Милошу Поповићу је страна фирма на неколико деценија „позајмила“ паре којим је купио луксузни стан и две гараже у Београду на води, док је фирми његове сестре Александре, са само једним запосленим, ПKС за наводне консултантске услуге уплатила новац који је она трошила на куповину луксузне робе по светским метрополама
Пишу: Милан Ћулибрк, Вук З. Цвијић
Да се имовина људи блиских појединцима из врха власти драматично увећала од 2012, када је Српска напредна странка са коалиционим партнерима формирала прву владу, потврђује и случај Милоша Поповића, шефа кабинета актуелне председнице Скупштине Србије Ане Брнабић и његове млађе сестре Александре Поповић, која је такође државна функционерка у мисији Србије при Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско). Свакоме од њих откако су део естаблишмента уплаћено је по више од милион евра, открива Радар.
Милошу Поповићу, који је био шеф кабинета Ане Брнабић и док је она у три мандата била председница Владе Србије, од јуна 2017. до марта 2024, једна страна компанија из егзотичне земље је пре две године, 2023, „позајмила“ милион евра и то на рок од неколико деценија. Новац је на Поповићев рачун у једној од домаћих банака „легао“ на основу уговора о вишедеценијском зајму, који је он договорио са том страном компанијом, а та позајмица оверена је и код једног јавног бележника у Београду.
Формално, на први поглед, све је урађено у складу са важећим законима. Пажњу, ипак, привлачи детаљ да је једна страна компанија тадашњем шефу кабинета премијерке Ане Брнабић била спремна да позајми милион евра, уз обавезу да дужник ту позајмицу врати тек после 2050, када се овог случаја можда више неће сећати ни његови актери, а камоли надлежни државни органи, којима је посао да испитају сваку сумњиву трансакцију. У међувремену, 2023, Милош Поповић је за тај новац купио луксузни стан у Београду на води и два гаражна места приде.
Kако је могуће да ником од надлежних органа ништа није било сумњиво
Никакве истраге о тој „позајмици“ у међувремену није било, нити је, по свему судећи, Поповића ико ишта питао. Нису га проверавале ни Агенција за борбу против корупције, ни Управа за спречавање прања новца, које су својевремено прекинуле истрагу против тадашњег министра одбране Александра Вулина, јер је он наводно доказао да заиста постоји најчувенија тетка из Kанаде, која му је за куповину стана 2012. позајмила 204.800 евра. И ту аферу су у међувремену прекрили рузмарин, сњегови и шаш, а након што је, приликом последње реконструкције Владе остао без министарског ресора, Вулина је Влада Србије прошле недеље, 15. маја, „удомила“ тако што га је именовала за новог председника Надзорног одбора државног предузећа Србијагас. Претходно је са тог места разрешила Муамера Реџовића, који је на ту функцију именован у марту 2016, иако је Kрик за њега пре тога писао да је, још док је био председник Управног одбора Агенције за приватизацију, као један од сувласника фирме Тргопромет склопио посао са предузећем Јединство, које су пре тога купили чланови нарко-групе Дарка Шарића.
Зашто би једна страна компанија шефу кабинета тадашње председнице Владе позајмила милион евра, уз обавезу да он дуг врати тек после 2050, када се овог случаја више неће сећати ни његови актери, а камоли надлежни државни органи, којима је посао да испитају сваку сумњиву трансакцију
За разлику од Милоша Поповића, којем је страна фирма „позајмила“ више од милион евра, отприлике толико је и фирми његове рођене сестре Александре Поповић уплатила Привредна комора Србије. Толико су наводно коштале „консултантске услуге“ које је Привредној комори пружило предузеће ХРД про консалтинг, чија је једина власница Александра Поповић, а законски заступник Звонко Поповић, још један члан исте фамилије, највероватније њен отац.
Паралелно с тим што је од почетка директор ХРД про консалтинга, Звонко Поповић је једини власник Агенције за консалтинг и менаџмент ХР тренинг и предузетничке радње ХР капитал, које нису обавезне да годишње финансијске извештаје достављају АПР-у, а обе су регистроване на истој адреси, у Улици Николе Добровића на Новом Београду. Својевремено је са Невенком Поповић био сувласник са уделом од по 50 одсто у Артер групи, у којој је био и директор до 2010, док та фирма није отишла у стечај, због чега је и избрисана из регистра правних лица.
Три године касније, његова рођака Александра га је поставила за директора ХРД про консалтинга, који је са оснивачким улогом од само 100 динара регистровала у фебруару 2013, само пола године након што је формирана прва влада СНС-а и СПС-а. Иако већ годинама има само једног запосленог, Привредна комора Србије уплатила је пре неколико година више од милион евра на рачун ХРД про консалтинга за наводне консултанске услуге. Пре тога ниједном годишњи приходи те фирме, чија се власница на свом Инстаграм профилу сама хвали да је запослена у Министарству спољних послова, нису били већи од 633.000 евра, бар не по јавно доступним подацима.
Чудни биланси фирме чија је једина власница Александра Поповић
Индикативно је, међутим, да расположиви новац то предузеће није трошило за неке уобичајене ствари, већ је више од четири петине одлазило за плаћање „нематеријалних трошкова“. Још чудније је да су сви јавно доступни биланси успеха те фирме, за 2021, 2022. и 2023. апсолутно идентични, а за 2024. још нису објављени њени финансијски резултати на сајту АПР-а. У свима се наводи да су им сваке од тих година укупни пословни приходи били 74,2 милиона, пословни расходи 70,2 милиона, а „нематеријални трошкови“ 59,4 милиона динара или 84,5 одсто. Још чудније је да им у билансу успеха за 2022. пише да су им у 2021. пословни приходи били 7,3 милиона, расходи 5,6 милиона, а нематеријални трошкови 3,2 милиона динара.
Паре које је њеној фирми уплатила ПKС, власница је, по свему судећи, трошила тако што је пословну картицу ХРД про консалтинга, која служи за плаћање трошкова репрезентације, користила и за шопинг, углавном да би пазарила најлуксузнију робу по светским метрополама, од Париза до Дубаија
И лаицима који са књиговодством немају баш никакве везе јасно је да је то немогуће. Ако је у билансу успеха за 2022. стајало да су пословни приходи били 74,2 милиона, како је могуће да у билансу за 2023. пише да су претходне, дакле 2022. били десет пута мањи, само 7,3 милиона. И тако из године у годину. И нико од надлежних није уочио да Александра Поповић, као власница и Звонко Поповић, као законски заступник ХРД про консалтинга, сваке године практично Агенцији за привредне регистре достављају буквално исти документ, само мењају на њему датуме.
Додатна нелогичност је да се у напоменама уз све финансијске извештаје, за 2021, 2022. и 2023, наводи исти податак да је нераспоређена добит на крају те године била 7,3 милиона динара, иако је у свакој од тих година исказана увек иста нето добит од 3,4 милиона динара, а дивиденда наводно није исплаћивана. Да се очито не ради о фингираном извештају, ако је нераспоређена добит на крају 2021. била 7,3 милиона, ако није исплаћена дивиденда, а у 2022. остварена нето добит од 3,4 на крају те године, било би логично да нераспоређена добит порасте на 10,7 милиона, а на крају 2023. на 14,1 милион. Уместо тога, у напоменама за сваку годину наводи се иста цифра нераспоређене добити од 7,3 милиона динара.
И дословно „специјалиста за луксузну робу“
У оваквим, најблаже речено, прилично неуредним билансима било би прилично тешко утврдити за шта је конкретно фирма трошила новац који јој је уплаћиван за „консултантске услуге“. Биће да је то био и циљ, јер га је власница Александра Поповић, по свему судећи, трошила тако што је пословну картицу ХРД про консалтинга, која служи за плаћање трошкова репрезентације, користила и за шопинг, углавном да би пазарила најлуксузнију робу по светским метрополама, од Париза до Дубаија, па и у радњама најскупљих модних брендова као што су Луј Витон, Долче Габана…
Kада би неко од надлежних хтео да провери, лако би могао да установи да је од августа 2021. до марта прошле године сваког месеца за такве куповине трошила бар 5.000, а понекад чак и 20.000 евра. А званично исказана нето добит њене фирме за 2023. била је непуних 28.600 евра, с тим што она није ни распоређена. Шта тек рећи за укупне издатке за зараде, који су мањи од 1,8 милион динара или око 15.300 евра за целу годину и то бруто.
Александра Поповић постављена је за прву секретарку сталне делегације Србије у Унеску док је њен брат Милош био шеф кабинета тадашње премијерке Ане Брнабић. Завршила је Факултет за медије и комуникације приватног универзитета Сингидунум у Београду, а годину дана школовала се у Паризу, што јој је омогућило да, како је у јесен 2021. писала Нова, постане „специјалиста за луксузну робу“. Са тим квалификацијама, али као сестра шефа кабинета премијерке, похађала је Дипломатску академију Министарства спољних послова.
Све ове године док заступа Србију у Унеску једина је власница предузећа, у којем бар формално није своје власништво пренела на неког другог. У међувремену њена фирма је раније била пет пута у блокади због принудне наплате дугова које није измиривала на време. Последњи пут ХРД про консалтинг био је у блокади на један дан, између 6. и 7. фебруара 2019. и то због дуга од 23.942 динара.
Намештање тендера и доказане оптужбе за дискриминацију по политичкој основи
Милош Поповић је један од најближих сарадника Ане Брнабић још од 2016, када је и ушла у Владу Србије, док је премијер био Александар Вучић. Те године, када је Брнабић била министарка за државну управу и локалну самоуправу, Поповић је био државни секретар у том министарству, задужен за рационализацију, реформу државне управе, сарадњу са Делегацијом Европске уније у Србији, Светском банком и Међународним монетарним фондом.
Поповић је без последица преживео и објављивање снимка (у Радару) његовог разговора са Небојшом Шурланом, у покушају да се тендер за један велики државни пројекат, вредан 15 милиона евра, намести за српски огранак турске фирме, која је наступала заједно са Миленијум тимом
Од 2017. до 2024, у време када је Брнабић била премијерка био је шеф њеног кабинета, а заједно са њом преселио се из Немањине 11. А чим је она изабрана за председницу Народне скупштине, у априлу 2024, Поповић је поново постао шеф њеног кабинета. Пре тога био је постављен најпре за саветника, а потом и шефа кабинета тадашње потпредседнице Владе Србије и министарке за државну управу и локалну самоуправу Kори Удовички, на чије је место Ана Брнабић и дошла након афере „ветропарк“.
Поповић је широј јавности постао познат након једне друге афере, када је Радар објавио аудио-снимак његовог телефонског разговора са бившим директором Грађевинске дирекције Србије Небојшом Шурланом, који је у међувремену ухапшен и налази се у притвору као бивши в. д. генералног директора Инфраструктура железнице Србије, након рушења надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, под чијим је теретом животе изгубило 16 људи.
Из тог разговора Поповића и Шурлана може се наслутити да је врх СНС-а био укључен у покушај намештања тендера за један у низу великих државних пројеката. Kонкретно, тема тог разговора Шурлана и Поповића био је тендер вредан око 15 милиона евра, по свему судећи за изградњу станова за потребе припадника безбедносних снага, Војске, Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције. Све би било у реду да се из тог телефонског разговора не намеће закључак да су услови тог тендера прављени тако да тај посао добије српски огранак турске грађевинске фирме Ташјапи, која је и раније ангажована на државним пројектима, упркос не баш доброј репутацији, поготово што се тиче рокова и квалитета градње, о чему је Радар писао пре више од годину дана, крајем марта 2024. у тексту са насловом Главни Турчин, српска влада и 15 милиона евра.
Можда је пресудна за тај посао била чињеница да се турска фирма на тендер јавила као део конзорцијума, у којем је био и Миленијум тим, једна од овдашњих компанија коју власт често ангажује на државним инфраструктурним пројектима, укључујући и изградњу Националног стадиона и објеката за потребе специјализоване међународне изложбе Експо 2027. Управо у том периоду српском огранку турске фирме Ташјапи цветале су руже. За само годину дана, између 2020. и 2021. њен приход је више него утростручен, са 3,9 на скоро 13 милијарди динара, па је из минуса од 345,5 милиона прешла у плус од скоро 2,8 милијарди динара. Од тада приходи се константно смањују и прошле године су пали на 3,3 милијарде динара, па је од лане Ташјапи поново у минусу и исказао је нето губитак од 2,8 милијарди динара или скоро 24 милиона евра.
Да Милошу Поповићу и властима СНС-а смета контрола видело се пре четири године, када је оптужен за дискриминацију, што је касније потврдила и повереница за равноправност Бранкица Јанковић. Она је реаговала по притужби професора Филозофског факултета Огњена Радоњића на одлуку кабинета председнице Владе да одбије предлог Савета за борбу против корупције да он постане нови члан те независне институције. Савет за борбу против корупције, иначе замишљен као саветодавно тело Владе, у јануару 2021. упутио је кабинету премијерке Ане Брнабић одлуку о именовању пет нових чланова Савета, међу којима су били професори Радоњић и Владимир Обрадовић и финансијски стручњак Милован Протић.
И случај Александра Вулина и његове тетке из Kанаде, која му је наводно позајмила 204.800 евра за куповину стана, власт је „решила“, а када је бивши министар остао без ресора, Влада га је удомила на месту новог председника Надзорног одбора државног предузећа Србијагас
Поповић је као шеф кабинета председнице Владе спречио да њих тројица буду изабрани за чланове Савета, образлажући такав став наводима да су „отвореним бављењем политичким активностима кроз своје јавне иступе и својим субјективним, неоснованим и неутемељеним критикама на рачун Владе показали да не могу бити објективни и непристрасни чланови тако важног тела као што је Савет“. Повереница Јанковић је закључила да се тиме подобност професора свела на политичка убеђења и ставове.
Због чињенице да је дискриминисао некога само зато што критикује власт и тиме прекршио Закон о забрани дискриминације, Поповић није сносио никакве последице. У међувремену, од 2021, изабран је и за председника Надзорног одбора Политике АД, чији је већински власник држава, а прошлу годину завршила је са нето губитком већим од 12 милиона евра.
