fbpx
фото: АП, Сузан Валш

Путин и Трамп за реорганизацију Светске здравствене организације

5
(3)

Од одлуке председника САД Доналда Трампа да усред пандемије вируса корона привремено укине финансирање Светске здравствене организације, што је изазвало осуде широм света, глобална битка великих сила око судбине СЗО се не стишава. Док Кина чврсто брани СЗО многе утицајне државе сада се залажу за њену реорганизацију.

Ових дана је помоћник руског председника Владимира Путина, Максим Орешкин изјавио да је већи део међународних организација и институција показао да не могу да се изборе са изазовима у време кризе са вирусом корона. Због тога ће, како сматра, многе од њих бити реформисане, а апострофирао је и СЗО.

Са истом оценом о неопходној реорганизацији СЗО, изашли су након разговора Трамп и француски председник Емануел Макрон. Државни секретар САД Мајк Помпео отишао је и корак даље, па је указао да би ново међународно тело могло да замени СЗО.

Може ли Светска здравствена организација без милијардера

Једна од замерки на рад Светске здравствене организације односи се на то да се она све чешће ослања на приватне фондације и компаније, чиме јој је угрожена независност.

Дејвид Мекој, један од водећих стручњака у области глобалног здравља, још пре три године је упозорио да приватни донатори све више утичу на програм СЗО, а пре свега Бил Гејтс. Када би Фондација “Бил и Мелинда Гејтс” престала да шаље у Женеву милионе долара сваке године, СЗО би вероватно пропала. У складу с тим, милијардер има огроман утицај и на програм организације, констатује Мекој.

УЛОГА ДУБОКЕ ДРЖАВЕ

Аналитичар Бранко Павловић нема дилему да СЗО треба темељно преиспитати, организовати је, финансирати и преуредити њена правила тако да стварно служе човечанству.

„Светска здравствена организација је већ дуго времена исполитизована. Ово је сада само велико интересовање због пандемије непознатог вируса па је сада то актуелизовано. Сетите се само наводног напада САРС-ом у Сирији када је потпредседник СЗО изашао и рекао да он има података да је 500 људи убијено међу којима и деца. После се испоставило да никаквог напада САРС-ом није било и да уопште нема жртава. СЗО је врло компромитована организација. Она је под недопустиво великим упливом и у кадровском одабиру и у финансијама од стране онога што бисмо рекли да је америчка дубока држава“, каже Павловић за Спутњик.

Он прецизира да је у ствари реч о великим приватним донацијама које могу да буду врло опасне.

„Сразмерно снази привреда земље чланице треба да финансирају СЗО, али онда да се по том истом критеријуму и руководи том организацијом. Приватни интерес и када је као донација он у ствари јури неки свој профит. Има сазнања да је то коришћено у недопуштене сврхе код неких других врста вакцинација које су рађене у Индији и другде и свакако приватни интерес треба потпуно избацити“, недвосмислен је Павловић.

А ТРЕБАЛО ЈЕ СВЕ ДРУГАЧИЈЕ…

Када је маја 2017. године Етиопљанин др Тедрос Аданом Гебрејесус преузео петогодишњи мандат генералног директора СЗО, имао је, међутим, другачију визију. Најавио је реформу управљања и финансирања организације која је 1948. основана као тело УН које треба да промовише и омогући глобално здравље.

Данас за СЗО ради више од 7000 људи и то у 150 канцеларија у земљама чланицама, као и у шест регионалних канцеларија и седишту у Женеви, са буџетом који је за прошлу годину износио 4,8 милијарди долара, плус око милијарду за рачун рада у ванредним ситуацијама.

Због недовољних доприноса земаља чланица који није повећаван годинама Гебрејесус је истакао да је за њега кључни приоритет унапређење приступа мобилисању свих ресурса, старих и нових донатора, истичући да жели да СЗО сарађује са било којим партнером, јавним или приватним, који може да помогне побољшању глобалног здравља.

По оцени Павловића, оно што би било прихватљиво је да у неком делу донације учествују у ономе што државе подрже као пројкат СЗО. Могућност да приватни новац буде креатор било ког програма СЗО, по њему, треба потпуно искључити.

ТРАМПОВА ПРЕТЕРАНА РЕАКЦИЈА

Трамп је, сматра он, претерано реаговао одрицањем финансирања СЗО. Кад пандемија и избори у Америци прођу треба мирно приступити реорганизацији, једном нормалном утемељењу, не само те организације, него и многих других, сматра он. А да ли ће се у томе успети то је, како каже, велико питање.

Организације, међу којима и СЗО су, како оцењује, показале све слабости и у рационалном уређењу односа. То захтева реорганизацију, али у реланом склопу међународних односа, наш саговорник изражава бојазан да ће свака разборита иницијатива бити блокирана.

„То ће онда учинити да ће остатак света пробати да тражи своје организације и своје међусобно организовање и сарадњу како би се несумњиво оправдани циљеви где је сарадња пожељна и остварили“, закључује Павловић за Спутњик.

Спутник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Путин: Американци би хтели да управљају Украјином, а да је и Русија издржава

5 (2) * Срео се са инвеститорима и предочио им да Влада РФ и Централна …

ПУТИН: Решење за Косово на основу Резолуције 1244

5 (2) РАДО ћу доћи у Србију и пренесите поздраве руководству и свим грађанима братске …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *