Изгнање хришћана из земаља Блискоисточног региона једна је од великих тема савременог света. Трећи по величини град у Сирији Хомс до данашњег дана скоро у потпуности је изгубио хришћанско становништво. Хиљаде убијених, око милион побеглих. Таква је ситуација у Дамаску, Алепу, Хами, Латакији и другим градовима. То је прави религиозни рат, коју међународна заједница не примећује, сматра председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски.
– Обично се сматра да су религиозни ратови ствар прошлости. Али они су прошлост само за оне западне политичаре који на њих не обраћају пажњу. Религиозни ратови се воде у Африци и на Блиском Истоку. А Сирија је само један од полигона нагле дехристијанизације овог региона. А пошто ове ратове воде фанатици исламисти, представници радикалних терористичких усмерења, међународној заједници није повољно да се меша у њих. Двоструке стандарде за сада нико није укинуо, и за разлику од 19. века, када је још некога у Европи бринуо геноцид хришћана у Сирији или Либији, данас се пред тим једнсотавно затварају очи и из економских и из геополитичких разлога.
Осим отворених гоњења хришћанско становништво Сирије данас такође све чешће постаје монета за поткусуривање у грађанском рату који траје већ три године. На пролеће исамисти су отели двојицу високих православних митрополита. Један од њих је био рођени брат актуалног Патријарха Антиохијског и читавог Истока Јована Десетог. О судбини ових архијереја до данас нема поузданих података. А почетком децембра наоружани екстремисти су узели као таоца игуманију манастира Свете Текле у граду Амлули, игуманију Пелагију Сајаф, заједно са неколико монахиња. Све оне су за сада живе, али нема гранција да ће их пустити.
У Сирији нестају са лица земље и хришћанске светиње. Према прорачунима стручњака, већ је уништено преко 60 цркава и манастира, од којих су многи имали историју од скоро две хиљаде година и били су јединствени споменици светске културе. Да се заустави геноцид хришћана на Блиском Истоку и спасе хришћанска култура данас активно позивају поглавари свих хришћанских цркава света, између осталог и руског православља. Посебну пажњу овом проблему поклањају власти Русије, говори православни свештеник.
– У јулу ове године у Москви на прослави 1025-годишњице Крштења Русије окупили су се поглавари и представници свих православних цркава света. Своју тачку гледишта на проблем очувања хришћана на Блиском Истоку, између осталог у Сирији, они су изразили у заједничком документу. Овај докуметн био је предат председнику Владимиру Путину. И акције руских власти поводом регулисања блискоисточног конфликта, нарочито ситуације у Сирији, нису без резултата. Већ је пошло за руком да се спречи масовна страна инвервенција у овој земљи која би несумњиво довела до још већим губицима међу хришћанским становништвом.
Заједно са РПЦ, хуманитарну помоћ угроженим грађанима Сирије пружа и Царско палестинско православно друштво – најстарија у Русији невладина друштвена организација. Од почетка ове године већ смо послали у регион више од 70 тона терета, рекла је за Глас Русије заменик председника Царског православног палестинског друштва Јелена Агапова.
– Наше Друштво у марту ове године решило је да се одазове и да прући помоћ народу Сирије који страда. Хуманитарни терет смо послали већ осам пута. Овог лета уз нашу помоћ била су послата два авиона Министарства за ванредне ситауције у Латакију, а сасвим недавно, 10. децембра, сакупили смо и послали 10 тона дечијих млечних смеса, глукозу, као и лекове.
У октобру ове године Међународни фонд светог Павла и Ђорђа на једној од највиших планина у Сирији поставио је необичну скулпутуралну композицију Дошао сам да спасем свет. Бронзани споменик Исуса Христа који благосиља, кажу, види се из Либана, Јордана, Палестине и Израела и симбол је наде не само у мир у читавом Блискоисточном региону, већ и у спас хришћана и хришћанства земље.
Милена Фаустова,
