Руски радари и мигови у замену за српско воће и поврће

На дневном реду више одвојених састанака између српских и руских представника били су договори о куповини руске војне технике за модернизацију српске авијације, а такође и договори о пласману великих количина српских пољопривредних производа на руско тржиште. Као збир ове робне размене између Србије и Русије, могло би се крајње поједностављено рећи да су се ових дана водили разговори о узајамно корисној трговини у којој Србија треба да добије руске војне радаре и савремене борбене авионе у замену за српско воће и поврће.

Наравно, не ради се о директној трампи, али погледајмо о чему је конкретно било речи последњих дана у вези са унапређењем међусобне економске сарадње и шта се још непосредно очекује. Српски потпредседник владе и министар одбране који је био у Москви у са министром одбране Руске Федерације је разговарао o најављеној куповини руских радара и војних авиона типа „МИГ 29 МM2“, за које је рекао да ће по свој прилици бити набављени путем кредитног аранжмана. А када се ради о српском извозу на огромно руско тржиште, то је била тема састанка одржаног у Београду, на коме је привредна делегација из Русије показала интересовање и спремност да се у најкраћем могућем временском року закључе пословни споразуми са произвођачима хране из Србије. При томе су високи представници двеју влада разматрали могућности како да се повећа извоз српских пољопривредних и прехрамбених производа у Русију, а пре свега пласман на московско тржиште. Сасвим конкретно, чланови руске делегације су показали намеру да дају свој допринос у вези отварања великог логистичко-дистрибутивног центра за српске производе у Москви, а присутни представници највећих руских трговинских ланаца и дистрибутивних центара су на том састанку у Београду пре свега показали своју заинтересованост за увоз српског воћа, поврћа, а такође и вина, меса и млечних производа. Као закључак поменутог састанка, речено је да би на тај начин вредност размене између две земље, само у области пољопривредних и прехрамбених производа, врло брзо могла бити удвостручена, а то значи да би могла износити пола милијарде долара на годишњем нивоу.

С обзиром да је у исто време у Београду боравила и делегација Међународног монетарног фонда, која је изнела своје изузетно лоше мишљење о стању српске економије, рекавши да је Србија у рецесији и да ће завршити годину са буџетским дефицитом од целих 8% БДП-а, те да Србија свој модел развоја мора да заснива на извозу – онда је утолико јасније у којој мери је важно повећање српског извоза у Русију.

А колико је привредно стање озбиљно и забрињавајуће, говори и изјава вицепремијера Вучића, који је недавно дословно изјавио да има „ноћне море због стања српске економије“, те да мора размотрити са Дачићем „како да излече српску економију“.

Међутим, шта год да размотре, јасно је да су могућности значајнијег српског извоза на тржиште Европске уније прилично ограничене због затворености тог тржишта за овдашње неконкурентне производе. Отуда се јасно види предност коју пружа Споразум о слободној трговини, који Република Србија има са Руском федерацијом, а који даје прилику српским пољопривредним и другим производима да се извозе у Русију без плаћања царина. Другим речима, то значи да је храна из Србије на руском тржишту јефтинија од свих других пољопривредних производа из Европске уније чак за једну петину, што је чини конкурентном и пожељном.

Стога, уколико се тај потенцијал српско-руске економске сарадње у наредном времену искористи у пуном обиму, можда у том случају вицепремијер Вучић више неће имати ноћне море и немирне снове због садашњег стања српске привреде.

Ратко Паић,