Сиротиња трпи са стидом, умире без гласа и отпора

Сиротиња трпи са стидом, умире без гласа и отпора

О метастазама које су захватиле цело друштво и симптомима персонификованим у типовима попут Александра Шапића, Зорана Башановића, Небојше Бакареца, Милене Поповић, Загорке Доловац и осталих кебара и мона пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев пријатељ и сарадник.

Већ годинама Александар Вучић сам себи јавно врши медијску и политичку колоноскопију. Самоук, али уверен да све зна, диктатор свакодневно на свим телевизијама приказује паразите који су се раширили у његовом дигестивном тракту. Вучић ужива у тој симбиози, па та бића поставља на државне функције, директорска места у јавним предузећима, у управне и надзорне одборе и где год постоје услови за черупање јавних ресурса.

Александар Вучић је својим менталним обољењима заразио комплетну политичку сцену. Нормални људи предузимају све здраворазумске мере за заштиту од те патологије. За разлику од њих, напредњаци и њима сродни паразити желе да искористе прилику, па задовољење личних амбиција траже у диктаторовом дебелом цреву. Има их много, из свих сфера друштва, зато праве гужву. Но, као и у другим својим поремећајима, Вучић у томе ужива.

На ту тему, само на примеру „господина X”, писао је и Умберто Еко, угледни италијански књижевник, филозоф и естетичар.

– На интернету можете да пронађете сајт господина који вам ставља на располагање снимак свог дебелог црева. Од пре неколико година можете да одете на клинику на којој вам лекар убацује у ректум сонду на чијем врху је мала телекамера. То није болније или непријатније од клистира. Сонда иде кроз ваше црево док вам медицинска сестра нежно милује стомак да би јој омогућила да лакше прође кроз те меандре. Каква дивота! Путујете кроз подземне ровове разних боја, од бледоружичасте до тамноцрвене, и непријатност можете да доживите само ако лекар у одређеном тренутку, наишавши на формацију занимљиве боје и изгледа, узвикне: „О, какав леп тумор!” Онда вам лекар уручи снимак у боји вашег дебелог црева и, ако желите, можете да га урамите и ставите поред фотографија својих најмилијих. Елем, господин о коме је реч направио је сајт на интернету да би свима показао снимак свог дебелог црева. Наслућује се психолошка драма која је довела до овакве одлуке. Особа којој живот није пружио шансу да се истакне, да њено име запамте савременици, да не кажем потомци, одлучује да уђе, ако не у историју, оно барем у актуелност, показујући милионима потенцијалних корисника телематске мреже свог дебелог црева – написао је Еко, још пре 25 година, у есеју „Желите ли да видите дебело црево господина X”, предикцију болесног егзибиционизма, који данас практикује Вучић.

Сиротиња трпи са стидом, умире без гласа и отпора

Попут „господина X”, Вучић стање свог дебелог црева приказује на интернету, али и на свим телевизијама и режимским новинама. Бића, чије природно станиште је његов интестинум црассум, имају посланичке мандате, управљају министарствима и јавним предузе-

ћима, поносе се академским титулама, уметничким делима и спортским трофејима, свим својим достигнућима на која су пљунули да би лакше уклизали у вођин ректум, који им изгледа као вулкан среће и задовољства. Као код Ековог јунака, и код Вучића се развила иста психолошка драма, па је недостатак шансе да се истакне правим врлинама и вредностима, одлучио да компензује промоцијом садржаја свог дебелог црева, препуног чудних тумора. Има места за свакога, без обзира на разлике. Ту су се удобно сместили братије Мали и Брнабић, Лончар, Гашић, Вулин, Шешељ и Зукорлић, Жељко Митровић и Веран Матић, Д.Ј. Вучићевић и Слободан Георгијев, Звонко Веселиновић и Соња Лихт, Симо Спасић и Метју Палмер, Тијана Ајфон и Светислав Басара, Ружица Ђинђић и Милена Поповић…

Док без анестезије, са сузама и осмесима, сам себи ради колоноскопију, Вучић понекад одстрани неког уљеза, а некад се отвори и усиса онога ко му се учини употребљивим. Зоран Башановић је прошао оба третмана.

После Шешељевог одласка у Хаг, кад је почела Вучићева детоксидација великосрпским радикализмом, у његово окружење је ушао Башановић. Некад успешан естрадни менаџер, експерт за мисице и сличне старлете, па и беле линије, које воле Митровић и Лукас, Башановић је годинама обучавао Вучића хедонизму и разним пороцима. Кад би знао како су изгледале баханалије у Башановићевој вили на Дедињу, о чему постоје добро архивирани снимци забрањени за млађе од 18, Палма би пао у депресију, схватио би колико су досадне и монотоне његове бунга бунга журке.

Вучићу се толико свидео тај начин живота да је напустио породицу и четири година живео као цимер Башановића. Наравно, по радикалском обичају, где је сарадња, заједничке преварне акције, новац и све што воле млади, ту је и кумство. Заједно су радили на растурању Српске радикалне и стварању Српске напредне странке. Башановић је доказао да има солидну употребну вредност.

У оквиру припрема за долазак на власт, Вучић је намеравао да направи медијску империју. Поред дневног листа Правда, чији је био незванични власник, намеравао је да у партнерству с Петром Комљеновићем, газдом Интерспида и радио станице Фокус, направи телевизију. Вучић је већ увелико лобирао да будућа ТВ Фокус добије регионалну фреквенцију, кад је Комљеновић одустао од посла. У помоћ је прискочио Башановић, који је купио ТВ Свет плус инфо и уступио је Вучићу за кампању.

Кад су напредњаци засели на власт, Башановић је награђен директорском функцијом у ФК Црвена звезда и местом саветника у Влади Србије. Наравно, он је хтео много више. Као Васа Ладачки, није могао да се задовољи мрвицама са царске трпезе, желео је њиве на Великом ратном острву, како би на њима изградио мали српски Атлантик Сити. Башановић је намеравао да на острву на ушћу Саве у Дунав направи насеље у коме би се налазили само хотели, коцкарнице, куплераји и слични садржаји за елитни туризам. Већ су припремљени елаборати и предлог закона о бесцаринској зони на острву.

Вучић је подржавао ту идеју све док му Млађан Динкић није објаснио да је “Београд на води” много уноснији пројекат, са арапским посредницима и већим профитом. Ни коцкање није лоше, људи то воле, али крупним криминалцима је потребнији механизам за прање новца. Вучић је препознао прилику и пригрлио Бин Заједа, а занемарио кума Зорана.

Башановић није могао да прежали пропаст идеје да од Београђана украде острво, али није могао ништа друго, него да тугу лечи ситнијим пословима. Међутим, ни ту није имао среће, улазио је у туђе комбинације и територије, а мафија то не толерише. Оштећени напредњачки криминалци жалили су се шефу картела. Вучић је покушао да га смири, да му објасни да није његово баш све што види и пожели. Педагошке претње нису дале резултате, па је пукло кумство. Башановић је изопштен, избачен из свих послова и стављен на стуб срама. О томе је и сам јавно говорио.

– Дуго сам мислио и осећао да смо обострано искрени пријатељи, а Александар Вучић је покренуо сатанизацију мене лично, моје породице и моје телевизије. Нек то иде њему на образ и част. Вучић прича да смо ја и моја жена Бојана ухапшени у Америци, на Флориди, у Санрајсу, јер смо крали одећу и постељину у неком тржном центру. Он добро зна, њему су првом јавили, да је инцидент настао јер нисам имао пасош код себе, па су ме полицајци привели и задржали до јутра, кад сам, уз кауцију, пуштен. На рочишту, које је одржано 9. маја 2013. ослобођен сам оптужби да сам извршио било какво кривично дело. Вучић се сад иживљава на мени и мојој породици. Крстио је моје дете, а сад ме приказује као криминалца. Ако не зна како изгледају криминалци, нека се осврне око себе. Лево и десно, а и отпозади, у свом најближем окружењу видеће гомилу криминалаца – кукао је одбачени првоборац напредњачког клана.

Башановић је у праву. Кад се осврне око себе, Вучић заиста види само криминалце. Међутим, у оно време виђао је и своју супругу Тамару Ђукановић. А, захваљујући Жељку Митровићу видео је и снимак њених несташлука са Башанови-

ћем. Митровић је Вучићу, тобоже случајно, дао ЦД, један из колекције за уцењивање идиота који су оргијали на Пинку. После гледања тих 18 пикантних минута, утучен као Мирко Топаловић, Вучић је кума Ђенку ставио на листу за одстрел.

Медијску егзекуцију је извршио Жељко Митровић.

-Башановић је посебан случај. На 40 степени у осунчаној Флориди у продавници је крао ћебад. За њега се мање-више све знало, али да сад и трећи пут промени име и презиме, нацију, веру и државу само зарад брисања трагова покрадених ћебади, било је тешко за поверовати. Прво је био Басани, па затим Башановић, а сад се презива Башановски, али и то ће вероватно трајати само док македонски премијер Зајеб схвати да му овај краде торбице педеруше, виљушке и тањире из куће. Зајеб има да га врати у Басанија брзином муње, јер за повратак у Башановић, бојим се, да је касно – тврдио је Митровић у отвореном писму Башановићу, које је данима читано у свим информативним емисијама Пинка.

Митровић је погрешио. Башановић је контра-еволуирао опет у Башановића, опет у загрљај кума Вучића. Пре месец дана, на прославу свог рођендана, Башановић је позвао Вучића. У београдском ресторану “Царева ћуприја” организовано је свечано помирење. Вучић је опростио Башкету што га је називао Фахријиним копиланом, а овај њему подсећање на порекло из премена Басани. Да би сви сазнали за дивну вест, Бојана Башановић је на свом налогу на Инстаграму објавила фотографију своје ћерке и Вучића.

Тако је Басани опет постао резидент диктаторовог дебелог црева. Ту милост мораће да заради муљањем у сивој медијској зони. Као некад, мораће да, новцем који је Вучић опљачкао, купује локалне телевизије у Србији и суседним републикама. Башановић се већ ангажовао у Македонији и Црној Гори. Имао је промењивог успеха. У Скопљу је купио две телевизије, а у Подгорици само А1, и то у сарадњи с бившим рукометашом Владом Мандићем, сином Момчила Мандића. Вучић је старијег Мандића оптуживао да је, почетком рата у Босни, док је био један од најближих сарадника Радована Караџића, постао класични примерак ратног профитера. Обогатио се ратом, а онда плен пребацио у Београд, где је направио пословну империју. За ову тему, то није битно. Много је важније што Вучић преко Башановића и млађег Мандића покушава да купи и црногорску телевизију Вијести, како би учврстио утицај на тамошњу политичку сцену. За почетак, уредница и водитељка Мелиха Рамусовић кажњена је отказом с телевизије А1 због тога што је за саговорника звала проф. др Дејана Мировића, аутора две књиге о Вучићевим издајничким потписима Бриселског и Вашингтонског споразума.

Поред тога, Вучић је Башановићу дао задатак да дисциплинује Митровића. Диктатора су узнемирили све фреквентнији извештаји у којима се помиње да власник Пинка најављује трансфер на страну Драгана Ђиласа и Вука Јеремића, и то у договору са страним дипломатама, који су почели припреме за обарање напредњачког картела с власти. Башановићу се свидео тај осветнички задатак.

– У својим наркомандским фантазијама, Жељко Митровић је изрекао гомилу најпрљавијих и најмонструознијих лажи о мени. Син те моралне наказе, Александар, прегазио је моју сестру Андреу Бојанић, ћерку мог ујака Сава Бојанића, на пешачком прелазу, у њеној 17. години, кад је тек почела да живи. И Жељко Митровић ми још поручује да је он моја ноћна мора, заборављајући да је он за целу моју породицу већ годинама ноћна мора – тврди Башановић, заборављајући да су он, његов кум Вучић и Митровић одавно постали ноћна мора сваког нормалног човека у Србији.

У дикторовој задњици дискретно се шири и Александар Шапић. Иако је многе изненадио Шапићев скок у ту фонтану жеља, до њега није дошло преко ноћи. Добро, има и оних који пишу и причају о њиховим ноћним авантурама, али ваља нагласити да су емоције прорадиле много раније. Прво су севале варнице пуне мржње. У марту 2007, Вучић је у свом дневном листу Правда објавио текст под насловом “Шапићу, усташо”. Вучић је лично диктирао садржај тог памфлета новинару спортске рубрике. Наводно, то су скандирали српски навијачи, разочарани Шапићевом игром против репрезентације Хрватске. Шапић је тужио новине и аутора овог текста. Две године касније, пред једно рочиште понудио је да повуче тужбу уколико добије извињење. Понуду је гарнирао сочним похвалама на рачун Вучића, кога је перципирао као младог, паметног и вредног лидера, који је неопходан Србији. Јасно, Шапић је повукао тужбу због Вучића, не због извињења које је, наравно, добио. На насловној страни, на истом простору на којем је био објављен и спорни текст.

Симпатије су се временом развиле до њиховог спајања. Страначког. О осталим Шапићевим спајањима и крпљењима мало ко сме да прича. То су поменули Ненад Кулачин и Марко Видојковић у својој емисији “Добар, лош, зао”, па им је Шапић одговорио бруталним претњама.

Видојковић је, у специјалном прилогу, објаснио како је изгледао његов разговор са Шапићем, вођен неколико дана после колективног учлањења СПАС-а у СНС.

– Звао сам га да дође у емисију. У првом минуту је одбио, а онда смо причали још 25 минута. Углавном смо урлали један на другог. Он је у мене више разочаран, а љут је на Кулачина. Рекао је: “Да ми Кулачин на улици каже оно што је рекао у емисији, срце бих му ишчупао”. Педесет пута је поменуо чупање срца, а ја сам му 60 пута рекао да не може да буде на политичкој функцији, да се кандидује за градоначелника Београда, а да тако прети људима – испричао је Видојковић.

Кулачин је објаснио како им је један гост, пре снимања емисије, испричао да је неки хирург на ВМА “крпио Шапића”.

– Ми смо схватили да се ради о крпљењу аркаде после туче са Денисом Шефиком. Мислили смо да је у питању аркада – тврди Кулачин.

Може он да прича шта хоће, Шапић зна да је мислио на крпљење ануса. О томе су говорили и утицајни напредњаци, попут младог Лава Григорија Пајкића, који је Шапићу прилепио надимак “Учмар ага”. Ту склоност бившег ватерполисте описивао је и Ђорђе Вишекруна.

– Александар Антић, студент медицине и координатор у СНС-у, хтео је да ми прода СМС поруке које му је слао Александар Шапић. Са Шапићем је био у кокаину, сексу и оргијама у центру Београда, више пута – рекао је недавно Вишекруна у једном прилогу на Yоу Тубе.

Лако је Кулачину, Пајкићу, Вишекруни, па и Небојши Крстићу и Смиљану Бањцу, као и многим другима који нервирају Шапића, лако им је док то говоре у телевизијским наступима или пишу на друштвеним мрежама. Тада су безбедни. Али, ако би му то рекли у лице, срце би им ишчупао. Можда и још неки орган.

Можда би Шапић те трачаре и сад јурио по граду, али нема времена, реновира вилу на Бежанијској коси, коју је купио од колеге Небојше доктора Стефановића. Иако је поносан на свој трансфер у напредњачки ганг, др Шапић је таблу с информацијама о радовима дискретно окачио у пролаз, а не на улицу, да сви виде.

Попут Шапића, и Вучић жуди за осветом свакоме ко лане против њега. И Вучић воли да урла у камеру: “Шта је, мишеви? Где сте? Дођите сви, колико год вас има, не плашим се”, скичао је, дрхтећи од страха, док је, приликом отварања ковид болнице у Батајници, изазивао непостојеће противнике на шорку. Разлика између Вучића и Шапића је у количини тестостерона и тактици. Вучић не би могао никоме да ишчупа срце, али може да уништава животе уз помоћ државних институција. На тај начин се осветио ратном ветерану Синиши Јевтићу.

– Сви ви, који сте продали дупе да се сликате са говнима која не јебу борце за чак пет пара, продали сте се за џабе. Хајде вољно, видимо се на Видовдан, председниче, у Крушевцу, па да кажемо у очи ако је могуће – написао је Јевтић на Фејсбуку.

Пред поноћ, посетили су га полицајци у цивилу. Нису имали налог за привођење, али одвели су га, босоногог, у крушевачку полицијску станицу на информативни разговор због сумње да је том објавом угрозио безбедност председника Вучића.

– Изиритиран својим саборцима и председником, тј. њиховим дволичним и лицемерним понашањем, јер је председник Вучић обећао, приликом отварања споменика ратном хероју са Кошара Тибору Церни “да је дужност државе да се одужи сваком борцу понаособ”, а он то ни до данашњег дана није урадио. Е, због тако скупљене групице бораца и њиховог одвајања и раздвајања борачке популације, био сам увређен таквим поступаком свих њих. Из тог разлога сам их изврђео и рекао за председника да је говно, што, као сваки грађанин који није задовољан радом власти, имам право да кажем. Нисам ничију безбедност угрозио, нити ми је то била намера, нити ће – рекао је Јевтић полицајцима.

