fbpx
Насловна / Србија / Србија: 28 година протеста – захтеви углавном исти
Србија: 28 година протеста – захтеви углавном исти 1

Србија: 28 година протеста – захтеви углавном исти

Део грађана Србије је – уз веће или мање прекиде – провео 28 година у којекаквим протестима. За све то време, захтеви су више-мање остали исти – уређена демократска држава, слободни медији, фер демократски избори, европске интеграције…

Срђан Илић: Протест у БеоградуФото: Срђан Илић / Протест у Београду
Почевши од протеста 9. марта 1991, преко студентских 1996, и оних 2000, до „Протеста против диктатуре“, оних „Не да(ви)мо Београд“, до последњих који су почели као „Стоп крвавим кошуљама“, а трају као “Један од пет милиона“, део грађана неуморно вади пиштаљке и шета.

Међу данашњим демонстрантима тако има и оних који су готово цео живот провели у нади и очекивањима. Паралелно с периодичним демонстрацијама, уморни од чекања бољег живота који виђају једино на телевизији, грађани се исељавају – па су и демонстранти, баш као и становништво Србије – све старији. А захтеви остају исти.

Исти су и актери на политичкој сцени – Социјалистичка партија Србије, Демократска странка, Српска радикална странка… само сада у појединим сегментима преименовани, отцепљени, расцепкани…

Помаци су извесно направљени, али судећи према истим захтевима – недовољни.

Јер сви ти захтеви су политички, а успех свих власти досад је само у томе да су успели да створе предоџбу политике као прљавог посла и да код дела грађана створе слику о томе да су „сви политичари исти“, па сада поједини политичари ни не смеју да се обрате на неким митинзима.

Три деценије је уређивање бирачких спискова проблем. Да је било политичке воље свих власти до сада – проблем не би био нерешив.

Да је било која власт до сада схватила најважнију лекцију – да је слобода медија неопходна за свако демократско друштво више би се залагала за слободне медије, а мање бринула о властитом имиџу и слици о себи коју су креирали управо преко „послушничких медија“. Јер, осим по друштво у целини „послушни медији“ могу бити опасни и по оне у чијој су служби – преко ноћи се окрену, ако им „нови газда“ понуди више.

Медији су ти који креирају јавно мњење и промовишу систем вредности у једној држави. Стварање накарадног система вредности какав је тренутно преовлађујућ у Србији, угрозиће пре свега генерације које би тек требало да науче шта је исправно шта није, шта је поштено шта није, шта је култура, а шта шунд

Да је, уосталом, постајала политичка свест и та врста политичке културе онда би и претходне генерације биле медијски писмене и не би наседали на спинове и агитпроп. А критично мишљење је први корак ка успостављању истинске демократије.

Да је било воље, корупција која је идентификована као велики проблем, била би у приличној мери искорењена, грађани би је пријављивали, а „звиздачи“ не би били инцидент него правило.

Да није било суревњивости међу политичким лидерима, не би се партије делиле и од једне било прављено двадесетак… док је и даље потрага за „новим лицима“у току. С времена на време појави се особа или странка која да „нову наду“, која врло брзо спласне – било због неумољивог притиска појединих таблоида који у спрези са службама чине све да их дискредитује или нереалних очекивања и унутрашњих сукоба у партијама. Тако је неколико избора имало своје звезде – Доста је било, Г17 Плус, Саша Јанковић и Покрет слободних грађана, Љубиша Прелетачевић Бели, па чак и Српска напредна странка која није пропустила своју шансу која јој се указала.

Све то време, промене у демократизацији Србије иду споро, улица остаје последње уточиште демократије, а Србија се креће помало напред, а помало уназад.

Kритичка свест и друштво ослобођено страха спречили би кретање уназад. Јер један од резултата великих демонстрација од пре 18 година, оних које су почеле управо због покрадених гласова, а завршиле се 5. октобра 2000. био је да су се грађани изборили за ванредне изборе на којима је победу однела дотадашња опозиција. После две године први демократски премијер Србије Зоран Ђинђић је убијен. Убијен је баш зато што је желео да мења Србију.

Од првих масовних демонстрација 91. године прошло је 28 година, од убиства премијера – 16. Да ли се Србија променила? Није, јер нико није имао храбрости да мења „такву“ Србију… Многи су јој се само прилагођавали, а „певаљке“ и „криминалци“ поново су постали идоли младима… Таква Србија тешко може очекивати напредак какав је бележен само у једном периоду после демократских промена.

Након убиства премијера Ђинђића, очекивања грађана су изневерена, а грађанима се нуде нове приче и нове бајке и нове пропуштене године и нове шетње по улицама.

Истовремено, док шетају улицама, грађани ћуте када су уцењени губитком посла, о чему се често гласно ћути, када су принуђени да дају мито како би добили адекватну лекарску негу (о чему се понекад говори), пристају да им се ускраћују поједина права као што је укидање повластица које су стекли и припадају им, ћуте кад их вређају, затварају очи пред лажима и манипулацијама, осећају се немоћним и обесправљеним, као да држава није њихова, већ да припада политичарима…

Извесно је да промене почиње у оном часу када се не верује у све што се чује и прочита, када се не пристаје на неправде у својој околини, када се сви боре за професију, када се победи страх, када се лекарима не однесе ни чоколада…

Борба се не води само на улицама, већ сваког дана, и у свим областима.

Инсајдер.нет

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Полиција блокирала таксисте у Новом Саду, потпуни колапс у центру Београда (фото, видео) 11

Полиција блокирала таксисте у Новом Саду, потпуни колапс у центру Београда (фото, видео)

Стотине таксиста кренуле су нешто после 13х од Мишелука ка центру Новог Сада, али полиција …

Вучић: Односи Србије и Турске можда су најбољи у савременој историји 13

Вучић: Односи Србије и Турске можда су најбољи у савременој историји

* Александар ВУЧИЋ: „Краљ Александар је рекао да смо ми завршили своје сукобе са Турцима …

Један коментар

  1. Dr Milanče Mitovski

    Од наше варијације, варијације у медијима и варијације код политичара најефектније у Србији су варијације политичара директно или путем медија изречене. Најпримамљивије варијације су оне којим варирају пензије, плате и стандард пензионера и грађана, а изречене са највишег места. Ту нема лажи ни преваре, само је присутна неистина, а не лаж?

    ♣ Дакле, народ није стока. Стока не гласа!
    ♣ Он воли само кратко, али зато бескрајно!
    ♣ Он је толико поверљив саговорник да ни сам не зна о чему прича.
    ♣ Не признаје чак и суд своје партије. У којој се тренутно налази!
    ♣ Све се, код нас, одвија у тоталном информативном мраку, тврде очевидци са стране.
    ♣ Ми се држимо ЕУ као пијан плота. Схватићемо касније да су тарабе биле труле.
    ♣ Наша комерцијална визија је, у сваком случају, провизија!?
    ♣ Народ живи најбоље у причи политичара него у стварности
    ♣ Ако је посао забава. Чиме онда да се забаве незапослени.
    ♣ Агенција за борбу против корупције узела је корупцију у своје руке.
    ♣ Ипак верујем у Бога. Упркос мога чувенога вође.
    ♣ Соса мисли да смо траву пасли. Стигли смо, након његове косидбе.
    ♣ Прочитао сам у анатомији да свако има мозак. А полтрони?
    ♣ Мој вођа се учи на туђим грешкама, али зато своје велича.
    ♣ Знам свој посао, а од школске спреме имам само књижицу моје партије.
    ♣ Гладни,осим хране, најзад су сити свега.
    ♣ Реструктуирање фирме није ме изненадило. Дочекао сам га празних руку.
    ♣ Није тачно да мој директор нема идеје. Има, ал’ само луде идеје!
    ♣ Ми у фирми не можемо напред. Иза нас нико не стоји.
    ♣ Са Сосом смо догурали далеко. Никако да се вратимо себи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *