Јануар је због прославе Нове године и Божића за грађане Србије по традицији најдужи месец.
– Одувек је било тако, али раније су људи имали посао и када би стигла плата, у фебруару или марту све се враћало у нормалу. Сада је све другачије. Шта данас да чека човек који је остао без посла, а током зиме нема где да заради неку цркавицу. Сведок сам тога да пријатељи у кафани сакупљају новац за децу њиховог колеге који је, као и они, остао без посла. Такве ситуације прате и сузе, тешко је све то гледати.
Ако немају новца, зашто долазе у кафану?
– Већина гостију већ одавно не долази у кафану да ужива, већ да побегне од проблема и брига у кући. Има пензионера, углавном оних који живе сами, који долазе у кафану да бесплатно прочитају новине и да уштеде на грејању. Неко попије кафу или чај и то на рецку до следеће пензије. Неко се извини што не може да наручи ништа и тако из дана у дан. Добро, наиђу и парајлије и млађи који се баве ко зна чиме и онда буде нешто пазара, али ни из далека као некада.
Коме је најтеже?
– Радницима који су на бироу рада, а посебно онима који су у годинама када неће нико да их запосли, јер посла нема ни за много млађе и јаче. Није лако ни пензионерима јер су у страху да ли ће добити следећу пензију. Кад не би било пензија, у држави би избио хаос, а пензионери би умирали од глади.
О чему се у кафани углавном разговара?
– Раније се највише причало о политици, али то време је прошло. Данас се углавном прича о томе како преживети ову кризу. Разговара се и о хапшењима, бесправним приватизацијама које су у црно завиле државу, о криминалу… Када на брзину “прежваћу” хапшење неког тајкуна и закључе да од тога неће бити ништа, поново се враћају најважнијој теми – како преживети.
Није, ваљда, да се у кафани не разговара о уласку Србије у ЕУ?
– Понекад, али све ређе, али тај разговор се углавном сведе на сочне псовке. Свима нама је преко главе политичара и Европе, која тера шегу са Србијом. Народ је сит приче о ЕУ у коју никада нећемо ући, а доста нам је бацања прашине у очи свакодневним аферама.
Вести
