fbpx
Насловна / Србија / Хроника / Случај пљачкања уништене Привредне банке и афера Фармаком: „Радили смо искључиво по налозима државе”
Случај пљачкања уништене Привредне банке и афера Фармаком: „Радили смо искључиво по налозима државе” 1

Случај пљачкања уништене Привредне банке и афера Фармаком: „Радили смо искључиво по налозима државе”

Суђење због „ненаплативих“ кредита које је Привредна банка одобравала Фармакому траје већ четврту годину док окривљени – бизнисмен Мирослав Богићевић и банкар Миодраг Салаи – тврде да је банка зарађивала од давања кредита и да је све рађено уз сагласност државе

Налази тужилаштва нису валидни, информације нису актуелне и тврдње тужилаштва нису одрживе – овако у најкраћем гласи одбрана Мирослава Богићевића, власника концерна Фармаком и Миодрага Салаија, председника извршног и кредитног одбора Привредне банке којима се суди пред Специјалним судом у Београду.

Тужилаштво за организовани криминал терети Богићевића и Салаија да су заједничким радом од марта 2012. до марта 2013. године омогућили да Фармаком прибави противправну корист од 3,2 милијарде динара, док је Привредна банка претрпела штету од скоро 3,3 милијарде динара.

Суђење пред Специјалним судом је настављено у понедељак и уторак 9. и 10. септембра 2019. године, а осим наведене двојице на оптуженичкој клупи налазе се и Александра Јанковић, члан одбора Привредне банке и Оливера Ђорђевић, финансијска директорка Фармакома.

Тужилаштво тврди да је између Богићевића и Салаија постојао договор да банка, упркос негативним финансијским показатељима, настави даље финансирање Фармакома тако што ће одобравати кредите другим фирмама које ће затим новац пребацивати на рачун стварног корисника – концерна Фармаком.

Премда Салаи и Богићевић понекад током суђења један другом одговарају са „то није истина“, у једном су сагласни – између њих није постојао никакав договор и наводи из оптужнице су неодрживи.

Главна теза одбране Миодрага Салаија је да су Богићевићу кредити одобравани јер је банка имала мотив да заради, а од Фармакома је зарађивала.

„Нико у банци није имао разлога да сумња да клијент неће вратити кредит“, објаснио је Салаи коментаришући један од доказа.

Мирослав Богићевић тврди да је кредите уредно враћао, да сви кредити могу да се наплате, као и да има доказе за то.

„Фармаком био важан за државу”

Мирослав Богићевић основао је Фармаком 1989. године и за кратко време постао је успешан бизнисмен у чијем власништву су биле бројне фирме, од Млекаре Шабац, преко Фабрике акумулатора Сомбор, до Рудника Леце.

Невоље настају након што се појавила информација да је Богићевић, по наговору тада владајуће Демократске странке, учествовао у куповини листа Политика.

Променом власти 2012. године проблеми се гомилају. Александар Вучић је тада рекао да је Фармаком „политичко чедо једне странке које је прерасло у монструма” са дугом од преко 400 милиона евра само банкама.

Мирослав Богићевић ухапшен је новембра 2014. године и у притвору је провео шест месеци. Тужилаштво за организовани криминал подигло је прву оптужницу у марту 2016. године, а суђење је почело у септембру те године. У августу 2018. године тужилаштво је поднело нову измењену оптужницу.

Иако је почетак овог суђења изазвао велику пажњу у јавности, о њему се већ неко време не говори.

Током досадашњег дела често се истицала важност ове компаније за државу.

„Фармаком је био итекако под патронатом државе и о њему се јако много водило рачуна“, рекао је Салаи на суђењу у понедељак 9. септембра.

Салаи је додао да је од стране државних органа добио информацију да ће „стратегија наплате потраживања од Фармакома бити усклађивана у оквиру шире стратегије према овом клијенту“ и подсетио да је држава већински власник Привредне банке.

Одбор домаћих поверилаца Привредне банке, на чијем је челу био Салаи, имао је састанке са представницима државе.

„Ја нисам био председник тог одбора већ координатор, по усменој одлуци Синише Малог. Ми у одбору смо искључиво радили по налозима државе “, објаснио је Салаи.

Синиша Мали у том тренутку био је саветник за економска и привредна питања у кабинету тадашњег првог потпредседника Владе Александра Вучића.

Привредна банка отишла је у стечај 2013. године.

„Kрунски доказ“

Суђење које је почело у септембру 2016. године у фази је главног претреса, а тренутно је току извођење доказа. Претходно рочиште у мају 2019. године било је отказано, а пре тога суђење је одржано у априлу.

На столу је обимна документација, докази које су предложили тужилац и окривљени, а које су затим покушавали да оспоре односно да истакну њихов значај.

Један од доказа била је процена ликвидационе вредности Фармакома из 2016. године која је рађена на основу података из 2014. године, исте године када је покренут стечајни поступак за ову фирму.

„Ја сам ухапшен 2014. тако да нисам одговоран за ово из 2016. године. Те 2014. су све фабрике радиле – са тешкоћама, али су радиле“, бранио се власник концерна Фармаком.

„Kако да се браним од ових будалаштина?“, рекао је Богићевић више пута.

„Процена је потпуно несувисла“, сагласан је био Салаи.

Највише пажње изазвала је табела која је показивала да је Фармаком исплатио две трећине свих кредита.

„Овај доказ показује да је конструкција из оптужнице немогућа“, рекао је адвокат Давор Поповић, бранилац Мирослава Богићевића коментаришући оптужбе да Фармаком није планирао да врати кредите.

Поповић је поновио да преостали „кредити нису враћени због блокаде рачуна Фармакома“ и додао да је банка имала хипотеку коју је могла да активира.

„Табела из које се види да једна трећина свих кредита није исплаћена није нешто на основу чега се може тврдити да постоји намера да се кредити не врате”, казао је Поповић, објашњавајући то примером да „не можете човека убити мало, па тако не може ни да постоји умишљај од 34 процента“.

Тужилац Горан Марјановић није коментарисао, иако су окривљени желели да чују његово тумачење за овај, како кажу, „крунски доказ“.

Богићевић је затражио и извођење нових доказа без којих, како је рекао, „нема потпуне слике“.

„Молим суд да одреди вештачење да ли је Фармаком у тренутку подизања кредита био способан да исте врати. Да се вратимо на срж проблема“, затражио је адвокат Поповић.

Председник већа судија Велимир Лазовић најавио је да ће на следеће рочиште позвати вештака. Наставак суђења заказан је за 24. и 25. октобар 2019. године.

Јавно.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Предраг Поповић: Kрушик ради, Исламска држава се гради 11

Предраг Поповић: Kрушик ради, Исламска држава се гради

Српска државна предузећа за производњу и продају оружја имају значајну улогу у међународном ланцу кријумчара. …

Европски суд правде наложио банкама да обештете грађане због швајцараца 13

Европски суд правде наложио банкама да обештете грађане због швајцараца

Поводом захтева суда из Пољске, Европски суд правде донео је важну пресуду Ц 260/18 о …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *