Трговци објашњавају да од сваког литра бензина држави припада 76,9, а од дизела 76,4 динара и да уз раст курса долара, гориво не може да буде јевтиније
Гориво у Србији појефтинило је у последњих месец и по дана у просеку за око седам динара по литру, па се бензин продаје по цени од око 138, а дизел од 139,9 до 142 динара у зависности од врсте.
С правом или не, тек возачи сматрају да би гориво у Србији могло да буде још јевтиније, јер је цена нафте на историјском минимуму, што се за цену горива не може рећи. Напротив, дизел на нашем тржишту је најскупљи у региону. Скупље га од нас плаћају само Албанци.
Упоређујући цену нафте од јуна 2008. године до јуче, јасно се види да је пре седам година с историјски највишом ценом црног злата, гориво било јефтиније него данас, када је нафта три пута јефтинија.
У јуну 2008. године барел (буре од 160 литара) продавао се по цени 138,5 долара. Литар бензина точио се тада за 110,7 динара. Данас се литар бензина плаћа 138,7 динара, а сирова нафта кошта у просеку око 44 долара. Истовремено курс евра је у јуну 2008. године био 81,9 динара, а долара 52,5, док данас један евро вреди 120 динара, а амерички долар двоструко више него 2008. године – 107 динара.
Упитан, да ли би гориво могло бити јефтиније и у којој мери бензин и дизел прате пад цене нафте на светским берзама, Томислав Мићовић, секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже, да је једина права мера за цену горива здрава конкуренција.
– Никада малопродајне цене горива нису у потпуности пресликавале цене сирове нафте или деривата с берзи. Ни када је сировина поскупљивала, а ни сада када појефтињује. Јер, половина цене горива иде на државна давања – акцизе, ПДВ, накнаде за обавезне Робне резерве, маркирање горива, тако да цене горива на пумпама не зависе само од цене сирове нафте, каже Мићовић.
Да би, дакле, гориво било јефтиније, држава би морала да смањи своја захватања, што је тешко очекивати када се зна да се највећим делом буџет пуни управо од ових деривата. Наплата акцизе на моторна горива у првих шест месеци ове године већа је за око четири милијарде динара у односу на исти период 2014.
Тренутно је удео државе у просечној цени бензина 76,9 динара по литру, дизела 76,4, а плина (ТНГ) – 35,5 динара. Цена на пумпама, на крају, зависи и од курсних разлика, јер се сировом нафтом тргује у доларима, па промена курса ове валуте може да поништи пад цене.
Да гориво свакодневно појефтињује потврђује и податак да се цена дизела од почетка године скоро изједначила с ценом бензина, иако је дизел увек био скупљи. Литар се сада точи у зависности од врсте овог горива од 139,9 до 142,4 колико кошта екодизел на пумпама „Лукоила”.
Рачуница с друге стране показује да онај ко буде точио ултрадизел у Македонији, а потом опет буде хтео да га наточи у Србији, да ће у нашој земљи проћи много скупље, јер је разлика по литру чак 50 динара! Тако каже бар званична статистика.
Сличне цене дизела као у Србији имају Албанија, Румунија и Словенија. Дизел је, међутим, много јефтинији у суседној Македонији, Црној Гори, БиХ и Хрватској. Чак је и у Грчкој литар дизела јевтинији него код нас.
Разлог су нижа државна захватања. У Македонији упола мања него код нас, па трговци имају простора да точе дизел јефтиније, каже Мићовић и пита који то трговац у Србији, где има 1.200 пумпи, не би хтео да точи најјефтиније гориво и да максимално заради, само да може.
Разлике у цени бензина су нешто веће. Ако се посматрају земље у које наши возачи нешто чешће путују и даље је бензин најскупљи у Грчкој, Словенији и Хрватској, а најјефтинији у Македонији, Босни и Херцеговини и Бугарској, каже Мићовић. Он не очекује да ће наредних месеци долазити до неких драстичнијих осцилација у ценама сирове нафте и деривата.
Ј. Петровић-Стојановић, Политика
