Развојна банка Војводине као копија Агробанке

0
(0)

Контролори НБС „чешљају” књиге ове новосадске банке у којој је чак 62 одсто датих кредита ненаплативо

Јавно обраћање Горана Костића, члана Извршног одбора Развојне банке Војводине, пре два дана, само је потврдило да је нешто много труло у делу банкарског сектора над којим газдује држава као већински власник.

Костић је, без икаквог устезања, јавности предочио да је у овој банци, у чијем је он ужем руководству, готово две трећине укупних кредита у категорији проблематично или тешко наплативо. Тачно 62 одсто свих пласмана.

У погледу ненаплативости кредита ова банка је чак три пута гора од просека. Последњи подаци Народне банке Србије показују да је проценат ненаплативих кредита у привреди 21,4 одсто.

Пословање ове банке увелико контролишу стручњаци НБС, али њен рад, чак и пре обелодањивања њихових извештаја, многи већ поистовећују са случајем Агробанке. У њеном случају много је питања без одговора: Како се уопште могло догодити да нека банка одобри тако пуно лоших зајмова, а да то не буде сумњиво власнику – Покрајини Војводини, као и контролору задуженом за пословање банака, а то је Народна банка? Да ли је овако велики проценат ненаплативих кредита осмишљен, с одобрењем политичара, да се на терет државе Србије реше неки локални проблеми? Није ли пример Развојне банке Војводине врло лоша препорука за оснивање Развојне банке Србије?

Захваљујући конференцији за новинаре једног од челних људи Развојне банке Војводине јавност је сазнала да је ненаплативо 62 одсто кредита, али за Агробанку се то још не зна. Контролор оличен у НБС, као и власник, који је дао паре за оснивање нове Агробанке, а то је Министарство финансија, саопштили су само да су лоши кредити појели капитал банке и да је она знатно поткапитализована.

Љубодраг Савић, професор београдског Економског факултета каже да се сада види да Развојна банка Војводине није радила по економским, већ политичким принципима скривеним иза одреднице да се ради о развојној банци и вишим циљевима.

– Може се прихватити њихов аргумент да је Металс банка из које су они настали давала кредите предузећима која су имала проблеме. Међутим, лоше је то што је држава њима дала нова средства која су они позајмљивали мимо тржишне логике – каже Савић подсећајући да је држава четири своје велике банке које су такође имале висок проценат ненаплативих кредита гурнула у стечај, а да војвођанску Развојну банку спасава. У чему је разлика? У политици и накриво схваћеној децентрализацији у којој се кредити деле шаком и капом, без икакве одговорности, а онда рачун испостави држави Србији и њеним пореским обвезницима да их кроз докапитализацију – намире.

– Испада да све банке раде са профитом, осим оних које су у рукама државе. Крајње је време да се рашчисти са улогом државе у банкама и њеном односу према новцу пореских обвезника – каже Савић.

По Савићу случај Развојне банке Војводине не би требало да баци сенку на оснивање Развојне банке Србије, јер шта би била алтернатива привреди.

– У Немачкој, на пример, постоји развојна банка, али са добро дефинисаним правилима рада. Само политичаре треба склонити од расподеле средстава – каже Савић.

Ненад Гујаничић, брокер „Синтеза инвест групе” каже да је за банку прилично обесхрабрујуће кад има петину лоших пласмана, а камоли 62 одсто. Таква ситуација по правилу доводи до губитка ликвидности уколико не се не ојача капитал са новим средствима. По њему држава треба да спасава банке само онда када процени да би то могло да уруши финансијски систем, али би и тада интервенција морала да буде само краткорочна, односно да се што пре тај привредни субјект прода и препусти ћудима тржишта.

– У нашим околностима то није случај. Овде се државним парама, односно пореских обвезника, спасавају компаније и банке, а обично такви привредни субјекти настављају да раде по старом и након извесног времена сусрешћемо се истом врстом кризе – сматра Гујаничић.

Милан Ковачевић, саветник за страна улагања каже да је споран профил Развојне банке Војводине као банке која с једне стране даје повољније кредите, а с друге прима штедњу грађана што значи да се мора такмичити с другим банкама.

– У случају ове, као и Агробанке, мора се поставити питање шта су радили Управни одбор, контролни органи, држава, ревизори. Интересантно је да је у случају Агробанке ревизорска кућа КПМГ за 2010. годину дала позитиван извештај, а за 2011. резервисан. Како се могло десити да исти дужници за годину дана пређу из категорије наплативих у категорију ненаплативих и то за чак 200 милиона евра – пита Ковачевић.

 

Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Докле ћете ви Срби да ћутите и трпите ове гологузане из Чипуљића да вас возају као мајмуне?!

5 (11) Глобос осигурање, који је од фебруара у власништву функционера СНС Остоје Мијаиловића, бележи …

ПЉАЧКА СРБИЈЕ НЕ СТАЈЕ! Бивши шеф Ане Брнабић победио на тендеру за расвету у Нишу

5 (5) Посао замене више од 23.500 „обичних“ светиљки ЛЕД светиљкама и брига о јавној …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend