fbpx
Насловна / Србија / Слаба вајда од Турака
Слаба вајда од Турака 1

Слаба вајда од Турака

Списак лепих жеља или понављање градива са агенде најављених турских инвестиција у Србији, тек, гомила онога што су обећавали током сусрета председници Србије и Турске Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган још је мртво слово на папиру! Из оног виђеног претходних дана, сусрет двојице државника, ојачан чланом Председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем, свео се на голу политику уз понављање економског градива у најави.

Односи у узлазној линији

Односи Србије и Турске замрзнути су 2013. године након што је Ердоган изјавио да је „Турска Косово, а Косово Турска“, али у последњих годину и по ти односи напрасно отоплили.

У мају прошле године са међународног форума у Кини Вучић је, после разговора са Ердоганом, поручио да он долази у Србију „са два авиона бизнисмена који желе да инвестирају у Србију“.

Прошле године у септембру у Њујорку су поново причали о економској сарадњи и утаначили посету Ердогана.

Турски председник је прошле јесени у Београду и сада у Истанбулу исказао заинтересованост за инфраструктурне пројекте, првенствено ауто-пут Београд-Сарајево. Опет је поменуто и интересовање турских инвеститора, а у фокусу се и трећи пут нашла Таи група чији је власник Ердоганов пријатељ и која ће уложити 35 милиона евра у фабрику у Краљеву и запослити 2.500 радника.

Са представницима те компаније српски председник је разговарао и у јулу прошле године о инвестирању, па у октобру 2017. када је, као и сада, најавио њихов долазак.

Шта је 2017. потписано

– декларација о оснивању Високог политичког савета за сарадњу Србије и Турске
– више међудржавних споразума у области економије, трговине и инвестиција
– проширење споразума о слободној трговини из 2009. године, што ће омогућити Србији бесцарински извоз сунцокрета и говеђег меса
– меморандум о сарадњи влада на рестаурацији хамама у тврђави Голубачки град
– споразуме о сарадњи у области шумарства и вода
– споразум о сарадњи у урбанизму
– писмо о намерама о јачању сарадње у области саобраћаја и инфраструктуре
– програм сарадње у области образовања
– меморандум о разумевању и сарадњи на реализацији рестаурације Бајракли џамије у Београду, као и парног купатила у Београду.
– писмо о намерама у области енергетике

Ердоган је у Београду прошле јесени с Вучићем претресао теме од енергетике и пољопривреде, до бањског туризма и аеродрома у Краљеву.

Уз напомену да Србија има дивне бање и лековиту воду, српски председник је рекао да је замолио Ердогана да њихове привреднике пошаље у Србију уколико су заинтересовани да улажу капитал.

– Срце ме боли кад чујем податак да се, на пример, у Врањској Бањи губи 146 литара топле воде у секунди – рекао је тада Вучић.

„Мрежа“ или „појас“

Бакир Изетбеговић се осврнуо на градњу ауто-пута Београд-Сарајево рекавши да треба да се направи ауто-пут или већином ауто-пут, комбинован са брзим путем, који би направио круг на потезу Београд-Сарајево.

Он је нагласио да је Ердоган обећао да ће се изнаћи начин да се тај пројекат заврши. Вучић је обелоданио да је инсистирао и да жели да верује да на трилатералном састанку, када буде у јуну, јулу или августу, може да буде потписано да буде направљен цео појас путева.

– Српска страна је завршила мост Братунац-Љубовија и приступне саобраћајнице, али нема прелаза из БиХ. Изетбеговић је рекао да ће учинити све да се отвори гранични прелаз и да људи не губе по 300 километара. Тиме ће се драстично подстаћи и могућност економског развоја западне Србије и источног дела Српске и БиХ – објаснио је Вучић.

Драгаш: Туторски однос

Однос Турске према Србији и БиХ економиста Бранко Драгаш види као једну врсту туторства, у складу са руском одлуком да тај део Балкана буде њихова интересна зона.

– Ердоган мора да слуша Владимира Путина и да хлади вруће односе на Балкану – појашњава Драгаш.

Економиста истиче да су сви уговори које је потписао Београд без економске логике и на штету Србије, па и ови са Турском.

– Треба прво да се утврде развојни планови Србије, па да се види шта је од пројеката потребно земљи, а не да се уговара ауто-пут ка Сарајеву и Приштини и Тирани, а да га немамо ка Зрењанину и Вршцу, као и да су нам путеви у Србији у лошем стању и зрели за поправку – указује саговорник „Вести“.

Драгаш објашњава да турски бизнисмени због црних економских времена улажу врло промишљено и само тамо где имају интерес и где могу да остваре вишеструку корист.

– Питање је да ли је њихов интерес и наш интерес – закључио је Драгаш.

Нереална обећања

Милан Ковачевић, консултант за међународна улагања, каже да власт у Србији пријатељима прави задовољство, а овакви сусрети и економска обећања „пријају“ Вучићевој структури власти уочи београдских избора.

– Почастимо не само Турску, него и Емирате, Кину, Русију, а опет Вучићу је у прилог да интензивира оптимистичке идеје уочи избора од којих се можда нека и реализује у нашу корист – рекао је Ковачевић за „Вести“.

Економиста Александар Стевановић каже да треба знати да Турска, кад обећава, обећава много више него што може да испуни.

– Да се остварује све што Ердоган најави у помоћи и економској сарадњи, па БиХ би процветала, а они га иначе много лепше дочекају него ми – тумачи Стевановић.

Он указује да Турска и сама тек почиње да развија сопствени систем ауто-путева, па тешко да би се пре свог бавила туђом саобраћајном мрежом.

– Треба гледати добро на те економске односе с Турском, али не очекивати превише – закључио је Стевановић.

Човић: Бакир ишао у своје име

Председавајући Председништва БиХ Драган Човић изјавио је да не зна у чије име је у Истанбул отпутовао Бакир Изетбеговић, али „да Изетбеговић у Турску није отишао у име Председништва БиХ“.

– Моје и мишљење господина Младена Иванића јесте да је то неприхватљива варијанта и да господин Изетбеговић нема ниједног разлога да оде, да ће то само изазвати додатне проблеме, нагађања ради чега се иде, нарочито јер господин Изетбеговић не иде као председавајући Председништва БиХ, него као члан Председништва БиХ, без икакве заједничке платформе о темама о којима би се разговарало – рекао је Човић.

Турска доминантни извозник

Током 2017. било је речи о бесцаринском извозу појединих производа у Турску, а извоз говеђег меса у Турску, уговорен споразумом о слободној трговини, најављен је до краја овог или почетком идућег месеца. Србија је од Турске добила квоту од 5.000 тона годишње. Иначе робна размена две земље је 2016. била 800 милиона долара, а прошле милијарда евра.
– Та трговинска размена ће само расти – навео је Вучић, а досад се показало да је Турска у размени имала велику превагу над Србијом.

Д. Декић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Због чега Амбасада Русије игнорише косовске Србе? 11

Због чега Амбасада Русије игнорише косовске Србе?

Интервју Марка Јакшића, Драгане Трифковић и Бошка Обрадовића за Евроазија дејли Господине Јакшићу, који су разлози …

Вучићев план: Мировић постаје нови премијер Србије док најмање 4 министра лете из Владе 12

Вучићев план: Мировић постаје нови премијер Србије док најмање 4 министра лете из Владе

Тренутни председник Покрајинске владе Игор Мировић неће више обављати досадашњу функцију. Са места премијера покрајине …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *