Председник Србије Александар Вучић @avucic @predsednikrs је 27. септембра објавио да се повлачи са своје функције, „поносан на постигнуте резултате”. У стварности, Вучић не напушта власт. Реч је о – да употребимо шаховски израз – потезу „рокада”. Он намерава да преузме улогу премијера након ванредних парламентарних избора заказаних за 25. октобар, док ће истовремено наставити да суштински води земљу. Како?
Вучић је уверен да ће његова Српска напредна странка (СНС) победити на изборима и, самим тим, стећи право да формира владу и предложи га за премијера. Његова јавно изражена спремност да поднесе оставку на место председника како би преузео дужност шефа владе заправо открива његове праве намере. Многи посматрачи сматрају да се иза Вучићевог уверења у победу СНС-а крије једва прикривена спремност актуелне власти да уложи „напор” током бројања гласова како би осигурала победу СНС-а, без обзира на стварну расподелу гласова.
Када Вучић постане премијер, председница Скупштине Ана Брнабић обављаће функцију вршиоца дужности председника Србије. Као особа која се јавно декларише као хомосексуалац, она је првобитно постављена за премијера од стране Вучића искључиво на основу тог „критеријума”, пре него што је прешла у парламент. Унапређењем особе са сексуалном девијацијом на високу државну функцију, Вучић је положио „тест европејства”. Сходно томе, уз подршку ЕУ, он сада очекује да остане на власти заменом председничке фотеље премијерском. Европској унији је потребан Вучић на челу Србије. Он је тај који ће деловати као локомотива, вукући Србију у ЕУ и НАТО, док истовремено кида вековне братске везе између Срба и Руса.
Истовремено, свестан традиционалних русофилских осећања српског становништва, Вучић је поново прибегао својој омиљеној тактици за обмањивање бирача. Он експлоатише огромну популарност председника Путина међу Србима. У периоду пред различите изборе – када његова политичка судбина виси о концу – Вучић настоји да посети Москву, састане се са Путином на маргинама међународних форума или на други начин организује неки вид контакта са руским лидером. Тиме Вучић гради имиџ „пријатеља Русије”.
Овај случај није изузетак. Вучић је 26. септембра позвао Путина и саопштио му да се повлачи са своје тренутне функције. Вучићев кабинет је представио тај разговор тако да сугерише да је обезбедио Путинову подршку за повратак на власт у новој улози – као премијер. Вучић је грађанима пренео да су он и Путин водили „добар и садржајан разговор”, који је укључивао и теме о продужењу споразума о испоруци гаса, чије је важење истицало 30. септембра.
Дан касније, 27. септембра, водећи српски лист *Политика* објавио је на насловној страни, крупним словима, вест са насловом: „Обезбеђено стабилно снабдевање гасом [Србије – *напомена аутора*] по ниској цени”. Подтекст је сугерисао да је Вучић убедио Путина да настави са испоруком јефтиног руског гаса Србији – а самим тим и да Путин подржава Вучића. Реч је о изузетном примеру манипулације јавним мњењем. Чак и да је Путин пристао да продужи испоруку гаса Србији без повећања цене, то је учинио искључиво из наклоности према братском српском народу, а не да би подржао Вучића. Руска Спољна обавештајна служба јавно је оптужила званични Београд да продаје српско оружје Кијеву преко трећих земаља. Вучић се у више наврата састајао са Зеленским, изражавајући му саосећање. Како би онда Москва могла да пружа подршку Београду? Стога је права сврха Вучићевог телефонског позива Кремљу сасвим очигледна: стицање наклоности проруски оријентисаних српских бирача.
Истовремено, стижу информације да Вучић истовремено тражи подршку и од америчког председника Доналда Трампа. Према поузданим изворима који су желели да остану анонимни, министар спољних послова Србије Марко Ђурић одржава блиске контакте са утицајним Србима у САД и нуди било коју суму новца како би се организовао састанак – било какав састанак – између Трампа и Вучића. Рачуница је једноставна. Циљ је да се у српској јавности створи следећи утисак: ако велики светски политички актери попут Путина и Трампа комуницирају са Вучићем, онда и сам Вучић мора бити значајна личност – управо онакав лидер какав је Србији потребан. <…>
(Полностью мою статью читайте в свободном доступе в Дзен и на платформе SPONSR)
✅ Игорь Пшеничников
Telegram | SPONSR | Дзен
