fbpx
Насловна / Безбедност / Аналитика / Састанак Г20 кроз призму Балкана
Састанак Г20 кроз призму Балкана 1

Састанак Г20 кроз призму Балкана

Меркел је оптужила Русију да се меша и да врши притисак на Молдавију, Грузију, па и Србију, али и још неке земље Западног Балкана, пре свега БиХ. Та врста речника наговештава да ће у наредном периоду односи између Русије и Запада бити све компликованији.

Атмосферу на управо завршеном састанку групе 20 индустријски најразвијенијих земаља света у Бризбејну, руски председник Путин је окрактерисао као „конструктивну“. Такође, председник је отворено рекао да „се неки наши ставови не подударају, али да су дискусије биле целовите, конструктивне и веома корисне”.

Путин се захвалио аустралијском премијеру Тонију Аботу за организовање овог догађаја, упркос критикама домаћина. Подсетимо, руски председник је уочи одласка у Бризбејн изјавио да постоје „добри изгледи“ за решавање сукоба у Украјини. То се, нажалост, није догодило. Русија је оптужена да опструише мировне преговоре. Са друге стране, Москва наводи да је кривица на западној страни. Ситуацију коментарише Жарко Ракић, уредник спољнополитичке редакције београдског листа Политика:

Поставља се питање ко би то заправо требало да преговара. На једној страни имате тумачење да би требало да преговарају влада у Кијеву и Русија. Русија са друге стране каже да би Украјина требало да преговара са представницима власти у Источној Украјини и већ се ту ствара одређени проблем, јер то Кијев, наравно не жели да прихвати. И онда немамо сагласности ни ко би преговарао, а наравно поставља се онда још озбиљније питање о чему би се преговарало!

Већина медија на Балкану је углавном на исти начин пренела атмосферу са састанка групе 20 привредно најмоћнијих земаља света. Ипак, то је подразумевало извештавање најпре о погледима западних политичара. Како су хрватски медији пропратили дешавања у Бризбејну, говори Јелена Јуришић, спољнополитичка аналитичарка и професорка комуникологије, Универзитета у Загребу:

Наши медији уопште нису говорили о ставу председника Кине и осталих председника групе БРИКС, који сви подржавају Русију у њеној политици. Тако да је главни дојам да је Владимир Путин ту био под великим притиском. У сваком случају, обзиром да је то неформално тело и самим тим не доноси формалне одлуке, не може се говорити о неким директним последицама по Русију. Али, обзиром да су ту били представници оних институција и држава које су увеле санкције, може се закључити или да ће се истрајати на њима и даље или да ће их чак можда појачати у одређеном сегменту са очитим растом подршке Украјини за покретање јачег рата, односно војних акција.

Госпођу Јуришић питамо да ли је, по њеном мишљењу, било неких потенцијално важних момената који би се, па макар и индиректно могли преломити кроз „балканску призму“:

На пример Норвешка, која је економски веома јака држава, није чланица Г20, а са друге стране неформални члан је Шпанија, која је у великој државној кризи, чак и јачој од Хрватске, ако ћемо гледати из ове наше перспективе.

Али, у сваком случају, данас читав свет можемо гледати као једну глобалну арену геополитичких деловања, тако да је онда и Балкан ту као део ње. И конкретних случајева и примера о којима се расправља кад је овај део света на тапету, свакако има и део су гео-политичких расправа, између барем два блока- америчког и ЕУ са једне стране и руско-кинеског и БРИКС-а са друге стране.

И управо поводом дешавања на Балкану, требало би поменути и немачку канцеларку Ангелу Меркел, за коју кажу да има најбољи однос са Владимиром Путином. Она је наводно након вишесатног разговора с председником РФ напустила место сусрета без коментара.Дан након сусрета, медији су пренели изјаву канцеларке, коју коментарише господин Ракић:

У целој тој причи, интересантно ми је то што, судећи према писању пре свега немачких медија- у Бризбејну је дошло до неразумевања руског председника и немачке канцеларке. Њихови чести телефонски контакти и сусрети били су прилика да се веома једноставно ставови Запада пренесу Москви на један начин и кроз саговорника који је за руског председника био веома прихватљив.

Ако је тачно да је сад немачка канцеларка сад заиста проговорила много оштрије, што се да закључити и по њеном предавању у Сиднеју,где је отворено оптужила Русију да се меша и да врши притисак на Молдавију, Грузију, па и Србију, али и још неке земље Западног Балкана, пре свега БиХ, онда заиста та врста речника наговештава да ће у наредном периоду односи између Русије и Запада бити све компликованији.

Председник Русије Владимир Путин први је напустио самит у Аустралији, након састанка америчког председника Барака Обаме и премијера Аустралије и Јапана. Они су објавили званично саопштење у којем кажу да се заједнички „противе такозваној руској анексији Крима и њеним акцијама за дестабилизацију источне Украјине”. И обзиром на раст тензија, постоји ли могућност да се у будућности очекује расплет кризе и који су то важни моменти који би могли утицати на даљи развој ситуације- питање за господина Ракића:

Одговор би требало тражити и у ситуацији где америчком председнику ускоро истиче мандат. Питање је како ће НАТО обезбедити новац за све то што прети да ће урадити у Источној Европи, како ће земље чланице пакта повећати своје војне буџете у ситуацији када економска криза и даље траје. Колико дуго Русија може да издржи наметнуте санкције. Сад се у причи појављују Кина и Индија као нови руски партнери који могу да надокнаде те губитке у трговини са Западом. Дакле, то све делује више него компликовано …

У заједничком саопштењу објављеном по окончању самита се наводи да би примена „Бризбејнског акционог плана“ усвојеног током самита, требало да подстакне раст привреда Г20 за додатних 2,1 одсто. Ипак, као и до сада, остаје да будућност покаже колико су надања и тежње ка економском расту реални и оствариви.

 

Јована Вукотић, Глас Русије

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Балкан у страху: Џихадисте шаљу међу мигранте 11

Балкан у страху: Џихадисте шаљу међу мигранте

Семиха Боровац, министарка за људска права и избеглице БиХ, најавила је да би у Центру …

Последњих десет дана јуна озбиљно су потресли и изменили свет 12

Последњих десет дана јуна озбиљно су потресли и изменили свет

* Сада се сва главна питања светског поретка разматрају управо на сусретима „Групе двадесет“.  Г-7  је родио …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *