Са напредним лоповима треба нам још 200 година до европског стандарда

Одсуство министра Синише Малог ипак није умањило домашај скупа, будући да је визуру Београда адекватно представио Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије, изневши низ упозорења за земље Западног Балкана. Међу њима, можда најзначајнија је та да ће наш регион достићи просечан стандард европских земаља највероватније тек за 60 година, а у песимистичном сценарију, чак за невероватних 200 година.

Што је најгоре, ова пројекција није заснована на невероватним претпоставкама, већ на простом наставку досадашњих постигнућа. Ако би земље региона и Европске уније, како је објаснио Влаховић, наставиле да расту по стопама које су остваривале од глобалне кризе до данас, региону би требало чак два века да сустигне економски стандард ЕУ. То је, међутим, песимистички сценарио. Према основном, најизгледнијем сценарију, региону ће требати 60 година да сустигне ЕУ, а у оптимистичном сценарију, „само“ 40 година. Па ипак, као вид охрабрења овако суморним изгледима, Влаховић је понудио пример Кине, земље која је 1990. године чинила тек четири процента светског БДП-а, што је до преласка у XXИ век повећала на седам одсто, а сада чини чак 18,5 процената светске економије.

– За дуплирање БДП-а једне земље у року од 10 година потребан је годишњи раст од 7,2 одсто годишње. Ако растете упола толико брзо, биће вам потребно дупло дуже – рекао је Влаховић, подсетивши да је Западни Балкан прошле године растао стопом од само 2,4 одсто, а да се за ову годину предвиђа раст од 3,2 процента. Прошле године је раст подбацио захваљујући лошим резултатима Србије (1,9 одсто раста) и Македоније – нула одсто.

Како додаје Влаховић, у региону Западног Балкана живи 18,3 милиона људи чији је животни стандард тек на четвртини западноевропског и половини источноевропског.

Ипак, министри финансија региона су већински позитивно гледали на остварене резултате у својим државама. Чак је и Влаховић подсетио да су Србија, Албанија и БиХ спустиле свој јавни гарантовани дуг, где је нарочит напредак Србије, додуше уз „снажан допринос јачања динара у последњих годину дана“. У Србији стране инвестиције, које су са 2,6 милијарди евра иначе највише у региону, значајно надмашују дефицит текућих плаћања, док је раст спољног дефицита резултат набавке опреме која би требало да допринесе будућем привредном расту. Проблематични кредити су испод девет одсто и у целом региону и у Србији, незапосленост остаје висока са 1,24 милиона незапослених у региону, док је стопа незапослености најнижа у Србији, „али ту има много критичких коментара на начин обрачуна ове статистике“. Стопа незапослености младих у Босни, Македонији и на територији Косова износи преко 50 одсто, док је у Србији и Црној Гори око 30 процената.

Влаховић је оценио да Србија и Црна Гора предводе регион у приближавању ЕУ, пошто су једине земље које воде преговоре са Унијом, док сматра да „после самита у Софији, Албанија и Македонија неће добити датум“ за преговоре.

Дарко Радуновић, министар финансија Црне Горе, рекапитулирао је последњих десет година од наступања глобалне кризе, подсетивши да је у том периоду Хрватска постала чланица ЕУ и да је уз Словенију најразвијенија у региону, да је цео регион забележио значајан напредак од кризе до данас и да сада бележи скроман привредни раст.

– Постизање вишег привредног раста је императив за приближавање стандарду ЕУ. Црна Гора је сада на 50 одсто ЕУ стандарда мерено БДП-ом по глави становника са урачунатим паритетом куповне моћи. То значи да смо ту негде где и Бугарска која је чланица ЕУ, али далеко испод Хрватске и Словеније – рекао је Радуновић. Он је додао да је БДП у Црној Гори прошле године растао по стопи од 4,4 одсто, а да је туризам поново имао рекордну годину, па је његов удео у БДП-у ове државе достигао 21 одсто.

