Снаге Новоросије већ избациле из строја цео „први позив“ украјинске „казнене експедиције”

Са заседања украјинског Савета за националну безбедност „процурили” су подаци о губицима казнене операције на Истоку: 12000 убијених и 19000 рањених

Пажњу привлачи однос рањених и убијених који није чак ни у сразмери 2:1. То може само бити знак да Украјинци имају одвратно организовану медицинску и службу евакуације рањених, а и потпуно необучене екипе за пружање прве помоћи. Јер, од 12000 погинулих, најмање 4000 су могле преживети да је са збрињавањем рањених код Украјинаца све у реду

Уколико Кијев не успе ни са трећим таласом мобилизације и не покуша нову офанзиву, неизбежно ће се наћи пред катастрофом – устаници ће успети да „самељу” његове снаге које су се заглавиле у „џеповима” а још нису разбијене. То ће ослободити јединице устаника и дати им прилику да у било ком правцу нанесу удар и да преузму иницијативу

При оваквом вођењу „антитерористичке операције”, Кијев нема ни најмање шансе да победи

СУДЕЋИ по вестима из Доњецка, близу је краху још једна украјинска офанзива чији је циљ био опкољавање града.

Код Иловајска се формирао још један „џеп” у којем без славе изгибоше припадници зондеркоманди „Шахтјорск” и „Донбас”.

Данас је постало познато оно што је процурило са заседања украјинског Савета за националну безбедност на којем су биле изнети подаци о губицима нациста за време казнене операције на Истоку.

Ту изнети подаци – 12000 убијених и 19000 рањених – блиски су бројкама до којих се дошло на индиректан начин (15000 убијених и 15000 рањених). Зато су подаци изнети у Савету највероватније истинити.

Пажњу привлачи однос рањених и убијених који није чак ни у сразмери 2:1. То може само бити знак да Украјинци имају одвратно организовану медицинску и службу евакуације рањених, а и потпуно необучене екипе за пружање прве помоћи. Јер, од 12000 погинулих, најмање 4000 су могле преживети да је са збрињавањем рањених код Украјинаца све у реду.

Ако се узме у обзир и број несталих који није наведен, а у који треба укључити дезертере, заробљене и убијене остављене на бојном пољу, постаје јасно да су укупни губици „казнене експедиције” већ сада непристојно велики.

У суштини: цео први састав казнене формације већ је „сишао са сцене”, а у борбама учествују они који су га заменили.

Ето, то је и одговор због чега је била потребна трећа мобилизација. Није имао ко да ратује.

Засад није реално говорити о прелому ратне ситуације или о могућности прелома – устаници се боре на самој ивици својих могућности, а ресурсна база устанка је крајње оскудна. Распад украјинске структуре управљања, који је уследио јер су се разбежали чиновници који су радили за Кијев, заједно са неспособношћу устаника да организују управљачке и привредне структуре – чак и у минималном обиму – говори о томе да ионако мале наге анродне војске морају да се користе уместо милиције, за организацију ратних склоништа и десетине других обавеза јер војне јединице морају да преузму и те функције.

Оставке премијера Луганске и Доњецке Републике, на чија места су дошли официри само одсликавања реално стање ствари – да се цивилна власт показала потпуно неспособном. А околност да се сада на кључним положајима у обе републике налазе домаћи људи – само је један од разлога замена које је изнудила ситуација.

Без обзира на ово, Кијев је опет приморан да чини напоре – тачније, екстранапоре – да некако „изравна ситуацију”.

Њена катастрофичност (за Кијев) у томе је што се нацисти не могу зауставити јер би их зауставаљање довело до моменталног краха.

Они се са омаловажавањем односе према елементарним захтевима војног управљања: дозвољавају постојање слабих линија фронта и „тачкасте сукобе”. Таква тактика је добра за сукобе који кратко трају и када се територија противника расеца, а мобилне групе успешно излзе на крај са јединицама непријатеља које су остале без командовања.

У развученом конфликту, страна која напада – ако користи такву тактику – неминовно сама улази у мање и веће „џепове”, сама прекида своје линије снабдевања, а када се заустави у кретању – практично одмах бива уништена јер је противник око ње са свих страна. То се управо догађа у зонама у којима се воде борбе.

Уколико Кијев не успе ни са трећим таласом мобилизације и не покуша нову офанзиву, неизбежно ће се наћи пред катастрофом – устаници ће успети да „самељу” његове снаге које су се заглавиле у „џеповима” а још нису разбијене. То ће ослободити јединице устаника и дати им прилику да у било ком правцу нанесу удар и да преузму иницијативу.

Управо зато учеснике „казнене операције” и терају у сигурну смрт, не дајући им ни најмању могућност да се зауставе и прегрупишу. Зато кијевски генерали и не покушавају да деблокирају „џепове”. Рачунају да њихове опкољене јединице, које настављају да се боре иако немају шансе да преживе, одвлаче део устаничких снага.

Отуда онако катастрофални губици и чудовишна смртност међу рањеним Украјинцима – њих и не могу и не желе да спасавају. Зато нико неће ни да се бакће тим скупим „послом”.

По свему судећи, Кијев нема никаква друга решења. А то значи само једно: казнена операција ће се наставити на досадашњи начин, савршено бесмислено односећи животе на свим странама, укључујући и мирне грађане.

При оваквом вођењу „антитерористичке операције”, Кијев нема ни најмање шансе да победи. Стиче се утисак да он напросто одрађује посао пред својим газдама, не бринући превише о резултатима. Можда овакав резултат од њега и траже. При здравом расуђивању – нешто друго и не пада на памет.

Просто је немогуће помислити да људи на власти не само да нису у стању да постављају и решавају задатке нивоа прве године у војним академијама, него ни на нивоу војних катедри на цивилним факултетима. Међутим, изгледа да ствари управо тако и стоје – да су на власти у кијеву потпуни кретени и дебили којима је, поврх свега,туђи живот није чак ни нулта величина…

 

Пише: Анатолиј ЕЛ-МЈУРИД

Факти