Србија

Срби МАСОВНО против уласка Србије у Европску унију!

Србија жели да се живи боље и у складу са стандардима европске демократије, али не пристаје не уцене у вези са питањима која се тичу Космета или Републике Српске

Недоследност Европске уније и мењање критеријума за приступање главни су разлози зашто се у Србији годинама круни подршка европским интеграцијама. Резолуција Европског парламента којом се грубо мешају у изборни процес Србије само је компромитовао ову идеју, али је зато избалансирани извештај ОДИХР-а о српским децембарским изборима вратио наду у европску објективност.

Пад подршке уласка Србије у Европску унију није изненађење и није чак ни новост. Уместо да се држи копенхашких принципа на основу којих је неколико пута дошло до проширења уније, Брисел предност даје геополитици па су уместо отварања преговора са Северном Македонијом и Босном и Херцеговином, у првом плану Украјина и Молдавија. Између Истока и Запада, Србија је одавно подељена између жеље да се живи боље и по стандардима европске демократије, али и истовремено са жељом да нас нико не уцењује питањима попут Космета или одрицања од Републике Српске и не намеће нам нове идеологије које се косе с традиционалним породичним вредностима. Годинама се истраживања о подршци ЕУ нижу, и који су резултати? Показују нам мање-више исте тенденције – расположење становништва које каже да смо све удаљенији од ЕУ, која има све мању подршку, а блискост, па и савез с Русијом и Кином, жеља је доброг дела становништва у Србији. Како смо дошли до тога и ко је томе допринео? Шта то значи за све нас и оне који воде ову земљу?

Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је велику штету држави нанела хајка која је, како је рекао, вођена из ове земље против сопствене земље, а истовремено је у јавном мњењу број оних који су за улазак у ЕУ умањен за 10 одсто. „Велику штету је овој земљи нанела хајка, али на част онима који су то радили и у томе уживали. Они су убеђивали људе из ЕУ како је дивно то што је Европски парламент донео резолуцију против Србије. А шта се догодило у јавном мњењу Србије? У једном дану су изгубили 10 одсто популарности. С неких 44 или 43 одсто оних који би вероватно или сигурно били за улазак, то је пало на 40 одсто”, рекао је Вучић. Додао је да је проценат оних који су сигурно за улазак у ЕУ 24,2 одсто, а они који су сигурно против чине 26 одсто, први пут. „А што сте то радили? Слушајући оне који су не само мањина у земљи већ који не воле своју земљу. И сад ћете да кажете за то сам крив ја? Не. То сте ви урадили, а ја ћу да се борим да вам подигнемо популарност, зато што сви који су вероватно ’за’ су они који 99 одсто верују и мени”, рекао је Вучић.

Зашто је дошло до пада популарности ЕУ? Прво, процес европских интеграција иде превише споро. Нема превише воље ни у Бриселу да се овај регион интегрише брзо. Рат у Украјини их је сада освестио и тек почињу да схватају значај овог дела Европе, али претходних година тога није било. Уз то, од пријема Хрватске дошло је до замора од проширења, а овде је дошло до замора од приступања ЕУ. Та два замора су се сударила и добијамо овакве резултате. Уз све то, на смањење процента оних који би на евентуалном референдуму дали свој глас за приступање последња је утицала резолуција Европског парламента о Србији којом се захтева међународна истрага о наводној изборној крађи.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да, што се Србије тиче, њен европски пут остаје стратешки циљ и ту нема никакве промене ни после децембарских избора. За „Политику” истиче да пут Брисела не зависи више од Београда и наводи да је у међувремену ЕУ променила приступ и критеријуме. Подсећа да су последњих година до изражаја дошли геополитички критеријуми и ЕУ је њима дала предност у односу на Копенхашке критеријуме којима се Србија руководила. „Ми већ две године нисмо отворили кластер и у том преговарачком процесу се готово ништа није десило и Србија за то не сноси никакву кривицу. ЕУ даје предност геополитици као главној звезди водиљи. То је на пиједестал подигло украјински рат, тако да када је Србија у питању, два су главна спољнополитичка питања. Једно је усаглашавање спољне политике, што другим речима значи увођење санкција Русији. Други критеријум је решавање питања Косова у складу са циљевима и интересима колективног Запада. Оба ова критеријума се не поклапају са српским националним интересима”, истиче Миливојевић.

Наводи да Србија нема намеру да се одрекне Космета и свог суверенитета и територијалног интегритета, нити да се одрекне политичке и војне неутралности и сарадње са свим партнерима у свету за које постоји обострани интерес за ту сарадњу. У таквим околностима трпи преговарачки процес, али не кривицом Србије, него променом приступа ЕУ и стављањем у први план политичких критеријума. Коментаришући заинтересованост грађана Србије за чланство у ЕУ, Миливојевић истиче да је, узимајући у обзир како се ЕУ понаша према нашој земљи, добро да некаква подршка уопште и постоји.

„По питању Србије то је специфично и одудара од онога што је до сада била пракса у приступању свих осталих земаља ЕУ. То је разлог зашто се однос гласача према преговарачком процесу, али и динамици преговора променио. Србија се уцењује одрицањем дела своје територије и политике независности, а Срби по правилу никада нису прихватали уцене”, каже Миливојевић. Додаје да је сигуран да ће се тај тренд сигурно наставити у негативном правцу и да не треба очекивати значајнију промену расположења, уколико наставе притиске на Србију и са наметањем решења да призна де факто независност Косова, а у међувремену не учине ниједан добар гест према нама, рецимо да не отворе ниједан кластер.

Миливојевић подсећа да је у овом веку геополитика већ једном играла веома важну улогу у случају Румуније и Бугарске, јер оне нису испуњавале критеријуме по копенхашким условима који се тичу пре свега оних поглавља која се нас тичу, 23. и 24. Обе земље су једноставно биле неспремне, али је геополитика имала одлучујућу реч. Исто би могло да се каже када је реч о давању кандидатуре Украјини и Молдавији и ниједан критеријум давања статуса кандидата се у то не уклапа. Украјина је у ратном стању, док Молдавија не контролише део своје територије и не може се говорити да су оне испуниле стандарде и вредности ЕУ.

Аналитичар Института за европске студије Слободан Зечевић наводи да можемо да будемо самокритични и да кажемо да смо последњих година имали неке проблеме у вези с функционисањем демократских институција, у парламенту јер је опозиција бојкотовала изборе, да имамо проблеме у медијима… За наш лист каже да је то један сет проблема и ЕУ нас критикује, али с друге стране, имате и суштинске ствари. „Објективно гледано, ЕУ је имала однос према Србији као према земљи чије националне интересе не уважава много. То се видело у процесу распада Југославије, када је дошло до признавања Словеније и Хрватске, а после тога и других република. Уз то, дуго траје тај пут ка ЕУ, који је почео пре скоро четврт века. Била су ту нека обећања и стално су нам постављали нове услове које бисмо касније испунили – да изручимо овог или оног или да урадимо ово или оно”, каже Зечевић.

Истиче да сада имамо нове услове у вези с Косовом, који су нејасни. Поставља се питање да ли је то признање независности Космета или је то нека нормализација односа Београда и Приштине. „Шта је на крају целог процеса? Све у свему, српски народ види чланство у ЕУ као фатаморгану. Стално идете ка томе, а тај циљ вам се измиче, јер нам се постављају нови услови. ЕУ никако да покаже да уважава националне интересе Србије. Велика је штета што Србија није постала члан ЕУ јер је то двосмерни интерес, од чега би сви имали користи”, закључује Зечевић.

Фазе и одлагања

Пут Србије ка Европској унији имао је разне фазе, а последњих година чини се да се све већи број људи пита и да ли је тај пут уопште исправан. Иако је процес свечано покренут још 2005. године, до сада су затворена само два од укупно 35 поглавља, а од 2019. до краја 2021. ниједно ново није отворено – дошло је до застоја. У међувремену се са система преговора по поглављима прешло на такозване кластере – поглавља груписана по сличности – у децембру 2021. отворен је кластер четири о животној средини и енергетици. Међутим, истраживања показују да је дошло до драматичног пада подршке чланству у ЕУ – па чак и да је више оних који се противе придруживању. Србија је последњу шансу до сада за приступање имала 2018. године, када је ЕУ донела стратегију проширења на западном Балкану. У њој је јасно био наведен циљ да Србија и Црна Гора до чланства дођу 2025. године. Тај датум више пута је одлаган. У међувремену, приступање западног Балкана ЕУ више нико не спомиње, ни у региону, али ни у Бриселу.

Утицај лобиста

Да ли се Европска унија меша у наше изборе или то чини неколико Куртијевих лобиста који су били чланови посматрачке мисије ОДИХР-а, пита маркетиншки стручњак Небојша Крстић. У изјави за „Политику” каже да су „игром случаја” посматрачи и посланици Европског парламента. „Један је и у Бундестагу. У питању је пет-шест људи и они нису Европска унија. ОДИХР је изашао са својим закључцима. Ти закључци у много оштријој форми могли су да буду дати и после избора 2012. Само тад није било опортуно то чинити. Сад јесте. Дакле, меша се. Већи део администрације ЕУ у више замаскираној форми, други у транспарентнијој”, каже Крстић. Наводи да то њихово мешање има сасвим мале везе с нашим изборима, а врло велике с косовским питањем. Каже да грађани Србије све то гледају и осећају прикривене мотиве који нису чисти. „Отуд пад популарности ЕУ за десет процената у само неколико недеља. Све ово скупа не треба никог да радује, јер је ЕУ потребна Србији, чак и ако је воде људи који нису дорасли свом задатку”, закључује Небојша Крстић.

Извештај ЕП: усклађивање са заједничком спољном политиком кључни показатељ

У извештају Европског парламента о проширењу ЕУ и реформама потребним како би блок био способан да прихвати нове чланице истиче се да приступање увек мора да буде засновано на заслугама, док се европске институције и чланице позивају да се реформишу и осигурају да одсуство њихових реформи не одлаже пријем нових чланица. О извештају о продубљивању интеграције ЕУ с обзиром на будуће проширење истиче се да сваку земљу на путу у ЕУ треба оцењивати на основу испуњавања Копенхашких критеријума. Европски посланици поздрављају аспирације бројних европских земаља и њихових грађана да се придруже ЕУ препознајући значај европске интеграције кључних партнера (западни Балкан, Украјина, Молдавија, Грузија), као и значај регионалне сарадње у оквиру Источног партнерства и западног Балкана. Истиче се да не може бити пречица када је реч о вредностима и основним принципима ЕУ, као и да владавина права, демократске реформе, слобода медија и поштовање људских права треба да буду на врху у процесу приступања ЕУ. Додаје се да су борба против корупције и оснаживање цивилног друштва кључни предуслови за напредак на путу ка чланству у ЕУ.

Истовремено се земље у процесу проширења охрабрују да наставе да одлучно спроводе неопходне реформе и остваре опипљив и неповратан напредак, почевши од основа у приступном процесу. Истиче се да је усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ кључни показатељ придржавања основних принципа ЕУ и одрживости будућег чланства. Од кандидата и потенцијалних кандидата тражи се да им приоритет буде брзо и потпуно усклађивање са спољном политиком и понавља да приступање може да напредује само ако се земља усклађује с рестриктивним мерама ЕУ.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Политика.рс

�оментара

  1. KULTURA, BEZ KULTURE!

    Visoko kotirana premijerka u očima ΛV je nevaspitano i nekulturno da seje mržnju, što joj ne priliči kao obrazovanu i poprimila amričku kulturu i ponos bez ponosa, a gospodu Božić i Georgijev približila ih Hitleru sa njihovim strahopoštovanjem prema Adolfu Hitleru. Kako nije sramota Anu da se služi sa nakaradnim seljačkim jezikom, a premijer(ka) je u Srbiji. Možda pomenuta gospoda je uvredila neprimereno premijerku ili premijera, te im vraća nevaspitano, nekulturno i neprimereno za jedne akademske građanke, a nakaradnim seoskim, da mi ne zamere kulturni seljani, vaspitanjem i ponosom. Kako li će vaspitavati “sina” kada se ovako javno izražava i ponaša. Šta očekuju od nje poslanici u Narodnoj Skupštini, nekultura, omalovažavanje i bez ikakve tolerancije. Videće se, dok je ne oteraju iz Skupštine kao nevaspitanu, nekulturnu i bezobraznu personu.

  2. KULTURA, BEZ KULTURE!

    Visoko kotirana premijerka u očima ΛV je nevaspitana i nekulturna da seje mržnju, što joj ne priliči kao obrazovanu i poprimila amričku kulturu i ponos bez ponosa, a gospodu Božić i Georgijev približila ih Hitleru sa njihovim strahopoštovanjem prema Adolfu Hitleru. Kako nije sramota Anu da se služi sa nakaradnim seljačkim jezikom, a premijer(ka) je u Srbiji. Možda pomenuta gospoda je uvredila neprimereno premijerku ili premijera, te im vraća nevaspitano, nekulturno i neprimereno za jedne akademske građanke, a nakaradnim seoskim, da mi ne zamere kulturni seljani, vaspitanjem i ponosom. Kako li će vaspitavati “sina” kada se ovako javno izražava i ponaša. Šta očekuju od nje poslanici u Narodnoj Skupštini, nekultura, omalovažavanje i bez ikakve tolerancije. Videće se, dok je ne oteraju iz Skupštine kao nevaspitanu, nekulturnu i bezobraznu personu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!