Референдум о ГМО!? Тотална и комплетна забрана ГМО у Србији!

Београд — Уколико Србија са СТО споразумно не реши питање увоза и дистрибуције генетски модификованих производа, требало би да распише референдум.

Како је рекао председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић можемо да тражимо да за нашу земљу важе услови који важе у ЕУ.

“Уступак би могле да учине САД уз сагласност њихових компанија које се баве таквом производњом, тако да Србија прихвати важеће услове по питању генетски модификованих организама (ГМО) и производа на бази ГМО на територији ЕУ, од момента када постане пуноправна чланица Уније”, објаснио је Шеварлић. 

На тај начин би се, истакао је он, избегле све дилеме типа ”штапа са шаргарепом” који се Србији нуди већ више од једне деценије, а истовремено не бисмо били у горем положају него што су земље ЕУ које се различито понашају према ГМО . 

Измена постојећих прописа о ГМО и либерализација промета таквих производа на домаћем тржишту услов је за приступање Србије Светској трговинској организацији (СТО), а како је упозорио Шеварлић, постоји низ доказа који указују да су генетски модификовани производи прехрамбено небезбедни за потрошаче. 

“Не видим разлога да Србија са оваквим потенцијалом за пољопривредну производњу, земљишним, водним и климатским условима преузима на себе такву обавезу”, нагласио је Шеварлић. 

Како је оценио, Србија би у случају да дозволи увоз генетски модификованог семена и садног материјала, а потом и животиња, односно сточног подмлатка, постала увозно зависна и годишње по том основу имала губитке од око пола милијарде евра. 

Шеварлић, који је професор Пољопривредног факултета у Земуну, објаснио је да је у Европи питање односа према производима од ГМО пренето у националну надлежност, па је различито регулисано у појединим земљама. 

“Оно што је битно да производи морају бити означени да су на бази сировина од ГМО, а врло мала површина је под генетски модификованим производима, пре свега кукурузом, кромпиром и нешто мало сојом у Румунији и Шпанији”, навео је Шеварлић. 

Поједине земље, као Бугарска, либерализовале су закон о ГМО, али су под притиском јавности стопирале тај процес, Мађарска је на путу да тотално забрани и узгој и коришћење ГМО, а Швајцарска која није у саставу ЕУ, али је европска земља, ставила је мораторијум на било какву расправу о ГМО до 2017, подвукао је Шеварлић. 

Сада имамо и прву забрану пласмана производа од ГМО на територији северноамеричког континента – ради се о генетски модификованом краставцу који је у року од 24 сата по наредби канадског министра пољопривреде повучен са канадског тржишта због негативних и штетних последица које оставља по здравље становништва, указао је тај стручњак. 

“Уколико под притиском САД и наших унутрашњих лобиста, будемо приморани да расправљамо о измени Закона о ГМО, предлажем свим локалним самоуправама, општинама, управним окрузима и Скупштини аутономне покрајине Војводине да усвоје декларацију и прогласе своја подручја зоном без ГМО и пре доношења евентуалних измена и допуна Закона о ГМО из 2009”, рекао је Шеварлић. 

Он је напоменуо да је Србија правни следбеник СФРЈ, која је била оснивач ГАТТ, претече СТО, али је због санкција била онемогућена да аутоматски продужи статус у СТО 1995. године. 

Шеварлић је на крају казао да су последња истраживања из 2011. показала да око 80 одсто становништва у Србији није за генетски модификоване производе уопште, а унутар тога је различито учешће становништва за пласман уз означавање и забрану узгоја ГМО.

 

Танјуг