Срби раде више и од Јапанаца

ИАКО је уврежено мишљење да су Срби нерадници и да много празнују, статистика побија ову предрасуду. Уколико се упоредимо са осталим европским земљама и регионом, ипак, нисмо ни приближно на листи оних који се могу похвалити великим бројем нерадних дана, јер их имамо свега десет. Од нас више празнују чак и Јапанци, јер имају 15 нерадних дана, а међу рекордерима су Индија и Колумбија са 18.

КАЛЕНДАР државних празника у Србији није дугачак: 1. и 2. јануар, Божић 7. јануар, Дан државности 15. и 16. фебруар, који смо управо обележили, потом ускршњи празници почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса. Ту су и 1. и 2. мај, и од пре неколико година 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату.

Према речима професора Дарка Маринковића, социолога рада, често се због мишљења да имамо много слободних дана, стављамо у групу народа нерадника, али бројке не говоре тако.

– Стално се поставља питање јесмо ли нерадници или нисмо – наводи Маринковић. – Нагласак бих пре ставио на то колико радимо и колико смо продуктивни током радних дана, а не на број нерадних. У Немачкој, рецимо, радна недеља траје 36 сати, а залажу се да се смањи на 28, а они јесу продуктивни. Све то зависи од професије, описа посла, али треба гледати са аспекта тога колико човеку доноси одмор и како утиче на продуктивност рада.

Такође, како Маринковић тврди, празнујемо у уобичајеном и прихватљивом обиму:

– На тај начин остварује се потреба људи да имају слободно време за породицу и пријатеље, јер празници дају осећај припадности.

У Унији послодаваца Србије кажу да су празнични дани релативно добро усклађени преко године, као и да календар није пренатрпан нерадним данима.

– ПРАЗНИЦИ не оптерећују привреду, али је потребно да послодавци прилагоде обим посла са слободним данима – каже Милош Ненезић, председник Уније послодаваца Србије. – Није добро да процес производње буде испрекидан. Са добрим планирањем може да се дође до баланса. Међутим, трговина и угоститељство су током тих дана оптерећени. Треба имати у виду да је зарад добре продуктивности неопходно да се људи одморе.

Истина је и да приватни сектор често трпи због спајања дана у јавном.

– Разликују се радне навике, па су запослени у јавном сектору често склони да, кад дођу празници, узму чак и целу недељу слободну – наводи Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку у Србији. – Приватни сектор, који то не може да приушти, трпи јер је онемогућен да у том периоду “заврши папирологију”. Тако, у просеку, запослени у државним службама имају седам до осам слободних дана више.

ДАН ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

СРБИЈА би ове године, 24. маја, требало да добије и нови државни празник, Дан Ћирила и Методија. Уколико овај предлог буде усвојен, наша земља ће се придружити кругу словенских земаља које на овај начин и званично одају почаст солунским просветитељима и мисионарима. Ипак, овај празник прослављаће се радно.

Милица Станојковић, Новости.рс