Режимски климоглавци усвојили скандалозан закон о водама!
фото: Министасртво енергетике

Режимски климоглавци усвојили скандалозан закон о водама!

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене Закона о заштити природе и Закона о водама.

Министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић изјавила је да је један од кључних разлога за измене закона о заштити природе односи се на забрану изградње хидроелектрана у заштићеним подручјима чиме се обезбеђује дугорочно очување природних вредности због којих је подручје и проглашено заштићеним.

По изменама Закона о водама, водно земљиште моћи ће да се даје у закуп непосредном погодбом „за плутајуће објекте који су постављени на водном земљишту на територији Града Београда до дана ступања на снагу тог закона“.

После ступања измена на снагу, наведено је у пропису, „водно земљиште у јавној својини може се дати у закуп непосредном погодбом у случајевима када је то прописано посебним законом, ако је то у конкретном случају једино могуће решење, директним и индиректним корисницима буџетских средстава, ради вађења речних наноса за потребе изградње објеката од значаја за Републику Србију, изабраном извођачу радова“.

Посланици су данас потврдили и Уговор Србије и Европске банке за обнову и развој о зајму за Пројекат даљинског грејања у Крагујевцу, као и Споразуме Србије са Исландом и Швајцарском о пољопривредним производима.

Усвојен је и Предлог закона који је поднела Влада о потврђивању измена и допуна 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34 и 35 Царинске конвенције о међународном превозу робе на основу исправе за МДП (Карнета ТИР) (Конвенција ТИР, 1975).

Забрањена изградња мини-хидроелектрана у заштићеним подручјима

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене и допуне Закона о заштити природе, којима се прописује забрана изградње мини-хидроелектрана у заштићеним подручјима, као и измене и допуне Закона о водама.
Изменама и допунама Закона омогућено је формирање Савета корисника заштићеног подручја.

Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић изјавила је јуче, образлажући измене и допуне Закона о заштити природе, да се овим прописом дефинише начело предострожности у случајевима када постоји претња настанка штете за заштићено подручје и подручје еколошке мреже и када имамо недовољно научних података.

“У тим случајевима недостатак научних података неће бити узет као разлог за недоношење одлуке, одлагање или непредузимање мера за спречавање угрожавања вегетације и природе”, истакла је она.

Вујовић је рекла да планови и програми који су у припреми, а који могу да имају значајан утицај на циљеве очувања и целовитости еколошки значајног подручја, могу бити донети само након спроведеног поступка оцене прихватљивости.

Она је рекла да ће акта о условина заштите природе за националне паркове и заштићена подручја прве и друге категорије које проглашава Влада доносити Министарство надлежно за заштиту животне средине, а за заштићена подручја која проглашава надлежни орган Аутономне покрајине (АП) доносиће надлежни орган АП.

Вујовић је рекла да се изменама и допунама овог Закона омогућава повећање површине под заштићеним подручјима и испуњење циљева дефинисаних Просторним планом Србије.

Посланици су усвојили и измене и допуне Закона о водама којима је прописано „да се водно земљиште у јавној својини може дати у закуп и непосредном погодбом за плутајуће објекте који су постављени на овом земљишту на територији Београда до дана ступања на снагу овог Закона“.

“Овим Законом се прописује да водно земљиште у јавној својини које се даје у закуп у поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда путем јавног оглашавања, а које се налази на заштићеном подручју или подручју еколошке мреже, дају у закуп по претходно прибављеној сагласности Министарства надлежног за послове заштите животне средине”, рекла је Вујовић раније у Скупштини Србије.

Вујовић је рекла да су ради ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавање њихових потреба предложеним изменама и допунама Закона о водама поједини послови из надлежности Републике Србије поверени Аутономној покрајини, граду Београду, јединици локалне самоуправе и јавном водопривредном предузећу.

“Изменама члана 10б Закона о водама прописује се да се водно земљиште изузетно даје у закуп непосредном погодбом у случајевима када је то прописано посебним законом, ако је то у конкретном случају једино могуће решење, директним, индиректним корисницима буџетских средстава у смислу закона којим се уређује буџетски систем, изабраном извођачу радова ради вађења речних наноса за потребе изградње објеката од значаја за Републику Србију, који су на предлог Министарства надлежног за послове грађевинарства одређени актом Владе у складу са Законом о планирању и изградњи”, рекла је она.

Она је рекла да се изменама и допунама Закона о водама продужава рок за одређивање граница водног земљишта до 31.децембра 2023.године.

Изменама и допунама Закона о водама усаглашавају се решања из овог Закона са одребама законо о општем управном поступку, инспекцијском надзору, прекршајима, заштити података о личности и Закона о јавној својини.

Бета, ФоНет

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

БРАВО ВУЧИЋУ! Србија први пут има испод 62.000 новорођених беба и више од 115.000 умрлих

БРАВО ВУЧИЋУ! Србија први пут има испод 62.000 новорођених беба и више од 115.000 умрлих

Када је реч о демографији, прошла година је била поражавајућа за Србију, први пут од …

Срби не могу на КиМ са својим таблицама, а Вучић гради ауто-пут до Албаније!

Срби не могу на КиМ са својим таблицама, а Вучић гради ауто-пут до Албаније!

Др Дејан Мировић, између осталог и аутор књиге “Бриселски споразум: хронологија и последице” објашњава за …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *