Референдум о независности – шта ће одлучити Шкотска?

0
(0)

Ниједан експерт не може да каже да ли ће Шкоти имати више или мање пара уколико гласају за независност, али се може проценити да ће они бити социјалдемократија скандинавског типа 

Поједини економисти се хвале како је њихова наука толико усавршена да је постала егзактна као математика. Али прогнозе британских и шкотских експерата о томе да ли ће становништво Шкотске имати плићи или дубљи џеп, буде ли ова територија прогласила независност после референдума 18. септембра, међусобно су дијаметрално супротне, и демантују стручњаке који тврде да се у економији све може прецизно израчунати.

У исто време, пре неки дан, лансирани су резултати два истраживања врхунских економских тимова: оно које је наручило Министарство финансија Уједињеног Краљевства дошло је до закључка да ће Шкоти годишње у свом џепу имати 1.400 (1.756 евра) фунти више ако остану у Великој Британији. Оно које је рађено по налогу шкотске владе тврди управо супротно, да ће сваки становник нове независне државе имати пунији новчаник за по хиљаду фунти годишње.

Ово је довољно да збуни и економисте, а камоли оне који са овом науком немају везе. Обе стране лажу кад кажу да баратају потпуно прецизним параметрима, тврде поједини независни аналитичари на Острву. Уз многе непознанице тренутних финансијских кретања у свету, одвајање Шкотске додаје овој једначини енигму коју је немогуће решити унапред. У тај „Досије икс” укључени су психолошки, политички, друштвени, а не само економски елементи.

Кампања „за” и „против” (независности) данас ће се посебно распалити јер ће се на првој телевизијској дебати срести Алистер Дарлинг, лидер „униониста”, и Алекс Салмонд, шкотски премијер и вођа шкотског покрета за одвајање. Обојица су врхунски економисти, Алистер је био дугогодишњи британски министар економије, док је Салмонд био економски саветник Ројал банк ов Скотланд, и то баш за нафтне ресурсе. Ни та дебата, како се прогнозира, ником од гледалаца неће смањити пометњу.

Последња испитивања јавног мњења говоре у прилог останку у саставу Велике Британије (46 одсто у односу на 40 одсто). Уз 14 одсто неодлучних. То је иста она пропорција каква је била у Квебеку шест недеља пред референдум 1995, када су канадски федералисти за длаку (1,2 одсто) надјачали поборнике независности.

Саветници шкотског премијера траже да Салмонд остане оптимиста, али да се уздржи од напада на Алистера, већ да сву своју реторику употреби да убеди неодлучне, пише „Гардијан”, позивајући се на инсајдерске изворе у Единбургу.

Многи сада тврде да о исходу шкотског референдума неће пресудно одлучивати економске прогнозе, већ ће се пре свега одлучивати у каквој земљи Шкоти желе да живе. У Единбургу се истиче да је по броју својих становника Шкотска слична Данској. Са око 5,5 милиона душа, она може бити мање подложна потресима у кризним временима. Јер држава може да помогне бизнису да се прилагоде и одреагују на неке будуће економске шокове. Уз то, сви главни играчи могу да се скупе у једну просторију и дођу до договора, оно што је према мишљењу неких аналитичара немогуће у већим земљама као што су Велика Британија или Француска. Шкотска ће међутим имати неке додатне краткорочне трошкове које је до сада покривала Велика Британија. Мораће да на пример отвори нове амбасаде широм света.

То што Шкотска има богате резерве нафте и гаса, не мора да буде одлучујуће за прогнозу о будућем благостању, тврди британски новинар и бивши политичар Крис Хјун. Просперитет више зависи од људског фактора, њихове обучености и довитљивости, каже Хјун, и као пример просперитетне земље наводи Швајцарску. Сви статистички подаци се сада пореде, и када је о образовању реч, Шкоти на тестовима показују много боље резултате у математици и језику, док су Енглези бољи у науци.

Све у свему, ако Шкотска одлучи да оде из Британије, за све ће бити боље да то буде „плишани растанак”, преовлађујуће је мишљење међу умереним посматрачима.

Референдум 18. септембра може да испише нове странице у уџбеницима из историје, али неће бити ништа ново у књигама из географије. Остајемо суседи, констатује Крис Хјун.

Сва је прилика да ће Шкоти ипак одлучивати срцем, а не мерењем дубине џепа. Јер ови северњаци склонији су скандинавском моделу друштва, него конзервативни Енглези. По оцени многих аналитичара, Европа би ускоро могла да добије на свом северу још једну социјалдемократију нордијског типа.

Зорана Шуваковић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ВУЧИЋ ПРИПРЕМА ИЗДАЈУ СРБИЈЕ! За успех референдума више неће бити потребно 50 посто бирача?

4 (4) НА референдуме у Србији убудуће неће морати да учествује најмање 50 одсто плус …

Никола Старџеон: Шкотска мора да одржи референдум о независности 2020. године

0 (0) ЛОНДОН – Шкотска мора да одржи референдум о независности 2020. године и ускоро …

5 Коментара

  1. У Москви Бараку Обами ставили банану у уста! (ВИДЕО)

    http://www.youtube.com/watch?v=bv641C-Qz8E#t=37

  2. AKO SU NORMALNI I POSEBNI SAMOSALNOST I OVAJANJE OD BRITANSKIH BOLESNIKA

  3. Нико из породице АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.

    Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар. Ипак, признајем да ме не би изненадило кад би Петковићева прича била истинита. Уосталом, Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.

    Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend