Сабор Српске православне цркве одлучио је да прихвати дијалог с Римокатоличком црквом поводом намере да Ватикан канонизује контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца!
За председника Комисије СПЦ за дијалог са Бискупском конференцијом Хрватске именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић), док је епископ славонски Јован (Ћулибрк), председник саборског Одбора за Јасеновац, добио задатак да напише извештај о Степинцу.
– Добро је што је СПЦ прихватила предлог папе Фрање за дијалог, али је лоше што се све спустило на разговоре само с Хрватском. СПЦ нема шта да разговора о Степинцу са Бискупском конференцијом Хрватске, јер га Хрвати не проглашавају свецем. Дијалог треба да се води са Ватиканом који је Степинца већ беатификовао, а сад намерава и да га канонизује – изјавио је за “Вести” историчар Вељко Ђурић-Мишина.
Синод СПЦ ће, по налогу Сабора, формирати комисију и дискутоваће се о Степинчевој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, а у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.
– У тој комисији, а то сам већ указивао врху СПЦ, неизоставно треба да буду и историчари, посебно експерти за поменути историјски период, а не само црквени високодостојници – напомиње наш саговорник.
Поводом Степинчеве канонизације по други пут ове године с патријархом српским Иринејом (Гавриловићем) и председником Србије Томиславом Николићем прошле недеље је у Београду поверљиве разговоре водио и кардинал Курт Кох, председник Папског већа за унапређење јединства хришћана.
За најновије тезе да је Степинац спасавао Србе од усташког ножа и да је пред крај Другог светског рата Американцима открио положаје Немаца и усташа око Загреба, Вељко Ђурић-Мишина каже да би, ако је то истина, Римокатоличка црква и Хрватска таква документа одавно презентовали.
– Ако Ватикан или Загреб имају црно на бело такву документовану архивску грађу, зашто је не обелодане барем сада, док воде кампању за Степинчеву канонизацију? Многа друга документа говоре супротно о томе ко је и шта је био Алојзије Степинац. Ту је, између осталог, и сведочење Аустријанке Дијане Будисављевић, која је од усташке каме и из Павелићевих логора спасавала српску децу. Она је одавно посведочила да се у то време за помоћ обраћала и Степинцу, али да је он није удостојио чак ни одговора – подсећа Мишина.
Степинчевој канонизацији противе се и СПЦ и државни врх Србије. Председник Николић је поручио Ватикану да одустане од таквог подухвата, јер би то, како је оценио, нарушило све досад урађено на побољшању односа Србије и Хрватске. Степинца је папа Јован Павле Други 1998. уврстио у ред блажених, што је у католицизму на корак до свеца.
Био српски војник
Алојзије Степинац је пред крај Првог светског рата био српски војник, а на почетку Другог налазио се на позицији челника “Цркве у Хрвата”. Током усташке НДХ био је близак Анти Павелићу, не само као надбискуп, већ и као војни викар и члан Хрватског сабора. Отуда су га многи југословенски и страни историчари сматрали за духовног оца “Ендехазије”, у којој је убијено око милион људи, од којих је највећи број Срба. У октобру 1946. Степинац је осуђен на 16 година затвора и присилног рада и на губитак политичких и грађанских права због сарадње са усташама и окупатором. Провео је пет година у затвору Лепоглава, а 1951. је пребачен у кућни притвор у родном Крашићу недалеко од Загреба где је и умро 1960. године.
Р. Лончар – Вести
