Зоран Секулић (52) изгубио је младост и здравље борећи се за нашу слободу на ратиштима у Босни, Хрватској и на Kосову. Данас, као и у много случајева раније, суочавамо се са чињеницом да су храбри људи попут њега препуштени сами себи и својој судбини, без помоћи државе и друштва у коме живе.
Наиме, недавно нас је контактирала његова супруга Славица (38) и замолила за помоћ. Зоран се тренутно бори са одређеним кардиолошким проблемима, који долазе као последица стресова кроз које је прошао на ратишту бранећи нашу земљу и слободу. И поред свих проблема са којима се суочава, он и даље показује својим примером шта значи имати херојско срце. И тешко болестан, он и даље одлази на посао свакога дана како би обезбедио храну на столу за своју супругу и свог сина јединца Марка (10).
Kао и његов отац, нажалост, и мали Марко такође не живи спокојан живот када је здравље у питању. Овај дечак болује од гастроинтелстиналне болести која му отежава пробаву и онемогућује нормалан и здрав живот. Чак су били принуђени и да подигну кредит у банци како би излечили свог сина.
Да ли су све Зоранове борбе биле узалудне? Сазнацемо у овој нашој акцији. Зоранова жртва за нашу земљу не сме и не може бити заборављена, покажимо да нисмо заборавили на њега и његове саборце. Молимо вас да помогнете колико и како можете донацијом на:
И камен би збплакао, кад би и један ратник на ратишту пао. Тако смо говорили ми, који смо ’92 и друге. На позив наше МАЈКЕ СРБИЈЕ. Ишли да бранимо , СРБСКУ нејач од ускашких кама предвођени Парагом. Муслиманских Муџахедина, крваво смо се борили, не што смо ми то жељели, већ што је тадашња власт и наша земља од нас то тражила. Не нестидим се, што сам био тамо и што сам део, тог историјског времена. И сада ако буде требало, ја ,брат и четворо деце раме уз раме бранићемо, наше свето КОСОВО и МЕТОХИЈУ. Часно је и узвишено, погинути у борби бранећи своју прву љубав. А то је ОТАЏБИНА-СРБИЈА. Али када до мене дође, овакав текст. Из моје душе, крену сузе као што су и сада кренуле док ово пишем. Срамота ме је, што нисам у могућности, да помогнем своме саборцу, његовој супрузи и његовом 10-то годишњем сину Марку. Стид ме је, пред ХРИСТОМ БОГОМ и пред самим собом. У име ХРИСТА БОГА, у име људске душе. Апелујем и клечећи молим . Све они који имају, а не дали да се овом СРБСКОМ ратнику помогне. Сустигла их ЛАЗАРЕВА клетва. Тугуј СРБИЈО, шта си дочекала. И на самоме ккрају. Цитираћу великога Св. Владику Николаја.”Рађамо се , не доносећи ништа. Умиремо не односећи ништа. А између тога се свађамо, као да нешто поседујемо”. Искрено душа ме боли, што сам немоћан да помогнем. И увек сам ђеци својој говорио. Боље да сам на ратишту погинуо, памтили би сте ме као човјека и хероја. А сада се боримо, за голи живот уз велико понижење. Тој породици из дубине своје мале душе, од срца желим да им се ХРИСТОС СМИЛУЈЕ.
Zoran Sekulic 0691496647
Амин!
Народ мора сам да се организује и помаже колико ко може.То треба да нам буде навика иначе.Помагати морално материјално увек и свуда.Прецедник има само три милијарде, он не може.Не даје ко има него ко хоће.Страшно нам је што ово гледамо.
Dajte nam direktan kontakt porodice, nismo ludi da saljemo na konto ove organizacije.
Zoran Sekulic 0691496647