Србија

Шеиков зајам Србији као „посао године“ највећа превара Вучићеве власти

Председник Србије Александар Вучић и министар финансија Синиша Мали похвалили су се кредитом од милијарду евра из Уједињених Арапских Емирата, по каматној стопи “незамисливој за цео свет”. Реч је о камати од три одсто, коју смо заправо већ “дебело” платили преко других неповољних уговора са УАЕ – од Београда на води, преко ПКБ-а и Ер Србије, до куповине хотела на Копаонику.

Српски званичници на челу са Александром Вучићем неретко говоре о пријатељству са шеиком Мухамедом бин Заједом и подршци коју Србија наводно добија од Уједињених Арапсиких Емирата. А званични Београд захвалност је показивао на разне начине, а пре свега кроз неповољне уговоре, од којих су неки вредни милијарде евра.

Кров свих српско арапских уговора је међудржавни споразум Србије и УАЕ потписан 2013.

Београд на води и уступање земљишта вредног 700 милиона евра

Најбољи пример је пројекат Београд на води, који је реализован у строгом центру, на најатрактивној локацији у српској престоници. Вредност уговора државе са арапском компанијом Игл Хилс процењивана је на око 3,5 милијарде евра. Ипак, улагања државе су далеко већа него партнера из УАЕ, а у заједничком предузећу Србија је добила свега трећину власништва.

Медији су писали да је уговором предвиђено да арапски партнер уложи свега око 300 милиона евра свог новца, од чега половину кроз позајмице. Са друге стране, Србија у овај пројекат уложила земљиште у вредности од чак 700 милиона евра.

Стручњаци су упозоравали да је овај уговор изузетно неповољан, да је држави као мањинском партнеру ускраћена свака могућност да утиче на било који аспект посла, да арапски инвеститор улаже врло мало сопственог новца, а добија више од две трећине власништва.

Иако су власти понављале да земљиште није продато инвеститору, већ да му је дато у закуп на 99 година, остављена му је могућност да право коришћења конвертује у право својине.

Не треба заборавити ни да је Србија око 30 милиона евра потрошила на експропријацију, да је откупила зграде Еуросалона и хотела Бристол, а да је у исто време остала без главне аутобуске и железничке станице.

ПКБ – зарада од 106 милиона евра

Партнерима из Уједињених Арапских Емирата и те како се исплатила и куповина дела Пољопривредног комбината Београд (ПКБ). Наиме, у поступку приватизације арапска компанија Ал Дахра купила је 17.000 хектара највреднијег пољопривредног земљишта надомак Београда.

Како је писао Инсајдер, у финансијском извештају те компаније наводи се да је само на основу разлике између плаћене и фер вредности купљене имовине ПКБ – Ал Дахра “зарадила” 106,3 милиона евра.

Та компаније је имовину ПКБ-а платила 121 милион евра, а њена књиговодствена вредност износила је 227 милиона. Ал Дахра је земљиште плаћала 4.700 евра по хектару.

Да је то далеко испод реалне цене показује и пример ПКБ-ове парцеле која није продата у поступку приватизације, а убрзо након тога је оглашена на продају по осам пута већој цени, за 38.700 евра по хектару.

Ер Србија

Прва инвестиција на основу међудржавног споразума са УАЕ била је Ер Србија. Наиме, Влада Србије и авио компанија Етихад з УАЕ, потписали су 2013. године споразум којим је ЈАТ престао да постоји, а наследила ју је “Ер Србија”. У њој је Србија имала удео од 51 одсто власништва, док је Етихад био власник 49 одсто новоосноване компаније

Финансијски детаљи нису били познати, све док БИРН није објавио нацрт уговора и открио да је држава Србија за 51 одсто власништва у новоформираној “Ер Србија” платила вишеструко у односу на партнера из УАЕ.

Само у 2013. години, према подацима из уговора, Србија је била у обавези да плати више од 90 милиона долара, док је партнер из Уједињених Арапских Емирата за 49 одсто власничког удела уплатио 40 милона долара у виду зајма.

Поред овога држави је остало да плати сва дуговања која су била процењена на преко 230 милиона долара” стоји у уговорима које је објавио БИРН.

Инсајдер је писао и да је “Ер Србија” изнајмљивала авионе од свог сувласника – Етихада. Овај уговор такође је процењиван као штетан, јер је цена за један авион била је 1,3 милиона евра месечно, без обзира на остварен број сати летења.

Уз све ове држава је сваке године исплаћивала субвенције Ер Србији, да би у децембру 2020. држава повећала свој власнички удео у Ер Србији са 51 на 82 одсто, док је удео Етихад ервејза умањен са 49 на 18 одсто.

Хотел на Копаонику за шеика

Куповина хотела на Копаонику била је једна од првих арапских инвестиција, а колико је државни врх желео да удовољи партнерима из УАЕ показао је и овај пример. И овде је наравно држава била оштећена.

Реч је о продаји хотела на Копаонику који је био у стечајној маси Југобанке. На лицитацији је био понуђен по цени од 3,1 милион евра, али заинтересованих купаца није било, писао је Данас.

Али, пре него што је и понуђен на продају, било је објављено да је за тај објекат заинтересован шеик Бин Зајед, који је, наводно, био очаран лепотом планине и пожелео је да ту сагради резиденцију.

Неколико недеља касније, држава је откупила поменути хотел за 2,1 милион евра. Одмах након тога Дирекција га је продала фирми из УАЕ – Проперти инвестмент ЛЛЦ за свега 1,5 милиона евра.

Из Владе је тада потврђено да је купац лично принц Бин Зајед.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Нова.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!