Пословање Развојне банке Војводине већ неколико дана детаљно проверавају инспектори НБС. Скоро сви дужници су углавном после лоших приватизација, или у стечају или у реструктурирању
ИНСПЕКТОРИ Народне банке Србије, почели су у понедељак контролу делова пословања Развојне банке Војводине (РВБ), сазнају “Новости” у централи те банке у Новом Саду. Иако је било најављено да ће оно бити издато у уторак, званично саопштење НБС о овој, али и још неким контролама које су такође започете, очекује се у среду.
Да ли је реч о редовној или ванредној контроли и шта је тачно предмет интересовања пет инспектора НБС, за сада се не зна. Према такође незваничним информацијама, то су кредити које је она, у последњих годину-две, одобравала пре свега великим новосадским и војвођанским фирмама.
Тек ће се видети и да ли ће предмет провере инспектора НБС бити ненаплативи кредити у вредности од око 6,5 милијарди које је РБВ, на основу договора бивше републичке владе и владе Војводине као њеног већинског власника, недавно пренела на Агенцију за осигурање депозита (АОД). “Новостима” је у АОД потврђено да је та агенција преузела поменута ненаплатива потраживања РБВ и да сада покушава да нађе начин да их, колико-толико, наплати.
ИЗ ЦЕЛЕ СРБИЈЕ НА листи највећих дужника РБВ чије ненаплативе кредите је сада посредством АОД практично преузела држава, уз остале су и новосадски “Петар Драпшин” (532 милиона) и “Унихемком” (342 милиона). Ту је, међутим, и више фирми из централне Србије, попут прибојског ФАП (457 милиона) или београдског НПЦО (374 милиона).
– Тренутно предузимамо све правне радње у вези са преузетим потраживањима, променама правног статуса дужника, судских спорова и слично, а у циљу прецизнијег сагледавања могућности наплате – кажу у АОД.
После тог сагледавања ће, додају у овој агенцији, уследити дефинисање Програма мера којим би се “заштитио интерес поверилаца и наплатио што већи проценат потраживања”. Судећи, међутим, по списку од 60 дојучерашњих дужника, у који је наш лист имао увид, то ће бити готово немогућа мисија.
Скоро сви дужници су углавном после лоших приватизација, или у стечају или у реструктурирању, па је принудна наплата потраживања по закону немогућа. Такви су, рецимо, “Пољострој” из Оџака (ненаплатив кредит РБВ од 518 милиона) и “Млади борац” из Сонте (88 милиона). Оба је, иначе, својевремено купио контроверзни бизнисмен Миле Јерковић, да би потом ово друго продао нарко-дилеру Дарку Шарићу.
Новости
