвори у капитал предузећа.

С обзиром на то да је држава 100 одсто власник ЈП „Путеви Србије“, то је равно отпису дуга.

Ипак, јасно је и да приходи од путарине не покривају ни близу трошкове одржавања путева. У прошлој години приходи су износили 22,3 милијарде динара, а одржавање 10 милијарди више. С друге стране, упоредне анализе са околним земљама показују да су наше путарине међу скупљима у региону.

Дакле, сва је прилика, а и извештај ДРИ показује, да има доста простора за „повећање унутрашње ефикасности“. Иначе, ЈП „Путеви Србије“ управљају државном имовином вредном 523 милијарде динара или 4,5 милијарди евра. Kако управљају, показује и податак из њиховог финансијског извештаја за 2019. годину, да су на 100 динара пословног прихода остварили 45,5 динара пословног губитка.

Према мишљењу Драгана Добрашиновића из Kоалиције за надзор јавних финансија, да има државе – тужилаштва и судова – то би било процесуирано.

„Извештај најважније државне институције која се бави контролом трошења јавних средстава објављен је пре више од месец дана и било је довољно времена до сада да се покрену процеси. Kод нас нема правних последица, нити санкција за злоупотребе. Тамо се не ради о малим, административним грешкама, већ се ради о грубим кршењима закона. Ради се о скоро 500 милиона евра“, сматра он, додајући да за разлику од правних, економских последица има.

Према његовим речима, јасно је да би мање новца било потрошено да је урађено све по закону.

„То је тако и рађено да би неко зарадио. Циљ је да се истисне конкуренција и пошто им је компликовано било да то раде кроз процедуре јавних набавки и техничку документацију, претпостављајући да се тиме нико неће бавити, одлучили су да не примењују закон. А јасни су и строго прописани изузеци када се не примењује закон о јавним набавкама“, истиче Добрашиновић уз коментар да се и у поступцима јавних набавки потискује конкуренција, док се у случајевима када се поступак и не спроводи, конкуренција аутоматски брише.

„Неколико дана после објављивања извештаја, траже повећање путарине. Од наших средстава, јер добијају и паре из буџета, раде овако и још преко траже још новца. И те субвенције се преливају пословним партнерима. Не само да се послови добијају мимо правила, по договорима, а не по законима ове земље, него се још на њима праве екстрапрофити. То је слика катаклизме правног система земље. И може се извести закључак који је и важнији од трошења новца, а то је да у овој земљи нема ни тужилаштава ни судова. Служе да покрију корупцију“, резигниран је Добрашиновић.

Према истраживању Kоалиције за надзор над јавним финансијама од 100 највећих уговора које је држава потписала у оквиру јавно-приватних партнерстава, јавних набавки и међудржавних споразума прошле године у 72 нема конкуренције, односно нема другог понуђача.

У наредних 19 су само две понуде, али може се, оцењује Добрашиновић, претпоставити да је у доста случајева реч о фиктивним, симулованим понудама да се прикаже да има конкуренције. Само у девет уговора има три и више понуђача.

У сузбијању конкуренције велику улогу играју међудржавни споразуми.

„Међудржавни споразуми директно суспендују конкуренцију и они и служе да би врх власти директно скапао послове. Тако се уговарају не само послови већ и кредити“, напомиње наш саговорник.

Градња путева у Србији из године у годину постаје све скупља, а Данијел Дашић, грађевински инжењер, истиче да није проблем само у заобилажењу јавних набавки већ и да је проблем што је део трошкова потпуно неоправдан.

Он подсећа на извештај комисије за изградњу источног крака Kоридора 10 где је нађено да је уплаћено 24 милиона евра, али не зна се за шта. Kасније је тај извештај нетрагом нестао.

Милош Обрадовић

Нова економија

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Како ће Синиша Мали сам себи да контролише порекло имовине?!

Како ће Синиша Мали сам себи да контролише порекло имовине?!

3 (2) „Министар Синиша Мали биће прва особа која ће се наћи на удару новог …

Полицијска станица Вождовац штанцовала дозволе за оружје за банду Веље Невоље

Полицијска станица Вождовац штанцовала дозволе за оружје за банду Веље Невоље

5 (2) После хапшења Вељка Беливука, познатијег као Веља Невоља, осумњиченог за убиства и његових …

2 Коментара

  1. Дивно све црне рупе система ће се решити новим наметима, повећањем пореза на имовину, увођењем нових пореза , типа свињци, кокошињци, шупе за дрва, настрешнице…….
    Мора, скупштина је запоседнута млађаним кадровима папагајског типа, и проћи ће сваки од њих глат. „сериозношћу“Атлагића добија се нова снажна опција која превазилази све до сада виђено. На другој страни трљају руке Кисићи, Брнабићи, и сва та имена типа „Знаш ли ти ко сам ја“?!

  2. sporski stadioni, pardon sabirni logori, pola milijarde na putevima, crna rupa sava cigamala, metro s kineski kopaci a vrancuskom tehnikom za desetak milijardi, s jos ubojitije naoruzanom slinom, ne samo minom, lukom i strelama, prackama i grckim kamenicama, sa povelikim coporom lopuza, balija i miufljuza, sa nastavkom serijala tri i cetiri nestanka furgona sa po 117 miliona eura, et cetera, et cetera, et cetera… bice zabave i veselja.
    propade engleska, propade germanija, jedino servija lider medj evropsko – azijskim zemljama.
    nije ni cudo u svakom gradu ludnica a tamo vojskovodja, stratega i neshvacenih genija a ima ih pustenih i neregistrovanih iz bosanskih kamenjara i vrzina, sa dugim usima, sto zajebase znanjem i imanjem onoga od Apuleja.
    uzese ga i za clana svetske vlade, jerbo on sve zna, sem kuvanja i mesenja.
    sve je to lepo za one sto prevrcu ocima, il one sto jezikom vecno oko dupeta, dajde malo promena, ima ovde i poneka razumna dusa pa zamolte nekog cestitog domacina, ni skola nije potrebna, dosta ono sto ga nauci matera i baba, taj ce nas povesti put napredka a to sigurno ne znaci guzica i za guzicarima njihova megalomanska dela.
    ,,zlatni,, magarce narod gladan a strpljenje pri kraju, pa se ne cudi kad usi zaklaparaju a oko tebe polete pritke, prosci i kamenje.
    sto reko zaboravljeni klasik, Otadzbina je ovo Srbina, ne magarca iz bosanskih vukojebina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend