Српски премијер мало-мало па се пресамити. Некад од силне бриге за народ, а поготово за фамилију, а дешава се – и од смеха. Као кад му у посету дође Курц, чије се име у Срба по падежима баш незгодно мења, па наш премијер изјави: Када разговарам са Курцом, не могу да сакријем осмех.
Да није Курца, премијер би тотално потонуо у депресију. Не зна се која брига је од које већа, слаба му је утеха што је Србија шампион у конкуренцији гиганата као што су Босна, Македонија и Албанија. Каже, да је он писао извештај уместо Европске комисије, био би још оштрији, ништа му се не свиђа како ствари иду.
Ипак, обашка му је драго што медијске слободе никад нису биле веће, ето ипак неке утехе у том мору песимизма.
Премијер је неуморан. Оглашава се са свих тачака напаћене отаџбине, никад не знаш одакле ће да заскочи цењени публикум неком важном вешћу. Ево, управо је поручио народу да стисне зубе, да запне ко Шваба радохоличар и да се стрпи само две године.
Преживеће у тим говнима, што би рекао Радован Трећи, само носати и напредни, они што је Вођа стрпао на буџетску Нојеву барку док кијамет не прође.
Премијер је паметан човек, прекаљени политичар, дајмо му само још две године форе, да разбуца ово што није досад, да својим трутовима подгоји гузичетине, а после ћемо лако. Пљунућемо им под прозор, као и свим претходним лопужама, а они ће нам се кезити, као и свакој другој будали која верује у бајке.
Шта све за две године премијер може да уради? Их, па свашта! Да распрода ово државних фирми што је још остало. Да доврши на Косову оно што су почели Тадић и Борко. Да нас све отера на народне казане, под условом да Јапанци дају неку донацију. Да нас живе сахрани, уверен да је то први услов васкрсења.
Није крив Себастијан Курц што има презиме с којим се Срби спрдају, тај момак је бар запуцао у Шабац да види где су отишле паре које су Аустријанци скупљали за подављени живаљ. И успут је утврдио да милионска донација није ни почела да се користи јер држава Србија, ој Србијо! – тражи да се плати ПДВ на новац намењен невољницима?!
Биће, кажу извори, и то сређено, обећао лично премијер. А ‘оће ли, премијеру, неко из министарства глобалног усрећитеља Душана Вујовића да виси зато што се игра угледом (хаха, угледом!) државе и судбинама људи? Ко укину смртну казну, мајку му, баш бих радо видео бандере окићене таквом бирократско-лоповском багром.
Стрпи се, народе, стисни зубе још само две године док све не оде до Себастијана и њему припадајућег презимена.
Благо премијеру, он не чита зликовачке сајтове, нити прати коментаре, пред њим су сви екрани ружичасти, на сваком је паметан, леп и млад. Зар на све државничке муке да се бакће мишљењем заблуделог народа, такорећи стоке незахвалне?
Шта би све премијер за те две године, док ми будемо стискали зубе, могао да уради на челу ројева напредних скакаваца? На пример, да обрсти и ово мало што је остало, да на личну Нојеву барку нагура још коју хиљаду подгузних мушица и остави носате да се надају да ће преживети бујицу гована.
Господине премијеру, какве црне две године, па и ове досадашње сте нам стуцали као маљем. Чега год сте се дохватили отишло је до Себастијана. Да извине Курц, он сирома’ ништа није крив.
М. Јовановић – Вести
prazni djepovi shta ja da stedim:?ovaj moj pravoslavni
то су јачи разговори када причаш са Курцом
nema dole vishe mesta :p