Александар Вучић, ратни и послератни профитер, као министар информисања у ратној влади Слободана Милошевића током НАТО бомбардовања усељавао се у стан од 117 квадрата у луксузном београдском насељу “Ју бизнис центар”. Никад није одговарао за ратно хушкање, којим је у смрт гурнуо неколико хиљада људи бољих, храбријих и часнијих од себе. Сад, као апсолутни владар живота и смрти, хапси преживеле жртве својих крвавих авантура, какав је Синиша Јевтић, одликовани херој 125. МТБ Приштинског корпуса.

Кад су Јевтићеви пријатељи и саборци проширили вест о његовом хапшењу на друштвеним мрежама, Вучић се узнемирио. Само на налогу аутора овог текста објаву о тортури над војним ветераном видело је око сто хиљада корисника. Многи су се солидарисали понављајући његову тврдњу да је Александар Вучић говно.

Истина боли. Но, Вучић би и то поднео да се није уплашио компликација са странцима. Јевтићева супруга је Холађанка, она је инвестирала у изградњу етно насеља у Крушевцу. Да би се дистанцирао од тог случаја, Вучић је оптужио Братислава Гашића да је, без знања вође, организовао привођење ратног ветерана. Вучић прича да је Гашић кренуо на Јевтића не због објаве на Фејсбуку, него да би уништио конкуренцију. И директор БИА има етно насеље, али скромније и неугледније од Јевтићевог. Гашић је прво скинуо конкурента из туристичке понуде Крушевца, а онда је наредио полицији да га малтретира, наводно због угрожавања Вучића.

Како год било, опет се све врти око Вучићевог дебелог црева. У њему се налази 750.000 чланова напредњачке секте, као и још толико гласача, који се продају за две црвене, литар уља и кило шећера. Око те рупе њушкају и мученици који ћутке трпе понижења сваке врсте. Трпе и они који балансирају на ивици егзистенције.

Стање свести поробљене раје видело се недавно у Зрењанину, кад је група од 16 странака и удружења организовала протест пред градилиштем кинеске фабрике Линглонг. На протесту против тог загађивача животне околине било је, отприлике, подједнако организатора колико и Зрењанинаца. У том несрећном граду, у коме 19 година нема пијаће воде, сви знају да ће додатно настрадати кад Кинези почну да производе гуме, али ћуте, не желе да се замере. Потребна им је шанса да се тамо запосле и, у робовласничким условима, зараде плату од 250 евра. Надају се да ће им то омогућити да се изборе за голу егзистенцију.

Сиротиња трпи са стидом. Тако и умире, без гласа и отпора. Тако је, у гробној тишини, нестала и тзв. елита. У историју српског бешчашћа убележен је случај с београдског Правног факултета, кад је тадашњи декан Сима Аврамовић прогласио Александра Вучића за “најбољег студента у историји” тог факултета. Аврамовић је то рекао на церемонији поводом откривања бисте Слободана Јовановића, који је такође био декан управо тог Правног факултета, па и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, председник Министарстког краљевског савета у избеглиштву. Иза Јовановића је остало 70 књига из правне науке и осталих области. Но, Сима Аврамовић каже да је Вучић бољи и значајнији. Аврамовић је за ту, као и остале будалаштине, награђен местом амбасадора у Ватикану. На страну његова брука, којом се увукао Вучићу у простор насељен разним Кристијанима, Бакарецима, Атлагићима и сличним бићима. Много већи проблем представља то што је Аврамовићеву полтронску гадост ћутке слушало стотинак гостију на тој свечаности. Академици, универзитетски професори и угледни правници, сви су погнуте главе прећутали увреду. Ако они, ситуирани и недодирљиви за напредњачки режим, немају храбрости да кажу истину, шта да се очекује од уцењених пролетера, који једва крпе крај с крајем.

Такви су резултати актуелне колоноскопије диктатора. Међутим, ускоро, кад дође време за борбу против злоћудних тумора, који су се раширили Србијом, мораће сви заједно да буду одстрањени. Тек кад паразити буду спречени да уживају у Вучићевој болести моћи ће да оздрави Србија. Боље операцијом, него обдукцијом.

Предраг Поповић, magazin-tabloid.com

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Kон: Поједини професори Медицинског читав радни век посветили антивакцинализму

Kон: Поједини професори Медицинског читав радни век посветили антивакцинализму

Епидемиолог Предраг Kон оценио је да су “поједини академски грађани, па и професори Медицинског факултета …

Топ 10 доказа да су Албанија, Kосово и Метохија српске земље (видео)

Топ 10 доказа да су Албанија, Kосово и Метохија српске земље (видео)

Најстарији историјски записи, пописи, називи места, имена, презимена људи и народна ношња сведоче да су …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *