Срби у Црној Гори: Београд само отежава наш положај

Власт у Србији, Управа за дијаспору и Србе у региону и претходни састав Канцеларије за дијаспору не знају суштинске ствари о положају Срба у Црној Гори. Они једино прихватају шта им сервирају њихови партнери из Црне Горе, а који су евроатлантски настројени. Штавише, званичници из Београда својим изјавама само нам отежавају положај, упозорава у интервјуу за “Вести” Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета (СНС) Црне Горе.

На које изјаве мислите?
– Отежавају нам када кажу да су Срби и Црногорци један народ што аутоматски подстиче асимилацају Срба. Да смо исти народ онда бисмо живели у истој држави, имали један језик, једну цркву, исту традицију, историју, националну културу, а све нам је то нападнуто у Црној Гори. Много штете нам се наноси и када званичници из Београда кажу да с Подгорицом немају ниједно нерешено питање, док је реалност сасвим другачија. Срби у Црној Гори немају ниједно решено питање.

Ни Телеком не сме да се рекламира

– На нашим медијима не смеју да се оглашавају ни српске фирме у Црној Гори, јер ако то чине онда ће код актуелне владајуће структуре у Подгорици имати негативан третман. Чак ни српска мобилна телефонија м:тел Црна Гора неће да се рекламира.

Шта конкретно?
– Уставно је Црна Гора дефинисана као грађанска држава, али је у пракси она дубока национална. Снагом државне моћи релативна већина Црногораца од 46 посто себе је прогласила конститутивним, а све друге мањинским народима. С друге стране, Срби немају могућност да користе ни оно што користе други мањински народи и заједнице, јер након усвајања антиуставног Закона о избору народних посланика националне заједнице које броје преко 15 одсто становништва немају право на афирмативну заступљеност у парламенту, па се Срби сада налазе ни на небу ни на земљи.

Српске партије вам замерају да сте формирањем Савјета пристали на мањински статус Срба, а да вам је циљ био да се докопате новца из Фонда за заштиту мањинских права.
– То није тачно. После доношења новог устава Црне Горе није постајао други модалитет како би се сачувао српски национални идентитет, осим да формирамо Савјет. Ми смо на то указали свим српским политичким партијама и невладиним организацијама и интелектуалцима, позивајући их да га заједно формирамо, али су они то одбили. Закон нам је ишао на руку, јер је предвиђао да се средства из Фонда деле процентуално у складу са учешћем у броју становништва. Међутим, када су актуелна власт и друге мањинске заједнице видели да је то на годишњем нивоу од 450.000 до 530.000 евра и да нама одлази око 60 одсто, они су променили закон, па се сада новац дели према квалитету пројекта.

Је ли то угрозило ваше пројекте?
– Иако ми и даље имамо најквалитетније пројекте, јер имамо и Српску телевизију, и портал Српске новине, и Српски магазин и Књижевну задругу са 180 наслова, ја као једини Србин у Управном одбору редовно будем прегласан, па сада добијамо од седам до десет пута мање средстава.

Да ли вам је Србија притекла у помоћ да ваши медији и даље опстају?
– Ми смо сами тражили контакте са скупштинским Одбором и Управом за дијаспору да бисмо спасавали наше пројекте. Они нам нуде 5000 евра. Нисам хтео да будем непристојан па да им кажем: даћемо вам ми те паре, а ви преузмите њихово одржавање, под јединим условом да им се не мења име, јер у свим називима је заступљен придев српски.

Нестало 20.000 Срба

– Нико од српских званичника када дође у Црну Гору не контактира Српски национални савјет (СНС). Председник Николић не само да није имао сусрет са нама, већ није ни са митрополитом Амфилохијем. Срби су остављени у неком међупростору, као резерва за асимилацију до оног процента када Црногорци испуне натполовичну већину, док је између два пописа нестало више од десет посто Срба, односно 20.000 за десет година – упозорава Вуксановић.

 

Ј. Арсеновић – Вести