Дознаке, односно новац који шаљу наши људи из иностранства и у овој години остају стабилан приход становништва. Штавише, чак и бољи него пре годину дана. Према подацима Народне банке Србије (НБС), током првих шест месеци 2022. прилив по основу дознака износио је 2,166 милијарди евра, што је за 31,8 одсто више у односу на прилив од 1,643 милиона евра, колико је забележено у првој половини 2021. године.
На основу података о географској структури дознака за прво тромесечје 2022. године, види се да је структура остала стабилна и да је највише дознака дошло из Немачке (26 одсто), Швајцарске (13), Аустрије (10) и САД (седам).
Народна банка користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (БПМ6), према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије.
НБС води Јединствени регистар корисника новчане дознаке од 1. јуна 2020. Овај регистар садржи податке о клијентима који су користили платну услугу извршавања новчане дознаке почев од дана ступања на снагу одлуке о ближим условима и начину вођења јединственог регистра корисника новчане дознаке, тачније од 22. фебруара 2020. У њему се, уз строго вођење рачуна о заштити података о личности, воде подаци само о корисницима новчаних дознака које су извршене путем глобалних сервиса за брзи пренос новца (Вестерн унион, Маниграм, Рија и сл.), а не и о новчаним дознакама (личним трансферима) које се извршавају преко рачуна у банкама.
На дан 17. августа 2022. године, регистрована су 1.116.053 корисника платне услуге извршавања новчане дознаке који су примили новчана средства и 470.713 корисника платне услуге извршавања новчане дознаке који су слали новчана средства.
