Кристин Лагард, директорка Међународног монетарног фонда и некадашња министарка економије у Саркозијевој влади, била је испитивана пуна два дана на Суду правде Републике Француске, 23. и 24. маја, у оквиру истраге око државне исплате 403 милиона евра француском бизнисмену и преваранту Бернару Тапију. Кристин Лагард се терети за учествовање у фалсификовању и проневери државног новца, јер постоје основане сумње да је Тапи помогао Саркозију током предизборне кампање 2007. године, а да му је Саркози, непосредно после победе, узвратио незаконитим обештећењем у износу од 403 милиона евра народног новца (видети Балканмагазин од 30. јуна 2011. године, Зашто је Кристин Лагард кандидована за директора ММФ-а?).
Како Саркози приватном арбитражом заобилази судове
Читава афера сеже чак до 1992. године, када се Тапијева фирма Адидас налазила у врло лошим пословним приликама. Упркос све нижој цени, нико на тржишту није хтео да купи ово нерентабилно предузеће. Међутим, политичком одлуком Митерана, државна банка Креди лионе, кроз разне опскурне финансијске радње, откупила је од Тапија предузеће по цени за 35 милиона евра већој од тржишне. Током наредних неколико година, нови власници, улагањем и добрим пословањем, успели су да од Адидаса начине профитабилно предузеће, а бивши власник, Тапи, оптужио их је за превару приликом куповине и тражио више милијарди евра одштете.
Пошто је Саркози стигао на власт, он је свом министру економије, Жан-Луј Борлоу, некадашњем Тапијевом адвокату, наложио да донесе одлуку о приватној арбитражи, јер се на тај начин заобилазио суд у доношењу одлуке о давању новца. Иначе, таква процедура, када су у питању интереси државе, законом се не препоручује, а до арбитраже није требало да дође, јер су обе стране умешане у више судских процеса. Истовремено, према проценама правника, овај проблем је везан за јавни интерес, што га чини немогућим за арбитражу.
Кристин Лагард, именована на место министра иза краткотрајног Борлоа, потврдила је пређашњу одлуку по наређењима Клода Геана и Франсоа Перола, генералног секретара председничког кабинета и његовог заменика, који су радили по наређењима сâмог председника Саркозија. Кристин Лагард је формирала приватну трочлану арбитражну комисију и пристала да се у њој нађу два правника блиска Тапију и његовом адвокату Морису Лантурну. Потом, да би Тапију дала онолико новца колико је било договорено, она је променила протокол и у њега убацила “моралну одштету”. Арбитражна комисија је брзо донела одлуку да се Тапију исплати 240 милиона економске одштете, 45 милиона моралне одштете и 118 милиона камате. Од инкасираних 403 милиона евра, Тапи је држави вратио дуговања од 135 милиона, тако да му је остало 268 милиона евра. Документа о овим одлукама била су прикривена и нико, осим председничког кабинета, није могао да дође до њих.
Министарка Кристин Лагард, извршавајући наређење Саркозија, није се обазирала на супротна мишљења свих државних сервиса, нити на дотадашње судске одлуке које су ишле у супротном правцу. Када је афера пљачке народног новца избила на светло дана, Саркози је учинио све да Лагардова оде са министарског места на место директорке ММФ-а. Међутим, Жан-Луј Надал, јавни тужилац при Касационом суду, затражио је од Суда правде Републике Француске, формираног 1993. године са циљем да утврђује одговорност министара за време њихових мандата, да испита да ли је министарка злоупотребила свој положај.
Бесповратно изгубљен народни новац
После дводневног испитивања на Суду правде, Кристин Лагард је одбацила било какву могућност Саркозијевог мешања у арбитражу, скинула са себе сваку одговорност и сву кривицу пребацила на своје подређене, који су је лагали и нису добро урадили посао. Лагардова је, потом, добила статус сведока сарадника, посебан статус у француском кривичном праву који задовољава истовремено претпоставку о невиности особе и њену умешаност у кривично дело. Значи, особа остаје на располагању судији, није неопходно да буде у притвору, има право на адвоката и има приступ досијеу. Ако се током истраге утврди кривица, особа, од сведока сарадника, постаје оптужена, а ако нема кривице, она бива ослобођена.
Истовремено, из незваничних извора се сазнало да је председник Оланд наредио својим трупама да, ни у каквом случају, не покушају да помогну у доказивању кривице Кристине Лагард. Оланд сматра да би доказивањем њене кривице она изгубила данашњи посао на челу Међународног монетарног фонда, а да би посредно, Француска изгубила на свом међународном сјају. На тај начин би и председник Оланд изгубио на свом међународном сјају, што му се ни мало не уклапа у план каријере.
Међутим, неколико дана по саслушању Кристин Лагард на Суду правде, 27. и 28. маја, полиција је ухапсила и привела Пјера Естуа, једног од чланова арбитражне комисије, и Мориса Лантурна, Тапијевог адвоката. Наиме, Есту, пензионисани судија Апелационог суда у Версају, постао је члан комисије на предлог Лантурна, што је било ванзаконито, јер су њих двојица пословни партнери, а Есту је добар Тапијев познаник већ две деценије. Адвокат је убрзо пуштен, док је против Естуа подигнута оптужба. Ови нови детаљи могу да имају велики значај, јер је у питању сукоб интереса и то би могло да дискредитује читав процес арбитраже. Дан касније, 29. маја, француска влада је најавила да ће, вероватно, започети судску процедуру, не против Кристин Лагард, него у потраживању обештећења.
Међутим, може да се претпостави да Суд правде, као ни остали судови, никада неће успети да прикупе довољно доказа, а сложене правне одлуке око приватне арбитраже имају мноштво законских инерпретација, те процес може да траје толико дуго, да се и заборави зашто је започет.
У међувремену, Бернар Тапи је, легалним путевима, скоро сав свој новац пребацио у Монако, Луксембург и Белгију, те би нека могућа пленидба трајала бесконачно дуго према уговорима између више земаља. Зато, са сигурношћу се може рећи да је сума од 403 милиона евра народног новца противзаконито поклоњена Бернару Тапију, бесповратно изгубљена. Ипак, за утеху нам остаје чињеница да је ова Саркозијева злоупотреба, по висини отете суме, поставила рекорд у новијој француској историји.
Александар Манић, Париз
Балкан Магазин
