Листа кандидата за судије Уставног суда, о којој је јуче Скупштина расправљала, препуна је кадрова који су блиски владајућој коалицији, има и рођака, пријатеља, па и оних чије се пресуде сматрају спорним.
Уставни суд је највиша правна институција и на судијама овог суда је последња реч. После њих, правда се може потражити само изван Србије. А одлучују о свему када се потражи оцена уставности. И тако је од Бриселског споразума до смањења пензија, преко уставних жалби за вођење истраге суда, примера ради везане за погибију гардиста.
Листе кандидата грубо речено подељене су на две. Једна има десет имена, које је на предлог председнице парламента Маје Гојковић усвојила Скупштина, а друга осам које је предложио председник Томислав Николић. Ко ће на крају и заиста бити изабран остаје да се види јер Николић даје последњу реч и бира пет кандидата са скупштинске листе, а парламент четири са његове.
Међу кандидатима за судије Уставног суда на редном броју три је Тијана Шурлан, професорка на Криминалистичко-полицијској академији. Она се, међутим, обрела на истом редном броју на којем је била и на листи „Александар Вучић – Србија побеђује“, на локалним изборима за општину Врачар. Њена колегиница, професорка на истој академији Драгана Коларић је такође кандидаткиња. Она је ангажована и у Агенцији за борбу против корупције, а на то место ју је предложио председник Србије Томислав Николић. И док су се у владајућој странци клели да је за ту позицију препоручује стручност, у јавности је испливало да ју је можда ипак препоручила чињеница да је супруга Срђана Коларића, члана Главног одбора СНС и председника општине Чукарица. Прецизних података да ли су колегинице Шурлан и Коларић осим блискости са владајућом партијом и чланови СНС засад нема.
На скупштинској листи нашао се и Радисав Филимоновић, заменик вишег јавног тужиоца у Новом Пазару. Он је, међутим, у владајућим круговима познатији по томе што га је садашњи саветник за безбедност премијера Милорад Вељовић у време док је био директор МУП, представљао и протежирао као свог рођака. На истој листи је и Тамаш Корхец, коме поред имена пише да је професор на Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“, међутим нема и обавештења да је заправо покрајински посланик и један од оснивача мађарског покрета. На листи кандидата Скупштине односно Маје Гојковић је и председница Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић.
На Николићевој листи на редном броју један је његова пријатељица Снежана Марковић, заменик републичког јавног тужиоца. Ово пријатељство, које датира из Крагујевца, ниједно од њих не таји. Марковићева је једна од ретких којој се не оспорава стручност. У јавности је, међутим, помињана у афери „АТП Војводина“, а која се везује за Мају Гојковић и датира из времена када је била градоначелница Новог Сада. Да су чудни путеви до највише правне институције сведочи и кандидатура Мирослава Николића, садашњег председника Привредног апелационог суда. Он је на листи председника Николића, а како се незванично наводи по правосуђу, „доспео је на листу јер на његово место у апелацији власт хоће да постави Јована Кордића, сада председника Привредног суда у Београду“.
Сви ови кандидати нашли су се у ужем избору.
Транспарентност: Није логично
Закон о Уставном суду прецизира да уколико је судија члан неке странке биће разрешен. Међутим, ова одредбе очито за Србију није довољна. Немања Ненадић, програмски директор Транспарентост Србија каже за „Блиц“ да иако нема тренутно правне препреке да људи који су били кандидати на изборима буду изабрани за судију УС, то није логично када се узме у обзир степен повезаности између странке и њеног кандидата на изборима па макар и не био члан.
– Чак било би разумно помислити да је степен повезаности између странке и њеног кандидата на изборима већи него што је између странке и обичног члана. Иначе, забрана чланства за судије УС је између осталог уведена због чињенице да УС одлучује и о забрани политичких странака – каже Ненадић.
Он међутим поручује да је важно да ли постоји веза између судије и странака и због спречавања пристрасности код одлучивања о уставности аката који доносе и усвајају политичари у државни органима.
Жељка Јевтић, Блиц