С каквим се све проблемима суочавају поједине земље региона, сликовито је показала министарка финансија Федерације БиХ Јелка Милићевић, започевши своје уводно излагање речима: „Док све земље имају једног министра финансија, ми имамо три. Кад позовете једног од нас, ми дођемо све троје. Ми не идемо један без другог“. Њен духовит коментар требало је да одслика сву политичку и бирократску сложеност Босне и Херцеговине, која је била очита и за столом за којим су поред ње седели и Зоран Тегелтија, министар финансија Републике Српске и Сања Јокић, секретар министарства финансија БиХ, који су практично наступали као тим.

Милићевић је нагласила да је пре три године просечна плата у Федерацији била 425 евра, а да је сада 450 евра, а да је јавни дуг пао за 6,6 процената и да сада износи 28 одсто БДП-а. Тегелтија је подсетио да је и у БиХ 2008. било мишљења да ће криза заобићи овај регион, али да се то није догодило. Он је нагласио колико је важан политички консензус како би се икакве битне одлуке донеле, а каквог често није било.

– Ипак, када је Србија почела да смањује плате и пензије и отпушта људе из јавног сектора, у Републици Српској је постао општи тренд да се позива на отпушања људи и смањивање плата и пензија. На крају смо постигли консензус да нећемо смањивати примања, али да их нећемо ни повећавати и да нећемо отпуштати људе, али да их нећемо ни запошљавати. То је већ почело да даје резултате – рекао је Тегелтија, додавши да у Републици Српској за 10 година није повећана ниједна пореска стопа.

У Републици Српској јавни дуг је испод 40 одсто БДП-а, плате чине седам одсто БДП-а, а пензије 10 процената.

И јефтиније гориво је скупо

Цене горива у Републици Српској су од 1,05 евра по литри до 1,1 евро, што је много ниже него у Србији, али тамо грађани ипак протестују због високих цена. Сања Јокић из Министарства финансија БиХ је у вези с тим подсетила и на чињеницу да многи грађани из пограничних подручја Србије, али и Хрватске прелазе границу како би се код њих снабдели горивом, што квари слику стварног стања тражње у тој држави.

Пекез: Високе акцизе стварају црно тржиште

Сива економија је један од највећих проблема у свим привредама региона, а само један показатељ који то илуструје је да је Босна и Херцеговина изгубила чак 770 милиона евра пореских прихода у последњих осам година само због тога што није боље сузбила нелегални шверц и продају дуванских производа.

Како је истакао Горан Пекез, директор корпоративних послова Јапан тобако интернационала за Западни Балкан, дуванска индустрија доприноси буџетима држава региона са 2,6 милијарди евра, од чега само ЈТИ са 482 милиона евра.

– Порески приходи од дуванских производа у Србији износе 11 одсто укупних прихода, а у Словенији три одсто, а у остатку региона између та два процента. Подаци показују да управо земље са највећим акцизама на дуван имају и највећи проблем са сивом економијом у овој области. То значи да, као што показују подаци званичних државних институција, потрошња дуванских производа остаје стабилна, само се мења легална потрошња, односно приходи државе падају – додао је Пекез, подсетивши да је чак и Шведска 1998. смањивала акцизе из истих разлога, а да су и друге земље или смањивале или уводиле мораторијуме на раст акциза, попут Украјине и Бугарске.

Пише: Александар Милошевић, Данас.рс

Актуелно

Слободан Антонић: Преживети време лажи

Лажу нас, скоро бесрамно и готово неограничено. Не само српски политичари и њихови новинари – …

Напредњаци отели аутомобиле болесној деци!

Општина Аранђеловац је на конкурсу добила два аутомобила ФИАТ 500 Л који су намењени деци …

Један коментар

  1. Pa kako za 200 godina stići nekog kad mi nazadujemo. Druga stvar oni ne stoje već napreduju a mi nazadujemo. To što u njihovu statistiku ulazi su i strani okupatori i kolonizatori koji sve što ovde zarade iznesu bez dinara plaćenog poreza i nema nikakve vajde za nas. Još im država debelo plati da nas pljačkaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons