Режим потрошио 900 милиона евра пред изборе

0
(0)

На јавне набавке од јула до септембра 2012. потрошено је 55 милијарди динара, што је за 30 одсто мање него у истом периоду претходне године, али и готово упола мање него у тромесечју које је обележила предизборна кампања. Знатно је смањен и удео преговарачких поступака, у којима нема јавног позива и у којима не може да се конкурише, што је највећи извор корупције, наведено је у најновијем извештају Управе за јавне набавке за трећи квартал прошле године.

Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке, наводи да је чак 80 одсто тендера спроведено у конкурентским поступцима, који подразумевају објављивање јавног позива и неограничену конкуренцију. Само 20 процената је оних у којима нема конкуренције јер нема јавног позива.

– То је побољшање у односу на исти период прошле године, али и најбољи резултат остварен у читавом периоду од почетка примене тренутно важећег Закона о јавним набавкама. Да не говоримо о предизборном периоду када је потрошено 97 милијарди динара. Коначно имамо преокрет тренда да преговарачки поступци који су код нас популарни више не расту – додаје Јовановић.

Oно што је можда најважније смањен је удео хитних преговарачких поступака, иначе највише злоупотребљаваних, у односу на исти период претходне године, са 23 на 18 процената.

– Циљ је да се ово учешће још више смањи кроз примену новог Закона о јавним набавкама који ће се примењивати од априла. За све преговарачке поступке расписивачи тендера ће морати да се обрате нама и бићемо максимално рестриктивни. Очекујемо знатно смањење удела неконкурентних поступака – објашњава директор Управе за јавне набавке.

Ове резултате приписује промени власти, односно, како каже одговорном понашању нове владе.

– Управа још није добила веће надлежности мада је закон важио и раније. Једино објашњење је промена у понашању оних који расписују тендере. Претпостављам да људи који су дошли на чело јавних предузећа нису срљали у ризичне јавне набавке, већ су преиспитали планове и износе свели у реалне оквире – каже Јовановић.

Он не спори да су смањењу злоупотреба при спровођењу тендера допринели и извештаји Државне ревизорске институције, која је у јавности скретала пажњу на кршење закона о јавним набавкама у скоро свим јавним службама које је контролисала.

Занимљиво је да су се највише поправила јавна предузећа, која су најчешће била на тапету због кршења закона о јавним набавкама.

– У предстојећем периоду циљ нам је да повећамо учешће конкурентних поступака код свих категорија наручилаца, нарочито код државних органа и локалних самоуправа, тако да се до краја 2013. њихово учешће повећа са 80 на 85 одсто на нивоу републике – истиче Јовановић.

Наш саговорник сматра да су недисциплина и недостатак санкција учинили да јавне набавке у Србији буду на мети корупције. Расписивачи тендера су најчешће злоупотребљавали хитне поступке, јер су често креирали ванредне ситуације како би дошли у временски теснац.

Неки од најчешћих примера злоупотреба, према његовој оцени су, на пример, да се не зову сви који имају интерес у одређеном послу, него само неке фирме, по ко зна ком основу чиме се ограничава конкуренција. Некада се позове само један наручилац и две „услужне понуде” које ту глуме конкуренцију, чисто да се задовољи форма и онда се поступак претвори у чисту формалност. Понуђачи, даље, умеју да се удружују, односно, договоре се две три фирме, тако што две понуде доста високе цене да би трећи добио посао, на следећем тендеру се обрне ситуација. Или се на тендерима појаве фирме које само откупе документацију, а не баве се тиме, већ само уценом.

Јовановић каже да је Управа за јавне набавке често указивали на такве нерегуларности, али су јој биле везане руке, јер је само могла да обавести буџетску инспекцију или Државну ревизорску институцију. Међутим, буџетска инспекција ништа није предузимала, а ревизори су стизали са закашњењем. У најбољем случају могу такав случај да уврсте у план ревизије за следећу годину. Али тада је већ уговор склопљен и штета је учињена.

– Тражили смо да добијемо овлашћење да подносимо прекршајне пријаве и реагујемо када уочимо нерегуларност. Управо је новим законом предвиђена наша активнија улога и донете су мере које доприносе већој контроли. Пратићемо све уговоре, а постојаће обавеза објављивања и уговора мале вредности, што је веома важно – додаје наш саговорник и каже да ће се убудуће знати ко је за шта одговоран како не би све било пребачено на службенике.

 
Маријана Авакумовић
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Јавни дуг Србије прешао је 26,65 милијарди евра док је буџетски дефицит прешишао 4 милијарде евра!

5 (4) На крају новембра 2020. године јавни дуг Србије износио је 26,65 милијарди евра, …

Издајника огрезлог у тешке облике криминала и треба прислушкивати! Даће Бог и да га хапсе због издаје, криминала и корупције!

4.2 (10) ПОКРЕНУТА је опсежна и детаљна истрага о томе ко је, по чијем налогу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend